Крушчић
| Крушчић | |
|---|---|
|
| |
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Западнобачки |
| Општина | Кула |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  1852
|
| Густина становништва | 42 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 45°36′32″N 19°21′31″E / 45.608833°N 19.358666°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 77 m |
| Површина | 44,6 km² |
  Крушчић Крушчић (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 25225 |
| Позивни број | 025 |
| Регистарска ознака | SO |
Координате: 45° 36′ 32" СГШ, 19° 21′ 31" ИГД
Крушчић (мађ. Veprőd, нем. Weprowatz) је насеље у Србији у општини Кула у Западнобачком округу. Према попису из 2011. било је 1852 становника (према попису из 2002. било је 2353 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Село се пре Другог светског рата звало Вепровац. После рата, за време колонизације, место су населили колонисти, већином из Колашина и околине. Име села је 1950. године промењено у Крушчић по народном хероју Вукману Крушчићу (1909-1942), кога су 20. јануара 1942. године, четници Павла Ђуришића на превару ухватила и убила, заједно са још око 30-ак партизана.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Крушчић живи 1884 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (38,4 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 773 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,04.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Црногорци | 768 | 32,63% | ||
| Срби | 744 | 31,61% | ||
| Мађари | 280 | 11,89% | ||
| Украјинци | 149 | 6,33% | ||
| Русини | 99 | 4,20% | ||
| Хрвати | 74 | 3,14% | ||
| Југословени | 45 | 1,91% | ||
| Немци | 10 | 0,42% | ||
| Македонци | 8 | 0,33% | ||
| Словаци | 5 | 0,21% | ||
| Словенци | 4 | 0,16% | ||
| Бугари | 2 | 0,08% | ||
| Албанци | 2 | 0,08% | ||
| Руси | 1 | 0,04% | ||
| Румуни | 1 | 0,04% | ||
| Буњевци | 1 | 0,04% | ||
| Бошњаци | 1 | 0,04% | ||
| непознато | 22 | 0,93% | ||
| м | ж | |||
| ? | 6 | 8 | ||
| 80+ | 17 | 34 | ||
| 75-79 | 29 | 50 | ||
| 70-74 | 54 | 83 | ||
| 65-69 | 60 | 73 | ||
| 60-64 | 69 | 79 | ||
| 55-59 | 57 | 58 | ||
| 50-54 | 81 | 78 | ||
| 45-49 | 105 | 81 | ||
| 40-44 | 110 | 84 | ||
| 35-39 | 89 | 73 | ||
| 30-34 | 68 | 64 | ||
| 25-29 | 75 | 75 | ||
| 20-24 | 101 | 76 | ||
| 15-19 | 85 | 67 | ||
| 10-14 | 88 | 72 | ||
| 5-9 | 58 | 42 | ||
| 0-4 | 58 | 46 | ||
| просек | 38.4 | 42.7 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1006 | 350 | 568 | 44 | 42 | 2 |
| Женски | 983 | 210 | 561 | 171 | 39 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 464 | 215 | - | - | 81 | 3 | 42 | 21 | 8 | 32 |
| Женски | 249 | 115 | - | - | 37 | - | - | 33 | 9 | 2 |
| Оба | 713 | 330 | - | - | 118 | 3 | 42 | 54 | 17 | 34 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 7 | 13 | 8 | 3 | 5 | 1 | - | 25 | |
| Женски | - | 2 | 6 | 17 | 17 | 2 | 1 | - | 8 | |
| Оба | - | 9 | 19 | 25 | 20 | 7 | 2 | - | 33 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
