Банатска Суботица

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Банатска Суботица

Православна црква
Православна црква

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Бела Црква
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 169
Густина становништва 17 ст/km²
Положај
Координате 44°58′35″N 21°20′21″E / 44.976333°N 21.339166°E / 44.976333; 21.339166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 80 m
Површина 11,5 km²
Банатска Суботица na karti Srbije
Банатска Суботица
Банатска Суботица
Банатска Суботица na karti Srbije
Остали подаци
Поштански број 26327
Позивни број 013
Регистарска ознака


Координате: 44° 58′ 35" СГШ, 21° 20′ 21" ИГД

Банатска Суботица је насеље у Србији у општини Бела Црква у Јужнобанатском округу.

Налази се на левој обали реке Караш, између села Добричева, Војводинаца, Страже, Јасенова и Чешког Села-Фабијана. До њега води пут који се одваја од пута Бела Црква - Вршац. Површина његовог ширег подручја износи 98,8 хектара и становништво се бави искључиво пољопривредом.

Према попису из 2011. било је 169 становника.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Током историје Банатска Суботица је мењала имена:

  • 1427. – Суботица (Zaboticha )
  • 1912. – Krassó - Szombat
  • 1922. - Суботица

Насеље на томе месту се називало Јанки по најмоћнијој крашовској олигархској породици у средњем веку. Већ 1355. помиње се Никола Парвус (Мали) де Јанк као властелин јанских добара и светођурвских на Брзави, којима је припадало 58 насеља (Базијаш, Кусић, Суботица, и др). Године 1387. учествоао је Ладислав де Јанк у буни Хрвата и Палишана против краља Сигмунда, а 1427. умро је последњи члан породице де Јанк, Јован. По смрти његовој поклонио је краљ Сигмунд властелинство Алберту Нађмихаљу. Његов најстарији син, Ђорђе, проневерио је државни порез 1444. па му је губернатор Јанош Хуњади узео властелинство. Године 1473. власт над насељем Јавно имао је Нуман-бег, а 1713. помиње се последњи пут као Јањево, насеље са 20 домова.[1]

Суботица (Zaboticha ) се помиње као крашовско насеље 1427. године а сматра се да је добило по суботи, пијачном дану у том месту.

Суботица је 1692. је била у оквиру Отоманске империје, где је у њој узимао харач Хуман – бег. Од 1690. до 1700. године припадала је Новопаланачком дистрикту, као и од 1716. до 1779. Године 1713. имала је свега 22 куће, а 1717. бројала је 24 куће, док је 1781. било 85 кућа.

Године 1742. подигнута је црква брвнара, а 1866. подигнута је садашња црква.[2]

Прва школа постојала је још 1778. године и похађало ју је 15 ђака. Школа у Банатској Суботици данас више не постоји због малог броја ђака, па ученици путују у оближње школе.

На пољани „Јањево“ било је на месту где се данас налазило село на коме су се досељавали људи са Косова 1690. године за време сеобе под Чарнојевићима. После 1713. становници су се преселили на другу локацију на којој се налази данашња Банатска Суботица.

Демографска историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Година 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921.[3]
Становника 552 535 545 552 610 540
Срба ? ? ? ? ? 507
Румуна - ? ? ? ? 2
Немаца - ? ? ? ? 2
Мађара - ? ? ? ? 28
Осталих - ? ? ? ? 0

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Банатска Суботица живи 165 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,2 година (46,5 код мушкараца и 46,0 код жена). У насељу има 83 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,41.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 516 [4]
1953. 536
1961. 505
1971. 479
1981. 372
1991. 280 267
2002. 229 200
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
170 85,0%
Мађари
  
11 5,5%
Роми
  
8 4,0%
Чеси
  
4 2,0%
Румуни
  
2 1,0%
Југословени
  
2 1,0%
Немци
  
1 0,5%
непознато
  
2 1,0%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Монографија Подунавске области „Напредак Панчево,, 1812-1927:
  2. Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
  3. Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер ISBN 86-85075-04-1:
  4. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  5. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  6. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]