Дупљаја

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Дупљаја

Српска православна црква
Српска православна црква

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Бела Црква
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 738
Густина становништва 33 ст/km²
Положај
Координате 44°55′22″N 21°16′23″E / 44.922666°N 21.273166°E / 44.922666; 21.273166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 76 m
Површина 25,8 km²
Дупљаја na karti Srbije
Дупљаја
Дупљаја
Дупљаја na karti Srbije
Остали подаци
Поштански број 26328
Позивни број 013
Регистарска ознака


Координате: 44° 55′ 22" СГШ, 21° 16′ 23" ИГД

Дупљаја мађ. Temesváralja је насеље у општини Бела Црква у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 738 становника

Географија[uredi - уреди | uredi izvor]

Положај насеља[uredi - уреди | uredi izvor]

Има добар географски положај, а изграђена на контакту Малог песка и долине Караша, северозападно од Беле Цркве. Село представља раскрсницу између Банатске пешчаре, Малог песка и долине Караша, што је нарочито било значајно у прошлости.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Сврстава се у стара војвођанска насеља. Околина Дупљаје представља значајан археолошки локалитет. На месту данашњег насеља постојало је праисторијско насеље, које су Римљани проширили и изградили за своје потребе.

Становништво се претежно бави пољопривредом. Дупљаја је била земљорадничко насеље, што је последица повољног педолошког покривача.

У 15. веку – Dupócz

1713. – Дупљаја

1894 – Temes – Váralja

1922 – Дупљаја

Крај Дуољаје, на обали Караша, налази се опкопи, земљани радови из преисторијског времена, према својим потребама.

Од 1421. до 1427. године Dupolch (изг.Dupócz) је у поседу олигарха Јована де Јанка и у Крашовском комитату. 1690 – 1700. године појављује се поново Дупљаја, а 1713. имала је 20 домова.

Дупљаја је 1716 г. ушла у састав Новопаланачког диштрикта, а 1717. било је у њој 30 домова. Ово насеље није развијало нормално, што се даје закључити по броју кућа 1749. године, када је у њему било 28 кућа.

Дупљаја на карти Јозефинског катастра из 1770. године

Године 1752. дошли су нови насељеници Срби. 1782. пописано је 429 православних становника. Преселили су се 1783. овамо становници села Омора и населили оморачки сокак. Од старих црквених звона друго је било из Омора. Црква је из друге половине XVIII века, а матичне књиге се воде од 1778. године.[1]

Године 1802. пописано је 786 становника, а 1854. само 737. 1873. године Допљаја је ушла у састав Крашовског, а 1876г. у састав Тамишког комитата.

У првој половини XIX века, када је народ био у непрекидном покрету, број становништва је у сталном опадању, док се у другој половини показује бројни пораст становништва: 1869. године 756.становника; 1880 – 867; 1890–1049; 1900–1153; 1910–1242.

Године 1906. сазидана је општинска кућа и зграда за општинског бележника. 8. новембра 1918. заузела је српска војска Дупљају, која је 1919. ушла у састав Торонталскотамишке жупаније.

На дан 31. јануара 1921. године пописано је 1190 душа, од који је било: Срба–1149; Румуна – 14; Немаца – 10; Мађара -2. 20. новембра 1927. извршен је избор новог општинског представништва. Сеоски атар 1927. године обухвата 4230 ланаца од којих је 187 ланаца оранице и 830 ланаца пашњака општинска имовина.[2]

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Дупљаја живи 669 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,8 година (38,4 код мушкараца и 39,1 код жена). У насељу има 262 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,24.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1173 [3]
1953. 1190
1961. 1174
1971. 1165
1981. 1152
1991. 1027 903
2002. 1001 854
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
775 90,74%
Румуни
  
24 2,81%
Роми
  
7 0,81%
Мађари
  
6 0,70%
Чеси
  
3 0,35%
Хрвати
  
3 0,35%
Југословени
  
2 0,23%
Немци
  
1 0,11%
Македонци
  
1 0,11%
непознато
  
6 0,70%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Летопис Период 1812 – 2009. Дупљаји у Делиблатској Пешчари Написао Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Дупљаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
  2. Милекерови летописи јужнобанатских општина ISBN 86-85075-04-1
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Коришћена Литература:
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  • Територија Подунавске Области написао др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  • Милекерови летописи јужнобанатских општина ISBN 86-85075-04-1
  • Летописа Период 1812–2009. Дупљаја у Делиблатској Пешчари Написао Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Дупљаје настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
  1. Ма какве му биле мане и недостаци, недоречености, али је суштина и језгро овог рада је остало и остаће нетакнут. Неки делови имаће само свој историјски значај, али сви остали задржаче и сачуваће у пуној мери своју научну вредност. Једно се ипак не може оспорити, да смо бар ударили темељ, да смо показали правац и обележили пут на коме се ваља кретати ако желимо успешан рад на пољу наше историје. Па ако и нисмо постигли више, него само толико да смо дали подстрек другима, од нас вичнимјима, мудријима, који ће овај и овакав посао боље и савршеније обавити него ми тада смо већ тиме учинили доста „М. Марина“

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]