Babilonski kalendar

Izvor: Wikipedia
  Kalendari  p  r  u 
Astro · Gregorijanski · Hebrejski · Iranski · Islamski · ISO · Kineski
Tipovi kalendara
Lunisolarni · Solarni · Lunarni

Asirski . Bahaistički · Bengalski · Berberski · Bikram Sambat · Budistički · Etiopski · Germanski · Hindu · Indijski · Irski · Japanski · Javanski . Jermenski · Juche · Julijanski (reformisani) · Julijanski (stari) · Koptski · Korejski · Litvanski · Malayalamski · Majanski · Minguo · Nanakshahi · Nepal Sambat · Pawukon · Runski · Tamilski · Tajlandski lunarni · Tajlandski solarni · Tibetanski · Vijetnamski· Xhosa · Zoroastrijanski

(Arhaični kalendari:) Makedonski (antički) · Burmanski · Astečki · Atički · Babilonski · Coligny · Egipatski · Enohov · Firentinski · Francuski · Helenski · Mezoamerički · Otomanski · Pedesetnički · Rapa Nui · Rimski · Runski · Slovenski · Sovjetski · Vizantijski


(Predloženi kalendari:) Abizmalni · CCC&T · Holocenski · Diskordijanski · Međunarodni fiksni · Novi zemaljski · Pax · Pozitivistički · Sol · Svjetski · Svetski sezonski · Symmetry454 · Darijski (za Mars)

Babilonski kalendar je bio lunisolarni kalendar sa godinama koje su se sastojale od 12 lunarnih meseci, plus jedan dodatni mesec umetan prvobitno po dekretu a kasnije po pravilu. Meseci su počinjali kada bi prvi put bio viđen srp mladog Meseca nisko nad zapadnim horizontom o zalasku Sunca. Kalendar je zasnovan na sumerskom prethodniku (Ur III) sačuvanom u Shulgijevom Umma kalendaru iz oko 21. stoleća pne.

Godina je počinjala u proleće i podeljena je u reš šatti ("početak"), mišil šatti ("sredina") i kît šatti ("kraj godine"). Ipak, u toploj Mesopotamiji je bilo uobičajeno da se godina deli na dva godišnja doba - "leto", koje je obuhvatalo vreme žetve ječma (druga polovina maja/svibnja ili početak juna/lipnja) i "zimu", drugo polugodište godine. U Asiriji su se računala tri godišnja doba a u hladnijoj Anadoliji četiri. U vreme Sumerije, finansijska nova godina je počinjala dva meseca posle žetve ječma, a u neke druge svrhe pre ili u vreme žetve.[1]

Ime za "mesec" je bilo arxu (status constructus arax - /arah/). Da je kalendar nastao u babilonskim a ne asirskim vremenima se vidi po činjenici da je glavnom asirskom božanstvu dodeljen "suvišni" prestupni mesec. Tokom Vavilonskog ropstva Jevreja/Židova u 6. veku p.n.e, babilonski nazivi meseci su usvojeni u hebrejski kalendar.

U tabeli su dati nazivi meseci i (gde je dostupno) sumerski oblik, značenje, zodijački znak i kom bogu su posvećeni :

# Ime Sumerski Značenje Zodijački znak Bog
1 Arax Nisânu ITU BARAG.ZAG(.GAR) "mesec svetilišta" KU (Ovan) Anu i Bel
2 Arax Âru ITU GUDDA.SIDI "mesec pravednog bika" Bik Ea
3 Arax Simanu - - BI(KAŠ) (Blizanci) Sin
4 Arax Du'uzu (DU.ZID, Dumuzi) - Rak Adar
5 Abu NE.NE.GAR - A (âru, Lav) -
6 Ulûlu - - Devica Ishtar
7 Tiš-ri-tum ITU DU.U.AZAG "početak (drugog polugodišta)" Vaga Shamash
8 Arax-samna ITU APIN.GAB(.BA) "mesec postavljanja temelja" Škorpija Marduk
9 Arax Kislimu ITU KAN.KAN.NA - Strelac Nergal
10 Arax Ṭebêtum ITU AB.BA.UD.DU "mesec izlaska vode" sax - "kozorog" (Jarac?) Pap-sukkal
11 Arax Šabaṭu ITU AŠ.A.AN - GU (Vodolija?) Ramman
12 Addaru, Adâr ITU ŠE.KIN.DUD - Ribe[2] Dibbara, bog zaraze
13 Ve-adâr[3] - - - Ashur

Kalendar je do 5. veka pne. bio sasvim posmatrački, ali od oko 499. pne. kalendar je regulisan lunisolarnim ciklusom od 19 godina sa 235 meseci. Ovaj ciklus se naziva Metonski (metonički, Metonov) ciklus po atinskom astronomu Metonu (432. pne.) ali moguće da je on čuo za njega od Babilonaca. Posle ne više od tri izolovana izuzetka, kalendar je od 380. pne. (u vreme persijske vladavine) regulisan bez izuzetka. Od tada je nova godina (1. nisanu) uredno oscilirala oko prolećne ravnodnevice. Unutar ciklusa od 19 godina, umetan je mesec Adaru 2, osim u 17. godini ciklusa, kad je umetan Ululu 2, što je ostatak biparticije godine.

Tokom ovog perioda, prvi dan (počinje zalaskom Sunca) svakog meseca je i dalje bio onaj dan kada je prvi put bio opažen srp mladog Meseca - kalendar nikada nije koristio predodređeni broj dana u nekom mesecu.

Fusnote[uredi - уреди]

  1. "calendar."Encyclopædia Britannica 2007 Ultimate Reference Suite. (2007).
  2. Marduk je u ovom mesecu nazvan "Eina riba" i možda je odatle ime sazvežđa/znaka Ribe
  3. Prestupni mesec arax makaruša Addari

Izvori[uredi - уреди]

(na engleskom)

  • Parker, Richard A. and Waldo H. Dubberstein. Babylonian Chronology 626 B.C.-A.D. 75. Providence, RI: Brown University Press, 1956.
  • Babylonian and Seleucid Dates 331-29 BC
  • W. Muss-Arnolt, The Names of the Assyro-Babylonian Months and Their Regents, Journal of Biblical Literature (1892).
  • Sacha Stern, "The Babylonian Calendar at Elephantine" in Zeitschrift für Papyrologie und Epigraphik 130 (2000) 159-171 (PDF document, 94KB)]

Pogledajte i:[uredi - уреди]