Коњух (Крушевац)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Konjuh (Kruševac))
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg За остале употребе, погледајте Коњух (разврставање).
Коњух

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Расински
Град Крушевац
Становништво
Становништво (2011) 1139
Положај
Координате 43°38′23″N 21°10′31″E / 43.639666°N 21.175166°E / 43.639666; 21.175166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 229 m
Коњух is located in Srbije
Коњух
Коњух
Коњух (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 37254
Позивни број 037
Регистарска ознака


Координате: 43° 38′ 23" СГШ, 21° 10′ 31" ИГД

Коњух је насељено место града Крушевца у Расинском округу.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Најстарији сачувани писани извор који помиње село Коњух, датира из 1441. за време султана Мехмеда Освајача и следећи попис из 1445. године, где се наводи да село има 77 кућа (домаћинства) која плаћају порез, као и 10 удовица. Село је носило назив Коњуси, налазило се јужно од данашњег насеља, недалеко од леве обале Западне Мораве. Према народном предању у време кнеза Лазара Хребљановића, овде се налазила коњушница, а данас неки топоними попут речи кованлук, указују на могућност веродостојности предања. Активна је улога овог села за време Првог српског устанка. До Другог српског устанка Коњух се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Коњух улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства. Године 1821. у оквиру цркве Светог Николе у селу Комаране, почиње са радом прва сеоска школа, која је 1831. пресељена у Коњух. Током ослободилачких ратова 1912-18. долази до економског и демографског пад села. На иницијативу легендарног учитеља Герасима Вујића 1924. основана је прва задруга, која ће до 1991. бити позната по производњи винове лозе, која је била претежна врста делатности читавог краја. Задруга је носила назив Калемар и заједно са селима Велика Дренова, Медвеђа и Милутовац, била велики извозник садног материјла у Совјетски Савез. На првом републичком такмичењу села 1974. Коњух је победник на територији СР Србије. Исте године Коњух добија Вукову награду за свеукупни развој, и постаје прво село носилац овог престижног признања. Први турнир духовитости одржан 1995. на територији СР Југославије, припао је Коњуху, када су мештани овог села и званично добили потврду најдуховитијег народа тадашње државе. Програм је носио назив „И ми Коњух за фрку имамо“. Носилац свих активности поред задруге Калемар и месне заједнице Коњух, био је КУД Герасим Вујић. Село има основну школу која носи назив Брана Павловић, члан КПЈ стрељан у Крушевцу, на Слободишту 1941. године. Према попису из 2002. било је 1139 становника (према попису из 1991. било је 1312 становника).

Порекло становништва[uredi - уреди | uredi izvor]

Према пореклу ондашње становништво Коњуха из 1905. године, може се овако распоредити:

  • Староседеоца има 4 породице са 42 куће.
  • Из околине има 5 породице са 74 куће.
  • Црногорских досељеника има 3 породице са 42 куће.
  • Вардарско-моравских досељеника има 1 породица са 12 куће.
  • Косовско-метохијских досељеника има 1 породица са 10 куће.
  • Из Топлице има 2 породице са 9 куће.
  • Из Жупе има 2 породице са 7 куће.
  • Из Левче има 2 породице са 7 куће.
  • Из Старе Србије има 1 породица са 4 куће.
  • Из Груже има 2 куће. (подаци датирају из 1905. године)[2]

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Коњух живи 976 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (43,1 код мушкараца и 46,5 код жена). У насељу има 300 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,80.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1346 [3]
1953. 1382
1961. 1410
1971. 1362
1981. 1377
1991. 1312 1299
2002. 1175 1139
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.127 98,94%
Црногорци
  
5 0,43%
Руси
  
2 0,17%
Роми
  
2 0,17%
Бугари
  
2 0,17%
Македонци
  
1 0,08%
непознато
  
0 0,0%


Коњух у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 81 83 81 83 84 87 88 90 98 100 103 110
Пореске главе* - 95 102 98 101 104 102 99 103 103 106 109
Арачке главе** 203 215 214 219 229 234 248 261 287 285 297 218
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година



Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf. pristupljeno 12.07.2012.  Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Јагодинска нахија I" je zadan više puta s različitim sadržajem
  2. Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]