Калуђерово (Бела Црква)
За остале употребе, погледајте Калуђерово (разврставање).
| Калуђерово | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Бела Црква |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  94
|
| Густина становништва | 10 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 44°53′34″N 21°33′02″E / 44.892833°N 21.550666°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 121 m |
| Површина | 12,7 km² |
  Калуђерово Калуђерово (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | VŠ |
Координате: 44° 53′ 34" СГШ, 21° 33′ 02" ИГД
Калуђерово је насеље у Србији у општини Бела Црква у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 94 становника.
Калуђерово је погранично место и близу њега постоји истоимени гранични прелаз ка Румунији. Данас гранични прелаз има релативно мали промет јер се саобраћајна комуникација са Румунијом обавља на граничном прелазу Ватин код Вршца.
Историја[uredi | uredi kod]
Калуђерово се први пут помиње 1421. године, под називом Калугера и у својој историји, као и већина насеља Белоцркванске општине, често је мењало име.
По предању, Калуђерово носи име по једном калуђеру који се овде посветио. С обзиром да је Калуђерово било насељено Србима, изузимајући кратак период у осамнаестом веку, оно припада групи српских херских села.
Године 1481. год. помињу се насеља Калуђер и Лесковици у поседу породице де Парташ ( de Pártás ). За време једног турског упада насеље је уништено.
Године 1723. основали су на томе месту Немци своју колонију Ребенсберг, која је ускоро добила парохију, којој је припадао и изшчезли Јабшаник. А 13 октобра 1735. год. уништио је пожар село у коме је остало само 15 кућа. У јесен исте године опет је село опустошено упадом Турака у село.
После 1740. год. населили су се у Калуђерову Срби. И већ 1740. насеље је имало 40 домова . Године 1752. ушло је у састав народне војске. 1760.год. подигнута је црква. Године 1782. пописано је 575 православних становника, али се касније Калуђерово није Развијало нормално, што би се дало закључити обзиром на чињеницу да је 1802. год. било само 569 становника.
Године 1868. подигнута је нова црква а стара је преуређена у школу.[1] Становништво се претежн бавипољопривредом.
- Популација кроз историју .
| Година | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. [2] |
| Становника | 643 | 630 | 685 | 709 | 718 | 642 |
| Срба | ? | ? | ? | ? | ? | 628 |
| Румуна | - | ? | ? | ? | ? | 14 |
| Немаца | - | ? | ? | ? | ? | 7 |
| Мађара | - | ? | ? | ? | ? | нема |
| Осталих | - | ? | ? | ? | ? | 0 |
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Калуђерово живи 109 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,9 година (41,5 код мушкараца и 48,2 код жена). У насељу има 61 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,16.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 130 | 98,48% | ||
| Чеси | 1 | 0,75% | ||
| Муслимани | 1 | 0,75% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 1 | 6 | ||
| 75-79 | 2 | 5 | ||
| 70-74 | 4 | 6 | ||
| 65-69 | 4 | 5 | ||
| 60-64 | 5 | 5 | ||
| 55-59 | 5 | 3 | ||
| 50-54 | 7 | 4 | ||
| 45-49 | 3 | 7 | ||
| 40-44 | 3 | 3 | ||
| 35-39 | 5 | 1 | ||
| 30-34 | 6 | 3 | ||
| 25-29 | 5 | 7 | ||
| 20-24 | 2 | 1 | ||
| 15-19 | 1 | 1 | ||
| 10-14 | 4 | 2 | ||
| 5-9 | 3 | 5 | ||
| 0-4 | 5 | 3 | ||
| просек | 41.5 | 48.2 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 53 | 8 | 35 | 6 | 4 | - |
| Женски | 57 | 1 | 37 | 17 | 2 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 37 | 33 | - | - | - | - | - | 1 | 2 | 1 |
| Женски | 20 | 17 | - | - | - | - | - | 1 | - | - |
| Оба | 57 | 50 | - | - | - | - | - | 2 | 2 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | - | - | - | - | - | - | - | |
| Женски | - | - | - | 1 | 1 | - | - | - | - | |
| Оба | - | - | - | 1 | 1 | - | - | - | - |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
- ↑ Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер ISBN 86-85075-04-1:
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
