Кусић

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Kusić)
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Кусић

Православна црква у Кусићу
Православна црква у Кусићу

Основни подаци
Држава  Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Бела Црква
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 1164
Густина становништва 46 ст/km²
Положај
Координате 44°52′20″N 21°28′26″E / 44.872166°N 21.474°E / 44.872166; 21.474
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 84 m
Површина 29,7 km²
Кусић is located in Srbije
Кусић
Кусић
Кусић (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 26349
Позивни број 013
Регистарска ознака


Координате: 44° 52′ 20" СГШ, 21° 28′ 26" ИГД

Кусић је насеље у Србији у општини Бела Црква у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1164 становника.

Географски положај[uredi - уреди | uredi izvor]

Насеље се налази уз саму државну границу са Румунијом, од које је удаљен само пола километара, а од Беле Цркве је удаљен око 5 километара.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Кусић током своје историје више пута је мењало своје име.

  • Године:
  • 1383. Kuzik
  • 1427. Kuzaak
  • 1427. Kuzak
  • У XVI.веку Kuszith
  • 1716. Кусић
  • 1872. Kussics
  • 1918. Кусић

Kuzik се први пут помиње 1383. и 1384. године као посед породице Де Јанк у Крашованском комунитету. Према предању, Кусићани су пореклом из Србије. Већина данашњих родова у Кусићу било је насељено још у 18. веку. Недељу дана после проглашења Банатске републике основана и Кусићка република. Ова република је у потпуности представљала особен начин испољавања идеја Октобарске револуције на банатском простору.

Прва црква је саграђена већ 1747. године, а саградио ју је Вукмир Николајевић, оберкнез од Оршаве до Панчева, koja је 22.јуна (по старом календару ) 1747.г. освештена. Такође у Кусићу била су два свештеника. Вукмир је обновио и манастир Кусић, који је изграђен у XIV веку као метох манастира Студенице.
Године 1774. Кусић је припојен Илирско-банатској, а 1776.г. постао седиште компаније и добио немачку школу, која је за време турског рата (1788 ) уништена пожаром. Тада је изгорела и црква и престала немачка школа. Услед упада Турака и број становника је опао. Док је 1782.г било 1601 становник, 1802.г има једва 1186 становника. А већ до 1810.г је бројни пораст становништва био врло велики, па је те исте године пописано 2435 душа. Али затим настала стагнација, а 1848.г било је свега 2339 душа. У лето 1848.г када су опколили Белу Цркву, извршили Срби, 20. и 30. августа, навале са кусићког редута на белоцркванске мађарске позиције. Али 17. октобра Мађари потисну Србе, који су жилаво бранили своје положаје, при чему су село и црква оштећени ватром. [1]

Године 1854. пописане су у Кусићу само 2094 душе, а у компанији (5 села) 7478. Кусићани се од раније баве виноградарством. Године 1881. основао је Антон Улман радионицу челичних и гвоздених алата. Године 1893. пришао је велики део становништва цоцијалистичкој партији. Године 1921.пописан је 2501 становник, од којих је било: Срба-2128; Словака-28; Осталих Словена-14; Румуна-91; Немаца-22; Мађара-1; Остали већином Роми – 224 Становника Године 1918. ушла српска војска у Кусић, која је припојен Торонталској-тамишкој жупанији. Приликом повлачења границе припојена су Румунији кусићка брда <<Гочинац>> и <<Шевац>>.[2]

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Кусић живи 1063 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,9 код мушкараца и 39,9 код жена). У насељу има 436 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 2057 [3]
1953. 2059
1961. 1912
1971. 1808
1981. 1622
1991. 1560 1428
2002. 1499 1361
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.136 83,46%
Роми
  
150 11,02%
Хрвати
  
9 0,66%
Румуни
  
7 0,51%
Црногорци
  
5 0,36%
Немци
  
3 0,22%
Чеси
  
2 0,14%
Муслимани
  
1 0,07%
Мађари
  
1 0,07%
непознато
  
6 0,44%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
  2. Милекерови летописи Општина у јужном Банату ISBN 86-85075-04-1:82
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Коришћена Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  2. Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]