Ратково

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Ratkovo)
Disambig.svg За остале употребе, погледајте Ратково (разврставање).
Ратково

Главна улица у Раткову
Главна улица у Раткову

Основни подаци
Држава  Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Западнобачки
Општина Оџаци
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 3411
Густина становништва 66 ст/km²
Положај
Координате 45°27′10″N 19°19′34″E / 45.452666°N 19.326166°E / 45.452666; 19.326166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 91 m
Површина 51,6 km²
Ратково is located in Srbije
Ратково
Ратково
Ратково (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 25253
Позивни број 025
Регистарска ознака SO


Координате: 45° 27′ 10" СГШ, 19° 19′ 34" ИГД

Ратково је насеље у Србији у општини Оџаци у Западнобачком округу. Према попису из 2011. било је 3411 становника (према попису из 2002. било је 4118 становника).

Име[uredi - уреди | uredi izvor]

Православна црква у Раткову

Старо српско име села је Парабућ. На мађарском село се зове Paripás (Парипаш) или Parabuty, а на немачком Parabutsch.

Садашње име село носи по народном хероју и шпанском борцу Ратку Павловићу Ћићку (1913-1943).

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Село се први пут помиње 1543. године. У турско доба су становници били Срби. Крајем 17. века село је припало Хабзбуршкој монархији а 1781. године почињу да се усељавају Немци. 1918. године село је припало Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. После Другог светског рата су се Немци иселили.

Култура[uredi - уреди | uredi izvor]

Једно од најважнијих културних дешавања свакако је традиционална и надалеко позната Гитаријада Ратково која се одржава од 1974. Поред Гитаријаде у раткову се одржавају и Летњи фестивал фолклора, Песничко вече, Видовданске свечаности, Пасуљијада и Мото шоу

Гитаријада Ратково[uredi - уреди | uredi izvor]

Појам гитаријада је настао 70-их година 20. века као пројекат разних омладинских удружења. Тренд се проширио по тадашњој Југославији и велики број места је ускоро имао своје гитаријаде. Успех тих манафестација је варирао у знатној мери.

Прва Гитаријада у Раткову је организована 1974. године. Захваљујући успешно реализованој идеји да се рокенрол уздигне до тог нивоа да великом броју људи то постаје начин живота, организатори су били у могућности да понове целу манифестацију следеће године са још већим успехом него први пут. Како је све више ове музике допирало до већег броја људи, тако је и квалитет музике постајао бољи, и све више бендова је добило прилику да на свој начин допринесе целом дешавању.

Гитаријада Ратково поприма нови облик 1978. године, и добија такмичарски карактер, али она такође задржава и свој стари облик ревијалног представљања.

У периоду распада Југославије, Гитаријада се није одржавала, осим пар неуспелих покушаја. Током 90-их година и почетком 21. века она је скоро ишчезла из сећања људи. Нови Велики прасак се десио 2005. године када је све поново оживело. Поново се окупио завидан број обожавалаца рокенрола на једном месту.

Културно-уметничко друштво Ратково[uredi - уреди | uredi izvor]

Културно-уметничко друштво Ратково основано је 1. фебруара прошле године и тренутно броји око 60 чланова, узраста од 6 до 14 година са којима ради професионални кореограф Никола Томовић. Он се први обратио присутнима, честитајући први рођендан чланству и захваљујући се свима који су дали максималну подршку аматерском раду друштва.

Током протекле године Ратковчани су учествовали на неколико фестивала, од којих је најзначајније учешће на Златном опанку у Ваљеву. До сада су успоставили успешну сарадњу са друштвима из општине Оџаци, Руменке, Панчева и Новог Сада, а за остваривање свих планираних активности у Културно-уметничком друштву Ратково задужен је Управни одбор од 17 чланова.

Почасни председник ратковачког друштва је глумица Мира Бањац.

Верски објекти[uredi - уреди | uredi izvor]

Српска Православна црква Св. Србица[uredi - уреди | uredi izvor]

Српска православна црква у Раткову, месту у општини Оџаци, подигнута је 1775. године, под заштитом је као споменик културе у категорији непокретних културних добара од великог значаја.

Православна црква у Раткову је посвећена Светом ратнику Георгију (Ђурђиц). Унутрашњост храма је издељена на три неједнака травеја, надвишена бачвастим сводом ојачаним луцима на конзолама. Над западним травејем уздиже се галерија. Дубока олтарска апсида, споља петострана, ужа је од брода цркве. Бочне фасаде украшене су дубоким слепим нишама које прате унутрашњи просторни распоред. Висока олтарска преграда представља једно од последњих сликарских остварења Јакова Орфелина. Иконостас са тидесетосам икона завршен је 1792. године у маниру уздржаног барока.

Спорт у Раткову[uredi - уреди | uredi izvor]

Најзначајнији спортски клубови у раткову су фудбалски клуб Раднички ратково и кошаркашки клуб Раднички Ратково. Поред њих ту је и шаховски клуб Милош Ракић, који и организује меморијални турнир посвећен дугогодишњем играчу и капитену клуба Милошу Ралићу.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Ратково је 2002. живело 3294 пунолетна становника, а просечна старост становништва износила је 40,5 година (39,0 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу према попису из 2011. има 1195 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 4835 [1]
1953. 4904
1961. 5266
1971. 4684
1981. 4337
1991. 4114 4016
2002. 4230 4118
2011. 3462 3411
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
3.760 91,30%
Црногорци
  
62 1,50%
Југословени
  
43 1,04%
Словаци
  
39 0,94%
Мађари
  
39 0,94%
Хрвати
  
27 0,65%
Роми
  
23 0,55%
Немци
  
11 0,26%
Македонци
  
3 0,07%
Чеси
  
1 0,02%
Бошњаци
  
1 0,02%
непознато
  
18 0,43%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Галерија[uredi - уреди | uredi izvor]

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]