Чешко Село
| Чешко Село | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Бела Црква |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  40
|
| Густина становништва | 22 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 44°56′30″N 21°22′09″E / 44.941666°N 21.369166°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 116 m |
| Површина | 2,1 km² |
  Чешко Село Чешко Село na karti Srbije | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | VŠ |
Координате: 44° 56′ 30" СГШ, 21° 22′ 09" ИГД
Чешко Село (češ. Česká ves — Чешка вес) је насеље у Србији у општини Бела Црква у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 40 становника.
Историја[uredi | uredi kod]
Чешко Село је најмање насеље у Белоцркванској општини. Први пут се помиње 1415. године под називом Абел, 1837. — Ablian, 1894. — Chehfalva, 1921. — Фабијан.
Име насеља први пут се помиње Абел у предикату његова поседника. Године 1833. Намеравали су чешки колонисти бивше насеобине Шантала (Schönthal) на Дунаву да се одселе, али то тада нису учинили. Тек 1837. населе 24 шенталске породице у јасеновачком атару пољану Албиан, на народном језику Фабијан. Нови насељеници добили су 255 ланаца земље, а први општински поглавар био је Франц Ворличек.[1]
Фабијан 1864. имао је 152 становника. Фабијан је имало школу 1857. и постављен први учитељ. Године 1882. саграђен је мост на путу за Белу Цркву. Набављене су прве оргуље за богомољу. Започело је грађење цркве 1900. која је 10. августа 1901. довршена. Нову школску зграду су добили 1900.
Бројни пораст становништва био је сталан: 1869. — 155, 1880. — 182, 1890. — 190, 1900. — 182, 1910. — 216 становника. Од тога је било: Срба — 3, Чеха — 191, Румуна — 3, Мађара — 1 становника.[2]
Географски положај[uredi | uredi kod]
Има добар географски положај, али је дуго било без асфалтног пута, што је било пресудно за развој и опстанак овог малог банатског насеља. До њега се стиже одвајањем у Црвеној Цркви са пута Бела Црква—Вршац. У његовој непосредној близини се налази и аеродром.
Становништво[uredi | uredi kod]
Чешко Село има 21 кућа, 16 домаћинстава и атар површине 217 хектара. Има 46 становника са негативним демографским трендом.
Данашња црква је изграђена у периоду од 1900. до 10. августа 1901. године у неоготском стилу и посвећена је Јану Непомуку, који се слави сваке године 16. маја.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Чешко Село живи 38 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,9 година (44,8 код мушкараца и 49,4 код жена). У насељу има 16 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.
Ово насеље је углавном насељено Чесима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Чеси | 39 | 84,78% | ||
| Срби | 6 | 13,04% | ||
| Мађари | 1 | 2,17% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 2 | 2 | ||
| 75-79 | 2 | 1 | ||
| 70-74 | 1 | 1 | ||
| 65-69 | 2 | 1 | ||
| 60-64 | 1 | 3 | ||
| 55-59 | 1 | 1 | ||
| 50-54 | 4 | 3 | ||
| 45-49 | 1 | 3 | ||
| 40-44 | 1 | 0 | ||
| 35-39 | 0 | 0 | ||
| 30-34 | 1 | 2 | ||
| 25-29 | 2 | 1 | ||
| 20-24 | 2 | 0 | ||
| 15-19 | 0 | 0 | ||
| 10-14 | 1 | 1 | ||
| 5-9 | 2 | 2 | ||
| 0-4 | 2 | 0 | ||
| просек | 44.8 | 49.4 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 20 | 5 | 13 | 2 | - | - |
| Женски | 18 | 1 | 13 | 4 | - | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 15 | 15 | - | - | - | - | - | - | - | - |
| Женски | 9 | 9 | - | - | - | - | - | - | - | - |
| Оба | 24 | 24 | - | - | - | - | - | - | - | - |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | - | - | - | - | - | - | - | |
| Женски | - | - | - | - | - | - | - | - | - | |
| Оба | - | - | - | - | - | - | - | - | - |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М. (Беч 1999).
- ↑ Милекерови летописи Општина у јужном Банату. ISBN 86-85075-04-1.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Коришћена Литература[uredi | uredi kod]
- Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
- Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М. (Беч 1999).
Летопис период 1812—2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били досењеници чиме се бавили мештани.
