Врачев Гај

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Vračev Gaj)
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Врачев Гај

Православна црква у центру села
Православна црква у центру села

Основни подаци
Држава  Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Бела Црква
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 1348
Густина становништва 53 ст/km²
Положај
Координате 44°52′16″N 21°21′28″E / 44.871°N 21.357666°E / 44.871; 21.357666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 69 m
Површина 29,7 km²
Врачев Гај is located in Srbije
Врачев Гај
Врачев Гај
Врачев Гај (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 26348
Позивни број 013
Регистарска ознака


Координате: 44° 52′ 16" СГШ, 21° 21′ 28" ИГД

Врачев Гај је насеље у Србији у општини Бела Црква у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1348 становника.

Географија[uredi - уреди | uredi izvor]

Улица Марка Стојановића

Врачев Гај је на повољном географском положају, налази се на раскрсници пута који се одвајаја за Банатску Паланку односно Ковин. Од Беле Цркве је удаљен око 5 километара. Пре повлачења границе са Румунијом, кроз Врачев Гај је пролазила железничка пруга Бела Црква-Безијаш. Његов географски положај доприноси читавим низу водопривредних проблема као што је константна опасност од високих подземних вода и реке Нере.

По први пут помиње почетком седамнаестог века, 1713. године. Према предању у околини насеља постојао је гај чији је власник био врач. С обзиром на његово успешно врачање, у знак захвалности, по њему је названо насеље Врачев Гај.

Православна црква и школа постоје од 1778/79. године. Школа данас носи назив ОШ „Марко Стојановић“. Црква је уништена током револуционарне 1848. године, а нова црква је подигнута 1858. године. Железничка станица је подигнута 1891. године, али због повлачења државне границе са Румунијом, данас не постоји.

Становништво се углавном бави пољопривредом, главне делатности су сточарство и повртарство.

Данас Врачев Гај има 1.719 становника, а густина насељености је 18 становника по једном хектару.

У атару насеља Врачев Гај источно према Белој Цркви и граници са Румунијом налази се више од седам вештачких језера познатијих као Белоцркванска језера а најлепше носи назив насеља.

Источно километар од насеља протиче река Нера веома бистра брза и хладна носећи са Карпата шљунак и песак. Јужно на седам километара од насеља протиче река Дунав у који се улива Нера образујући плато који чини најнижу тачку у Војводини. Западно на шестом километру од насеља протиче река Караш који се улива у канал Дунав—Тиса—Дунав.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Врачев Гај живи 1274 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (39,8 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 479 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 2203 [1]
1953. 2200
1961. 2250
1971. 2145
1981. 2040
1991. 1870 1753
2002. 1719 1568
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.483 94,57%
Македонци
  
12 0,76%
Румуни
  
10 0,63%
Роми
  
10 0,63%
Мађари
  
9 0,57%
Хрвати
  
7 0,44%
Чеси
  
5 0,31%
Црногорци
  
3 0,19%
Муслимани
  
3 0,19%
Словаци
  
2 0,12%
Украјинци
  
1 0,06%
Словенци
  
1 0,06%
Немци
  
1 0,06%
Бугари
  
1 0,06%
Југословени
  
1 0,06%
непознато
  
13 0,82%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]