Zoroastrički kalendar
Zoroastrički kalendar ili Zoroastrijski kalendar je verski kalendar koji koriste pripadnici zoroastrijanske vere, solarni kalendar, aproksimacija tropske godine. Sledbenici Zaratustrine vere i danas koriste razne varijante ovog kalendara u verske svrhe.
Pre kalendarske reforme sasanidskog cara Ardašira I (226-241.), kalendar je bar od sredine 5. veka pne. imao godinu od 360 dana i bio sistematski zasnovan na babilonskom kalendaru. Po tom sistemu, Kabiseh ("nedostatak") koji se gomilao tokom vremena je poništavan periodičnom interkalacijom trinaestog meseca, što je bilo određivano osmatranjem. Tradicija imenovanja dana i meseci po božanstvima je počivala na sličnom egipatskom običaju i prethodno je uvedena negde između 458. i 330. p.n.e, verovatno tokom vladavine Artakserksa II (404-358. pne.).
Po kalendaru koji je uveo Ardašir I, godina je imala 365 dana, još bliže uzoru egipatskog kalendara. I dalje je imala 12 meseci od po 30 dana a meseci i dani imenovani u ahemenidskim vremenima su ostali isti. Razlika je bila u tome što je iza 12. meseca sledilo pet dodatnih dana Gata ili Gah, po starim avestanskim himnama istog imena. Pored toga, odbačeni su svi oblici interkalacije, a prvi dan verske godine je pomeren sa 1. dana 1. meseca na 1. dan 9. meseca.
Novi sistem je stvorio konfuziju i naišao je na otpor, pa su mnoge zoroastrijske proslave imale dva datuma/nadnevka, što će se kod nekih zoroastrijanaca zadržati do danas. Mnogi obredi su vršeni tokom više dana umesto jednog a duplikacija praznika je nastavljena kako bi se osiguralo da se ne propusti nijedan sveti dan.
Situacija je postala tako komplikovana da je Ardaširov unuk Hormizd I (272-273) uveo još jednu kalendarsku reformu. Novi i stari praznici su povezani u kontinualne šestodnevne proslave. Izuzetak je bio Norouz (ili Navroz), prvi dan proleća - prvi i šesti dan tog meseca su slavljeni zasebno a šesti dan je postao značajan kao Zaratustrin rođendan a ne nastavak prolećnog festivala.
Pošto su Ardaširove reforme odbacile sve oblike interkalacije, kalendar i godišnja doba su se razišli četiri meseca u vreme kad je na presto došao Jazdegerd III (632-651). Zbog ovoga su Gahambari (sezonski festivali) slavljeni u pogrešno doba godine. Jazdegerd III je pripremio još jednu reformu, ali su Arapi zbacili dinastiju pre nego što je mogla biti uvedena.
Posle Aleksandrovog osvojenja Persije 330. pne., Seleukidi (312-248. pne.) su uveli helenski običaj datiranja po eri, nasuprot datiranju po vladavini pojedinačnih kraljeva i započeli Seleukidsku eru). Zoroastrijskim sveštenicima ovo nije izgledalo prihvatljivo, pa su zato ustanovili novu, Zaratustrinu eru - što je usput dovelo do prvog ozbiljnog pokušaja da se utvrdi istorijski period njegovog života. Parti (150. pne.-224), koji su nasledili Seleukide, su nastavili seleukidsko-helensku tradiciju, a datiranje po vladarskoj godini je vraćeno tek Ardaširovom reformom.
Zoroastrijski kalendar koristi sufiks Y.Z. za svoju kalendarsku eru, koja je brojala godine od 632. i ustoličenja Jazdegerda III (16. juna/lipnja te godine), poslednjeg vladara Sasanidskog carstva. Pri tome treba imati na umu da početak Y.Z. godina (osim Fasli varijante) žuri za jedan dan svake četiri godine u odnosu na julijanski/gregorijanski kalendar.
Tako godina 1386. po ovoj eri počinje u 2017. godini n.e. i to zavisno od varijante kalendara: 17. avgusta/kolovoza po Shahenshahi (ili Shenshai) kalendaru; 18. jula/srpnja po Kadmi-ju (dakle 30 dana ranije, vidi dole); 21. marta/ožujka po Fasli kalendaru (fiksno, oko prolećne ravnodnevice, slično kao iranski kalendar).
Usled nepostojanja interkalacije u reformama Ardašira I, kalendar i godišnja doba su se vremenom desinhronizovali. Zoroastrijski teolog Zadspram je već u 9. stoleću uočio da stanje stvari nije najbolje i procenio da će se u vreme Poslednjeg Suda dva sistema razilaziti za četiri godine.
Lutajući dan Nove godine je 1006. opet koincidirao s danom prolećne ravnodnevice pa je (prema legendi) odlučeno da zoroastrijski kalendar ubuduće interkalira dodatni mesec svakih 120 godina kako je propisano u Denkardu III.419 (ali mora se reći da je Denkard delo iz 9. veka). Negde između 1125. i 1250., Parsi-zoroastrijanci sa indijskog potkontinenta su umetnuli takav embolizmički mesec, nazvan Aspandarmad vahizak (tj. mesec Aspandarmad sa sufiksom vahizak). Taj mesec će biti i poslednji umetnuti mesec - kasnije generacije Parsija su zanemarili umetanje trinaestog meseca.
