Kratet iz Mala
Za ostala značenja, vidi Kratet.Kratet iz Mala (starogrčki: Κράτης ὁ Μαλλώτης, 2. vek pne.) bio je grčki gramatičar i stoički filozof te čelnik biblioteke u Pergamu. Njegovo je glavno delo kritičko-egzegetski komentar na Homera, a poznat je i po tome što je navodno konstruisao prvi poznati globus za predstavljanje planete Zemlje.
Rođen je u gradu Malu u maloazijskoj pokrajini Kilikiji, a odrastao je u Tarsu, da bi se potom preselio u Pergam, gde je uživao pokroviteljstvo kralja Eumena II i kralja Atala II. Utemeljio je pergamsku gramatičku školu, a čini se da je jedno vreme bio i na čelu pergamske biblioteke. Među njegovim sledbenicima bili su Hremija, Zenodot iz Mala i Herodik iz Babilona. Kratet je posetio Rim kao kao Atalov izaslanik negde oko 159. pne., nedugo nakon Enijeve smrti.[1] Pošto je u Rimu slomio nogu prilikom pada u šaht, morao je duže vreme ostati u tom gradu, koje je iskoristio za držanje predavanja (ἀκροάσεις), koja su dala prvi podsticaj za proučavanje gramatike u Rimu.[2] Ništa drugo o njegovom životu nije poznato.
Kao gramatičar Kratet je zastupao princip anomalije (ἀνωμαλία) nasuprot principu analogije (ἀναλογία), a Varon kaže da je svoj gramatički sistem izgradio na temelju sistema nekog Hrisipa, koji je ostavio šest knjiga "o anomaliji" (περὶ τῆς ἀνωμαλίας).[1] U tom sistemu Kratet je pravio jasnu razliku između književne kritike i gramatike, a ovu je drugu smatrao podređenom kritici. Prema Kratetu, zadatak kritičara je da istraži sve što može osvetliti neko književno delo, bez obzira da li se nalazi u samom tekstu ili ne, dok gramatičar treba samo da primeni jezička pravila kako bi razjasnio značenje određenih odeljaka, te da utvrdi tekst, prozodiju, akcentuaciju i druge slične elemente u drevnom tekstu. Zbog ovog dela svog sistema Kratet je dobio nadimak "Kritičar" (Κριτικός). Neki smatraju da je taj nadimak dobio zato što je, kao i Aristarh iz Samotrake, najveću pažnju posvetio homerskim pesmama, pa je imao i nadimak "Homerski" (Ὁμηρικός). Njegovo glavno delo bio je komentar Ilijade i Odiseje u devet knjiga, pod naslovom Διόρθωσις Ἰλιάδος καὶ Ὀδυσσείας.[1]
Od ovog dela sačuvano je nekoliko fragmenata na sholijama i u citatima drugih antičkih pisaca. Na temelju tih fragmenata Friedrich August Wolf izveo je prilično negativan zaključak o Kratetovom radu. Njegove su emendacije, opšte uzev, slabije od Aristarhovih, ali su zato ingeniozne, a nekoliko njih podržali su i moderni filolozi na račun emendacija koje je predložio Aristarh. U antici je uživao slavu jednaku Aristarhovoj i njegova je škola nastavila da cveta tokom dužeg perioda. O njoj je pisao Ptolemej iz Askalona u delu pod naslovom O kratetovom sistemu (περὶ τῆς Κρατητείου αἱρέσεως). Ovoj školi Wolf pripisuje kataloge antičkih pisaca koje spominje Dionisije Halikarnašanin (ἐν τοῖς Περγαμηνοῖς πίναξι), koji tu školu naziva i "gramatičarima iz Pergama" (τοὺς ἐκ Περγάμου γραμματικούς). Tim je katalozima nesumnjivo pripadao i popis naslova drama (ἀναγραφαί), za koji Atenej kaže da je sastavljen u Pergamu.[1]
Kratet je napisao i komentare uz Hesiodovu Teogoniju, Euripida, Aristofana i verovatno uz druge antičke pisce, zatim spis o atičkom dijalektu (περὶ Ἀττικῆς διαλέκτου), te traktate iz oblasti geografije, prirodoslovlja i zemljoradnje; od svega su ostali tek malobrojni fragmenti. Neki naučnici misle da je Kratet iz Pergama, čije delo o čudima u raznim zemljama spominju Plinije Stariji[3] i Klaudije Elijan,[4] bio različita osoba od Krateta iz Mala.
U Palatinskoj antologiji postoji i jedan epigram koji je naslovljen kao epigram "gramatičara Krateta", no Diogen Laertije spominje i jednog pesnika epigrama istog imena kao različitu osobu od gramatičara Krateta.[1]
Prema Strabonu, Kratet je napravio globus koji je predstavljao planetu Zemlju, koji je stoga prvi poznati globus:
Sada smo na sferičnoj površini prikazali oblast u kojoj kažemo da se nalazi naseljeni svet; a onaj ko želi da se pomoću konstruisanih oblika najviše približi istini mora za predstavu Zemlje uzeti globus kao što je Kratetov, staviti na njega četvorostranik i u okviru četvorostranika ucrtati mapu naseljenog sveta. Ali zbog potrebe za velikim globusom, da bi se na toj sekciji (koja je samo mali deo globusa) mogli prikazati odgovarajući elementi ekumene, bolje mu je da, ako može, napravi globus odgovarajuće veličine; i neka ne bude manji od deset stopa u prečniku.[5]
Oslanjajući se na teoriju o pet klimatskih zona, Kratet je smatrao da žarku zonu zauzima Okean i da se, analogno tome, može zamisliti da ima ljudi koji žive iza žarke zone:
Kratet, oslanjajući se na čisto matematički dokaz, kaže da žarku zonu "zauzima" Okean i da se s obe strane te zone nalaze umerene zone, pri čemu je jedna s naše strane, a druga je s druge strane Okeana. Kao što za ove Etiopljane s naše strane Okeana, koji gledaju prema jugu celom dužinom ekumene, kažemo da su najudaljeniji među ovom skupinom naroda, jer nastanjuju obale Okeana, tako isto, misli Kratet, moramo zamisliti da na drugoj strani Okeana takođe postoje neki Etiopljani, najudaljeniji među drugom skupinom naroda u umerenoj zoni, jer nastanjuju obale istog Okeana.[6]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Smith 1867, s.v. Crates (3)
- ↑ Svetonije, O gramatičarima, 2.
- ↑ Plinije Stariji, Prirodoslovna pitanja, VII, 2.
- ↑ Klaudije Elijan, Priroda životinja, XVII, 10.
- ↑ Strabon, Geografija, II, 5, 10.
- ↑ Strabon, Geografija, I, 2, 24.
- Smith, Philip (1867), „Crates (3)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
