Novi zemaljski kalendar

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
  Kalendari p  r  u 
Astro · Gregorijanski · Hebrejski · Iranski · Islamski · ISO · Kineski
Tipovi kalendara
Lunisolarni · Solarni · Lunarni

Asirski · Bahaistički · Bengalski · Berberski · Bikram Sambat · Budistički · Etiopski · Germanski · Hindu · Indijski · Irski · Japanski · Javanski . Jermenski · Juche · Julijanski (reformisani) · Julijanski (stari) · Koptski · Korejski · Litvanski · Malayalamski · Majanski · Minguo · Nanakshahi · Nepal Sambat · Pawukon · Runski · Tamilski · Tajlandski lunarni · Tajlandski solarni · Tibetanski · Vijetnamski· Xhosa · Zoroastrijanski

(Arhaični kalendari:) Makedonski (antički) · Burmanski · Astečki · Atički · Babilonski · Coligny · Egipatski · Enohov · Firentinski · Francuski · Helenski · Mezoamerički · Otomanski · Pedesetnički · Rapa Nui · Rimski · Runski · Slovenski · Sovjetski · Vizantijski


(Predloženi kalendari:) Abizmalni · CCC&T · Holocenski · Diskordijanski · Međunarodni fiksni · Novi zemaljski · Pax · Pozitivistički · Sol · Svjetski · Svetski sezonski · Symmetry454 · Darijski (za Mars)

Novi zemaljski kalendar (engleski: New Earth Calendar) je predlog za reformu kalendara James A. Reich-a, kojim bi se dobio večni kalendar sa 364-dnevnom godinom od 13 identičnih meseci sa po 28 dana. Svakih pet godina bi se, uz neke izuzetke, posle 28. Decembra dodavala "prestupna sedmica", kako bi se godina uskladila sa Sunčevim ciklusom.

Meseci su nazvani isto kao i u gregorijanskom kalendaru, osim što je između Juna i Jula umetnut novi mesec po imenu Luna. Svaki mesec počinje u ponedeljak i završava se u nedelju.

Svaki mesec bi izgledao ovako:

Pon Uto Srd Čet Pet Sub Ned
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28

Pravilo prestupne sedmice i Nova godina[uredi - уреди | uredi izvor]

Prestupne godine, koje imaju dodatu jednu sedmicu, su one čiji je broj deljiv sa pet; godine deljive sa 40 imaju prestupnu sedmicu samo ako su deljive i sa 400.

Godine su tako raspoređene da će nova godina koincidirati sa gregorijanskom 2001. i zatim svaki put kada gregorijanska godina počinje u ponedeljak, tokom 21. veka.

Odlike i prednosti[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Kalendar je večan, ne menja se od godine do godine
  • Svaki mesec počinje ponedeljkom
  • Pošto će datum u jednoj godini biti na isti sedmični dan u svim sledećim godinama, poslovne, vladine, obrazovne i druge institucije će moći da naprave rasporede za više godina unapred
  • Sedmični dani su vezani za određene dane meseca, svakog meseca i svake godine
  • Godina ima četiri jednaka poslovna kvartala od 91 dan/13 sedmica
  • Nema "vankalendarskih" dana (van sedmičnog ciklusa), kao neki drugi predlozi. Svi dani se obračunaju u prestupnim godinama.

Takođe pogledati[uredi - уреди | uredi izvor]

Eksterni linkovi[uredi - уреди | uredi izvor]

(na engleskom:)