Ратково
За остале употребе, погледајте Ратково (разврставање).
| Ратково | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Западнобачки |
| Општина | Оџаци |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  3411
|
| Густина становништва | 66 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 45°27′10″N 19°19′34″E / 45.452666°N 19.326166°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 91 m |
| Површина | 51,6 km² |
  Ратково Ратково (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 25253 |
| Позивни број | 025 |
| Регистарска ознака | SO |
Координате: 45° 27′ 10" СГШ, 19° 19′ 34" ИГД
Ратково је насеље у Србији у општини Оџаци у Западнобачком округу. Према попису из 2011. било је 3411 становника (према попису из 2002. било је 4118 становника).
Име[uredi | uredi kod]
Старо српско име села је Парабућ. На мађарском село се зове Paripás (Парипаш) или Parabuty, а на немачком Parabutsch.
Садашње име село носи по народном хероју и шпанском борцу Ратку Павловићу Ћићку (1913-1943).
Историја[uredi | uredi kod]
Село се први пут помиње 1543. године. У турско доба су становници били Срби. Крајем 17. века село је припало Хабзбуршкој монархији а 1781. године почињу да се усељавају Немци. 1918. године село је припало Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. После Другог светског рата су се Немци иселили.
Култура[uredi | uredi kod]
Једно од најважнијих културних дешавања свакако је традиционална и надалеко позната Гитаријада Ратково која се одржава од 1974. Поред Гитаријаде у раткову се одржавају и Летњи фестивал фолклора, Песничко вече, Видовданске свечаности, Пасуљијада и Мото шоу
Гитаријада Ратково[uredi | uredi kod]
Појам гитаријада је настао 70-их година 20. века као пројекат разних омладинских удружења. Тренд се проширио по тадашњој Југославији и велики број места је ускоро имао своје гитаријаде. Успех тих манафестација је варирао у знатној мери.
Прва Гитаријада у Раткову је организована 1974. године. Захваљујући успешно реализованој идеји да се рокенрол уздигне до тог нивоа да великом броју људи то постаје начин живота, организатори су били у могућности да понове целу манифестацију следеће године са још већим успехом него први пут. Како је све више ове музике допирало до већег броја људи, тако је и квалитет музике постајао бољи, и све више бендова је добило прилику да на свој начин допринесе целом дешавању.
Гитаријада Ратково поприма нови облик 1978. године, и добија такмичарски карактер, али она такође задржава и свој стари облик ревијалног представљања.
У периоду распада Југославије, Гитаријада се није одржавала, осим пар неуспелих покушаја. Током 90-их година и почетком 21. века она је скоро ишчезла из сећања људи. Нови Велики прасак се десио 2005. године када је све поново оживело. Поново се окупио завидан број обожавалаца рокенрола на једном месту.
Културно-уметничко друштво Ратково[uredi | uredi kod]
Културно-уметничко друштво Ратково основано је 1. фебруара прошле године и тренутно броји око 60 чланова, узраста од 6 до 14 година са којима ради професионални кореограф Никола Томовић. Он се први обратио присутнима, честитајући први рођендан чланству и захваљујући се свима који су дали максималну подршку аматерском раду друштва.
Током протекле године Ратковчани су учествовали на неколико фестивала, од којих је најзначајније учешће на Златном опанку у Ваљеву. До сада су успоставили успешну сарадњу са друштвима из општине Оџаци, Руменке, Панчева и Новог Сада, а за остваривање свих планираних активности у Културно-уметничком друштву Ратково задужен је Управни одбор од 17 чланова.
Почасни председник ратковачког друштва је глумица Мира Бањац.
Верски објекти[uredi | uredi kod]
Српска Православна црква Св. Србица[uredi | uredi kod]
Српска православна црква у Раткову, месту у општини Оџаци, подигнута је 1775. године, под заштитом је као споменик културе у категорији непокретних културних добара од великог значаја.
Православна црква у Раткову је посвећена Светом ратнику Георгију (Ђурђиц). Унутрашњост храма је издељена на три неједнака травеја, надвишена бачвастим сводом ојачаним луцима на конзолама. Над западним травејем уздиже се галерија. Дубока олтарска апсида, споља петострана, ужа је од брода цркве. Бочне фасаде украшене су дубоким слепим нишама које прате унутрашњи просторни распоред. Висока олтарска преграда представља једно од последњих сликарских остварења Јакова Орфелина. Иконостас са тидесетосам икона завршен је 1792. године у маниру уздржаног барока.
Спорт у Раткову[uredi | uredi kod]
Најзначајнији спортски клубови у раткову су фудбалски клуб Раднички ратково и кошаркашки клуб Раднички Ратково. Поред њих ту је и шаховски клуб Милош Ракић, који и организује меморијални турнир посвећен дугогодишњем играчу и капитену клуба Милошу Ралићу.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Ратково је 2002. живело 3294 пунолетна становника, а просечна старост становништва износила је 40,5 година (39,0 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу према попису из 2011. има 1195 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 3.760 | 91,30% | ||
| Црногорци | 62 | 1,50% | ||
| Југословени | 43 | 1,04% | ||
| Словаци | 39 | 0,94% | ||
| Мађари | 39 | 0,94% | ||
| Хрвати | 27 | 0,65% | ||
| Роми | 23 | 0,55% | ||
| Немци | 11 | 0,26% | ||
| Македонци | 3 | 0,07% | ||
| Чеси | 1 | 0,02% | ||
| Бошњаци | 1 | 0,02% | ||
| непознато | 18 | 0,43% | ||
| м | ж | |||
| ? | 11 | 7 | ||
| 80+ | 36 | 51 | ||
| 75-79 | 36 | 89 | ||
| 70-74 | 89 | 125 | ||
| 65-69 | 129 | 156 | ||
| 60-64 | 115 | 147 | ||
| 55-59 | 105 | 99 | ||
| 50-54 | 166 | 155 | ||
| 45-49 | 173 | 145 | ||
| 40-44 | 149 | 128 | ||
| 35-39 | 129 | 140 | ||
| 30-34 | 125 | 124 | ||
| 25-29 | 154 | 125 | ||
| 20-24 | 143 | 144 | ||
| 15-19 | 136 | 124 | ||
| 10-14 | 129 | 125 | ||
| 5-9 | 124 | 101 | ||
| 0-4 | 89 | 95 | ||
| просек | 39.0 | 41.9 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1696 | 463 | 1080 | 98 | 54 | 1 |
| Женски | 1759 | 283 | 1075 | 334 | 62 | 5 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 850 | 316 | - | - | 267 | 1 | 36 | 53 | 9 | 42 |
| Женски | 486 | 120 | - | - | 159 | 1 | 5 | 78 | 9 | 4 |
| Оба | 1336 | 436 | - | - | 426 | 2 | 41 | 131 | 18 | 46 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 3 | 6 | 34 | 8 | 4 | 9 | 2 | - | 60 | |
| Женски | 2 | 5 | 7 | 34 | 31 | 5 | 1 | - | 25 | |
| Оба | 5 | 11 | 41 | 42 | 35 | 14 | 3 | - | 85 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Галерија[uredi | uredi kod]
|
