Пасјак (Крушевац)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Pasjak (Kruševac))
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg Za ostale upotrebe, v. Пасјак (razvrstavanje).
Пасјак

Pasjak krusevac.jpg

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Расински
Град Крушевац
Становништво
Становништво (2011) 312
Положај
Координате 43°33′02″N 21°24′20″E / 43.5505°N 21.405666°E / 43.5505; 21.405666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 250 m
Пасјак is located in Srbije
Пасјак
Пасјак
Пасјак (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 037
Регистарска ознака


Координате: 43° 33′ 02" СГШ, 21° 24′ 20" ИГД

Пасјак је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 312 становника (према попису из 1991. било је 350 становника).

Порекло имена[uredi - уреди | uredi izvor]

Постоје три легенде о настанку имена села Пасјак. Легенде су настале у народу.

Прво предање

Досељење владара и његове свите у Крушевац условило је досељење знатног броја дворских службеника и часника, трговаца, занатлија и већег броја војника са својим старешинама. Број становника Крушевца нагло је повећан и град је убрзо постао значајан привредни, војни и културни центар државе кнеза Лазара. О некадашњој величини Крушевца забележио је Радомир Илић, професор крушевачке гимназије, „народна традиција вели ово: Крушевац се некада пружао од села Пасјака (на југоистоку од Крушевца) до Мачковца (три четвртине часа западно од Крушевца). Једном приликом појурио је неки пас мачку тамо где је сад Пасјак, мачка побегне на кров и одатле све преко кровова дође до Мачковца где сиђе на земљу. Отуда и име Пасјак и Мачковац“.

Друго предање

Комити - пљачкаши који су логоровали на терену данашњег Пасјака су са овог скровитог места контролисали и сачекивали турске и друге трговце који су из Цариграда возили робу према Београду. Као што је познато, преко рибарске котлине и поред непосредне близине Паруновца, пролазио је цариградски друм. Ови комити имали су страшног пса - вучјака, који је јачи него цела комитска дружина. И у препадима на трговце и рабаџије, овај пас је одигравао велику улогу, јер су се трговци и рабаџије више од њега плашили него од комита. Једноставно, када су видели како овај пас према њима јури, безглаво су остављали кола с воловима или коњима и спашавали на тај начин главу. Наравно, ову погодност користили су комити и немилосрдно пљачкали. Када се на овом терену неким комитама живот усладио, један број њих је одлучио да ту подигну куће и за трајније време остану. И када су одлучивали о називу села, у знак сећања на јаког пса верује се да је и село добило име - Пасјак.

Треће предање

Мештани кажу да је село име добило по потоку који и данас кроз село протиче. Поток је, пак, добио име по томе што је био онда и данас стендиште паса из целе околине. Отуда име потоку Пасји поток, па и име села - Пасјак.

Пасјак кроз историју[uredi - уреди | uredi izvor]

Ослобођени Пасјак (1833. године)

Информације о Пасјаку налазимо тек у периоду када је ослобођен Крушевац 1833. године од Турака када се воде евиденције становништва у селима крушевачке нахије. Једини податак из ранијег периода је карта крушевачког санџака из 1530. године где се помиње село Пасјак и многа друга села која и данас постоје на простору Расинског округа.

По тефтеру из 1837. године помињу се породице у Пасјаку са презименима Аћимовић, Андрејић, Ратковић, Влајић, Вучић, Милојевић, Петковић и Ђурђевић.

У тефтерима и пописима су, обично, уписивани само мушкарци или само домаћини породица:

  • Јаков Ђурђевић, чиновник суда крушевачког. Изабран 1836. године
  • Живко Андрејић
  • Живан Андрејић
  • Милоје Влајић, рођак Гојка Влајића - првог трговца у том времену који је трговао са Турцима, првог лекара - видара у Европи који је лечио људе акупунктуром.
  • Јован Јаћимовић
  • Стојан Јаћимовић
  • Мијаило Јаћимовић
  • Милоје Ратковић
  • Милић Ратковић
  • Радивоје Вучић
  • Велисав Вучић
  • Петко Милојевић
Други светски рат

У ноћи између 13. и 14. октобра 3. српска бригада је извршила премештање јединица и 14. октобра заузела простор село Мали Шиљеговац - село Кобиље - село Пасјак - Сталаћ - село Текије. Тада су добијени подаци да се у ширем рејону Крушевца налази око 5.000 немачких војника, четника Расинско-топличке групе корпуса, припадника српске државне страже и белогардијског руског заштитног корпуса.[1]

Знаменитости Пасјака[uredi - уреди | uredi izvor]

У Пасјаку се налази једна мала црква посвећена светом Николи Младом. Подигнута је 1933. године на темељима давно порушене цркве чији су остаци, икона светог Николе и крст нађени 1930. године.

Пасјак има и четвороразредну школу која припада као огранак школе „Владислав Савић Јан“ из Паруновца. Школа је почела са радом 1937. године.

Поред пута који води из правца Крушевца ка центру Пасјака налази се спомен-чесма посвећена погинулим ратницима НОБ-а.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Пасјак живи 268 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,8 година (44,9 код мушкараца и 48,4 код жена). У насељу има 96 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 469 [2]
1953. 499
1961. 491
1971. 465
1981. 403
1991. 350 346
2002. 320 312
2011. 244
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
303 97,11%
Роми
  
6 1,92%
непознато
  
1 0,32%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Одломак из књиге Ослобођење Крушевца 1944. године - Зборник докумената, студија и сећања учесника и савременика стр. 82/Н/1
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]