U vreme odluke o interkalaciji svakih 120 godina, kalendar je nazvan Shahenshahi ("carski"). Parsiji, nesvesni da ne vrše pravilno interkalaciju, nastavili su da svoj kalendar nazivaju Shahenshahi. Ova praksa je ostala do danas a pristalice drugih varijanti zoroastričkog kalendara omalovažavaju Shahenshahi kao "rojalistički".
Za to vreme, zoroastrijanci koji su ostali u Iranu, nikada nisu umetnuli trinaesti mesec. Oko 1720., iranski zoroastrijanski sveštenik po imenu Džamasp Pešotan Velati je doputovao u Indiju. Po dolasku je otkrio da postoji razlika od jednog meseca između Parsi i njegovog kalendara. Velati je sveštenicima iz Surata skrenuo pažnju na ovaj nesklad, ali nije postignut konsenzus koji je kalendar ispravan. Neki uticajni sveštenici su oko 1740. tvrdili da, pošto je njihov gost bio iz stare domovine, njegova verzija kalendara mora biti ispravna a njihova pogrešna. Tako je 6. juna/lipnja 1745. više Parsija iz Surata i okoline prilagodilo svoje kalendare prema preporukama sveštenika. Ovaj kalendar je postao poznat kao Kadimi kalendar u Indiji i Iranu, što se vremenom saželo u Kadmi ili Quadmi.
Huršedži Kama, Parsi iz Bombaja, je 1906. osnovao Zarthosti Fasili Sal Mandal ("Zoroastrijansko društvo sezonske godine"). Fasili ili Fasli kalendar, kako je nazvan, počivao je na starijem modelu, uvedenom 1079. tokom vladavine seldžučkog vladara Malik-šaha I, koji je bio dobro primljen među zemljoradnicima. Ovaj kalendar je imao dve glavne osobine: 1) bio je harmonizovan sa godišnjim dobima, Nova godina je koincidirala sa prolećnom ravnodnevicom; 2) sledio je egipatsko-zoroastrijski model (12 meseci od po 30 dana, plus 5 ekstra dana), ali je takođe imao i autoregulatorni prestupni dan svake četiri godine (Avardad-sal-Gah nakon pet postojećih Gah dana na kraju godine). Društvo Fasli je takođe tvrdilo da je njihov kalendar tačan verski kalendar, za razliku od druga dva, za koje su oni tvrdili da su politički.
Indijska zoroastrijska zajednica je dala malo podrške ovom novom kalendaru jer je smatrano da je protivan uputama iz Denkarda. Ali u Iranu je Fasli kalendar dobio zamah posle 1930. i kampanje ubeđivanja iranskih zoroastrijanaca da usvoje novi kalendar godišnjih doba, koji su oni nazivali Bastani kalendar. Iranski parlament je 1925. uveo novi iranski kalendar, koji je (nezavisno od Fasli pokreta) uključio obe tačke koje je predlagalo Fasli društvo. Pošto je iranski nacionalni kalendar takođe zadržao zoroastrijanske nazive meseci, bio je mali korak da dođe do njihove integracije. Većina zoroastrijanaca je prihvatila Bastani kalendar. Izuzetak je bio Jazd, gde se zoroastrijanska zajednica oduprla i koja i danas sledi Kadmi kalendar.
Sva tri kalendara su 1992. imala prvi dan meseca na isti dan; mada su mnogi zoroastrijanci predložili konsolidaciju kalendarâ, konsenzus nije mogao biti postignut. Neki sveštenici su prigovarali i na osnovu toga da bi religijske alatke morale biti iznova posvećivane, uz nemali trošak.
Meseci i dani zoroastričkog kalendara su nazvani i posvećeni su, po božanstvima ili božanskim konceptima. Ovi nazivi su značajni i iz obrednih razloga. Ne samo da se njima ustanovljuje hijerarhija glavnih božanstava, već je i osigurano često prizivanje njihovih imena, pošto se božanstva i dana i meseca pominju pri svakom zoroastričkom činu bogoslužbe.
