Бачки Грачац

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Bački Gračac)
Jump to navigation Jump to search
Disambig.svg Za ostale upotrebe, pogledajte Грачац (razvrstavanje).
Бачки Грачац

Здравствени центар
Здравствени центар

Основни подаци
Држава  Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Западнобачки
Општина Оџаци
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 2286
Густина становништва 75 ст/km²
Положај
Координате 45°33′10″N 19°19′15″E / 45.552833°N 19.320833°E / 45.552833; 19.320833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 82 m
Површина 30,6 km²
Бачки Грачац is located in Srbije
Бачки Грачац
Бачки Грачац
Бачки Грачац (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 25252
Позивни број 025
Регистарска ознака SO


Координате: 45° 33′ 10" СГШ, 19° 19′ 15" ИГД

Бачки Грачац је село у општини Оџаци, у Западнобачком округу, аутономној покрајини Војводини. Према попису из 2011. било је 2286 становника, а према попису становништва из 2002. године село је имало 2913 становника, од којих су 2810 српске националности.

Положај насеља[uredi - уреди | uredi izvor]

Бачки Грачац се налази на западу Бачке, између Оџака на југозападу, Лалића на југоистоку, Руског Крстура на истоку, Крушчића на североистоку, Бачког Брестовца на северозападу и Српског Милетића на западу.

Име[uredi - уреди | uredi izvor]

Ранији називи села који су се употребљавали у српском језику били су Филипово и Филипово Село, из чега води порекло и немачки назив - Filipowa или Filipsdorf. У немачком језику су коришћени и називи Kindlingen и Sankt Philipp, док су у мађарском језику коришћени називи Szentfülöp и Szent-Fülöp.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Угарски краљ Бела III (1173—1196) у једном документу помиње село Filipova. 1650. године, у доба османске управе, село се помиње под именом Филипово, [1] а било је настањено Србима.[2] 1652. године у селу има седам кућа и манастир, а до 1764. године саграђено је 20 кућа. Године 1762. почело је насељавање Немаца из јужних делова Немачке и Чешке, а они у Филипову граде 60 кућа. 1801. године у селу има 272 куће, а до почетка 20. века тај број је порастао на 535. У ово доба, већину становништва у насељу чинили су Немци, а било је и нешто Срба и Мађара.

Као последицу фашистичке окупације Југославије у Другом светском рату и чињенице да је 95% југословенских Немаца било учлањено у профашистичку организацију "Културбунд" [3] и да је себе декларисало као држављане Трећег рајха, [3] нове послератне југословенске власти су већину немачког становништва тадашње Југославије (укључујући и Немце из Бачког Грачца) лишиле грађанских права и конфисковале им имовину. Већи део југословенских Немаца (око 200.000) напустио је територију Југославије заједно са окупационом немачком војском у повлачењу, док је мањи део Немаца који је остао на југословенској територији логорисан.[4] После укидања логора, и већина преосталих Немаца се иселила из земље.

После исељавања Немаца, у место је досељено 4.328 колониста, већином из Лике. Максималан број становника у насељу достигнут је 1953. године, после чега је уследила регресија, која је до почетка 21. века у извесној мери ублажена. Заустављању депопулације у великој мери је допринело досељавање прогнаних лица из Хрватске у последњој деценији 20. века.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

Стара кућа у Бачком Грачцу
Филипово (Бачки Грачац) 1902. године
Филипово (Бачки Грачац) у прошлости

Према попису становништва из 2002. године, у насељу је било 2.913 становника, док је према претходном попису из 1991. године било 2.924 становника.

У насељу Бачки Грачац живи 2.446 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (41,9 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 1.103 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,64.

Ово насеље је претежно насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Кретање броја становника кроз историју:

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 4383 [5]
1953. 4394
1961. 4284
1971. 3343
1981. 2996
1991. 2924 2838
2002. 2993 2913
2011. 2369 2286
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
2.810 96,46%
Роми
  
11 0,37%
Црногорци
  
9 0,30%
Мађари
  
7 0,24%
Хрвати
  
6 0,20%
Југословени
  
5 0,17%
Словаци
  
3 0,10%
Словенци
  
1 0,03%
Руси
  
1 0,03%
Румуни
  
1 0,03%
Муслимани
  
1 0,03%
Буњевци
  
1 0,03%
Албанци
  
1 0,03%
непознато
  
23 0,78%


Карактеристике насеља[uredi - уреди | uredi izvor]

Близина Оџака утицала је на трансформацију села у приградско насеље. Бачки Грачац има основу доста деформисаног правоугаоника и решеткаст распоред улица. Правоугаоник је оријентисан правцем југозапад - североисток. Ширење ка северозападу било је ограничено широком и водоплавном фосилном долином и јамурама. Центар села је лепо уређен на раскрсници две улице, источно од оне којом пролази друм. На том месту се раније налазила немачка црква, а данас су ту све јавне зграде.

Привреда[uredi - уреди | uredi izvor]

2002. године, пољопривреда је ангажовала само 20,8% активног становништва, док је у индустрији радило њих 36,2%. То не одражава функције Бачког Грачца, јер овде нема индустријских објеката. Пре Другог светског рата, у селу је радило 8 кудељара и један млин, али су они због нерентабилности затворени. Знатан број људи ради и у другим неаграрним занимањима, а највећи број неаграрног становништва ради у Оџацима.

Саобраћај[uredi - уреди | uredi izvor]

Са саобраћајног становишта, насеље у великој мери има периферан положај. Село је на локалном путу који повезује Оџаке са Стапаром. Поред села је од 1908. године постојала железничка пруга Црвенка - Оџаци, али је саобраћај на њој обустављен 1987. године.

Види још[uredi - уреди | uredi izvor]

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Енциклопедија Југославије ЈЛЗ Загреб 1980. том 1 стр. 411
  2. Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 1, Нови Сад, 1990, pp. 112-113.
  3. 3,0 3,1 Јелена Попов, Војводина и Србија, Ветерник, 2001, pp. 72.
  4. Z. Janjetović, Logorisanje vojvođanskih Nemaca od novembra 1944. do juna 1945. godine, Tokovi istorije, br. 1-2, Beograd, 1997.
  5. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  6. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  7. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке - географске карактеристике, Нови Сад, 2007.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]

Са других Викимедијиних пројеката :