Najstarije (mada se ne može datirati) svedočanstvo o postojanju dnevnih posveta potiče iz Yasne 16, dela liturgije iz Jasne (dela Aveste), koja, većim delom, predstavlja poštovanje 30 božanskih bića sa posvetama kao imenima dana. U ovim stihovima na avestanskom jeziku, imena se javljaju sledećim redosledom (izvorni pravopis):
| 1. | Dadvah Ahura Mazdā, 2. Vohu Manah, 3. Aša Vahišta, 4. Khšathra Vairya, 5. Spenta Ārmaiti, 6. Haurvatāt, 7. Ameretāt |
| 8. | Dadvah Ahura Mazdā, 9. Ātar, 10. Āpō, 11. Hvar, 12. Māh, 13. Tištrya, 14. Geuš Urvan |
| 15. | Dadvah Ahura Mazdā, 16. Mithra, 17. Sraoša, 18. Rašnu, 19. Fravašayō, 20. Verethragna, 21. Rāman, 22. Vāta |
| 23. | Dadvah Ahura Mazdā, 24. Daēna, 25. Aši, 26. Arštāt, 27. Asmān, 28. Zam, 29. Manthra Spenta, 30. Anaghra Raočā. |
Kvaternarna posveta Ahura Mazdi može biti kompromis između ortodoksne i heterodoksne frakcije, možda su 8., 15. i 23. dan prvobitno imali Apam Napat, Haoma i Dahman Afrin. Posveta ahurskoj Apam Napat bi verovatno bilo problem za posvećenike Aredvi Sura Anahite, čiji je kult bio vrlo popularan od 4. veka pne. do 3. veka n.e. i koji je (sa nakupinama) bio funkcionalno jednak kultu Apam Napat. Ova tri božanstva se i danas smatraju 'vankalendarskim', prizivaju se zajedno sa ostalih 27 i tako čine niz od 30 posebnih entiteta.
Dani od 2. do 7. su posvećeni Ameša Spentama ("blagotvorni besmrtni")[1], šestorci "božanskih iskri" kroz koje je postignuto sve kasnije stvaranje i koje u današnjem zoroastrijanizmu smatraju za arhanđele.
Dani od 9. do 13. su posvećeni Jazatama iz pet Njaši iz Horde Aveste: Atar (Vatra), Aban (Voda), Horšid (Sunce, Khorshid), Mah (Mesec) i zvezda Tištrija (Tishtrya ili Tištrya) koja ovde verovatno predstavlja nebeski svod u celini. Dan 14. je posvećen duši Vola, koja predstavlja i povezana je sa kreacijom životinja.
Dan 16., prvi iz druge polovine meseca, je posvećen božanstvu zakletve/prisege, Velikom Mitri (nalik Apam Napat iz ahurske trijade). Zatim (17. i 18.) slede njemu najbliži, Sraoša i Rašnu, sudije duše, a 19. njihovi predstavnici, Fravašiji. Od 20. do 22. su Veretragna, Raman i Vata, redom hipostaze pobede, daha života i (drugo) božanstvo vetra i 'svemira'.
Poslednja grupa (24. do 30.) predstavlja 'apstraktnija' božanstva: Religija, Naknada i Pravda; Nebo i Zemlja; Sveti Priziv i Beskrajna Svetlost.
U današnjoj upotrebi, imena dana i meseci su srednjopersijski ekvivalenti božanskih imena ili koncepata, ali u nekim slučajevima odražavaju semitske uticaje (npr. Tištrija se pojavljuje kao Tir, za šta Boyce (1982:31-33) tvrdi da potiče od Nabu-*Tiri). Pored toga, imena 8., 15. i 23. dana meseca - što odražava vavilonsku praksu deljenja meseca u četiri perioda - se danas mogu međusobno razlikovati: ova tri dana su redom nazvana Dae-pa Adar, Dae-pa Mehr i Dae-pa Din', što su srednjopersijski izrazi koji znače "Tvorac..." Atara, Mitre odn. Daene.
Od 30 božanstava kojima su posvećeni dani, njih 12 imaju i svoje mesece. Posvete u nazivima meseci pored toga ustanovljuju koja su božanstva viša od ostalih. Spisak naziva meseci se ne pojavljuje nigde u tekstovima Aveste, ali su ovi poznati iz komentara i prevoda ovih tekstova, iz raznih regionalnih zoroastrijskih kalendara iz sasanidske ere i iz žive upotrebe. Pored Dae (srednjopersijski oblik od avestanskog Daena) a time i posvećenja Ahura Mazdi i šest posveta Ameša Spentama, preostalih pet se smatraju za najznačajnije od Jazata: Farvardin (avestanski: Fravaši), Tir (Tištrija), Mehr (Mitra), Aban (Apo) i Adar (Atar)
Ima nekih dokaza da je u starini prvi mesec godine bio Dae a ne Farvardin. U jednom tekstu iz 9. veka, tvrdi se da je Zaratustrina starost u vreme smrti bila 77 godina i 40 dana (Zadspram 23.9), ali ovo se ne može povrditi osim ako je Dae bio prvi mesec godine. Treba primetiti i da je Pateti, dan introspekcije, prvi dan meseca Farvardina, što je inače, dan proslave Nove godine.
(na engleskom:)
- RozCalc - Zoroastrian Calender Calculator (samo konvertuje greg. datum u naziv dana sa kratkim objašnjenjem)
- Bundahishn 25: "The religious calendar"
- Denkard 3.419: "... on the important ceremonies of the faith"
- Zadspram 23.9: on Zoroaster's age
- Siroza 1: day-name dedications
- Conversion between Zoroastrian and Common Era calendars Arhivirano 2013-04-07 na Wayback Machine-u
- History of the Zoroastrian Calendar Arhivirano 2011-08-05 na Wayback Machine-u
- Overview of the Zoroastrian Religious Calendar
- ↑ "amesha spenta." Encyclopædia Britannica from Encyclopædia Britannica 2007 Ultimate Reference Suite. (2008).