Коњух (Крушевац)
За остале употребе, погледајте Коњух (разврставање).
| Коњух | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Расински |
| Град | Крушевац |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 1139 |
| Положај | |
| Координате | 43°38′23″N 21°10′31″E / 43.639666°N 21.175166°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 229 m |
  Коњух Коњух (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 37254 |
| Позивни број | 037 |
| Регистарска ознака | KŠ |
Координате: 43° 38′ 23" СГШ, 21° 10′ 31" ИГД
Коњух је насељено место града Крушевца у Расинском округу.
Sadržaj/Садржај
Историја[uredi - уреди | uredi izvor]
Најстарији сачувани писани извор који помиње село Коњух, датира из 1441. за време султана Мехмеда Освајача и следећи попис из 1445. године, где се наводи да село има 77 кућа (домаћинства) која плаћају порез, као и 10 удовица. Село је носило назив Коњуси, налазило се јужно од данашњег насеља, недалеко од леве обале Западне Мораве. Према народном предању у време кнеза Лазара Хребљановића, овде се налазила коњушница, а данас неки топоними попут речи кованлук, указују на могућност веродостојности предања. Активна је улога овог села за време Првог српског устанка. До Другог српског устанка Коњух се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Коњух улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства. Године 1821. у оквиру цркве Светог Николе у селу Комаране, почиње са радом прва сеоска школа, која је 1831. пресељена у Коњух. Током ослободилачких ратова 1912-18. долази до економског и демографског пад села. На иницијативу легендарног учитеља Герасима Вујића 1924. основана је прва задруга, која ће до 1991. бити позната по производњи винове лозе, која је била претежна врста делатности читавог краја. Задруга је носила назив Калемар и заједно са селима Велика Дренова, Медвеђа и Милутовац, била велики извозник садног материјла у Совјетски Савез. На првом републичком такмичењу села 1974. Коњух је победник на територији СР Србије. Исте године Коњух добија Вукову награду за свеукупни развој, и постаје прво село носилац овог престижног признања. Први турнир духовитости одржан 1995. на територији СР Југославије, припао је Коњуху, када су мештани овог села и званично добили потврду најдуховитијег народа тадашње државе. Програм је носио назив „И ми Коњух за фрку имамо“. Носилац свих активности поред задруге Калемар и месне заједнице Коњух, био је КУД Герасим Вујић. Село има основну школу која носи назив Брана Павловић, члан КПЈ стрељан у Крушевцу, на Слободишту 1941. године. Према попису из 2002. било је 1139 становника (према попису из 1991. било је 1312 становника).
Порекло становништва[uredi - уреди | uredi izvor]
Према пореклу ондашње становништво Коњуха из 1905. године, може се овако распоредити:
- Староседеоца има 4 породице са 42 куће.
- Из околине има 5 породице са 74 куће.
- Црногорских досељеника има 3 породице са 42 куће.
- Вардарско-моравских досељеника има 1 породица са 12 куће.
- Косовско-метохијских досељеника има 1 породица са 10 куће.
- Из Топлице има 2 породице са 9 куће.
- Из Жупе има 2 породице са 7 куће.
- Из Левче има 2 породице са 7 куће.
- Из Старе Србије има 1 породица са 4 куће.
Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]
У насељу Коњух живи 976 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (43,1 код мушкараца и 46,5 код жена). У насељу има 300 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,80.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.127 | 98,94% | ||
| Црногорци | 5 | 0,43% | ||
| Руси | 2 | 0,17% | ||
| Роми | 2 | 0,17% | ||
| Бугари | 2 | 0,17% | ||
| Македонци | 1 | 0,08% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| Коњух у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1] | |||||||||||||
| Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Куће | 81 | 83 | 81 | 83 | 84 | 87 | 88 | 90 | 98 | 100 | 103 | 110 | |
| Пореске главе* | - | 95 | 102 | 98 | 101 | 104 | 102 | 99 | 103 | 103 | 106 | 109 | |
| Арачке главе** | 203 | 215 | 214 | 219 | 229 | 234 | 248 | 261 | 287 | 285 | 297 | 218 | |
| *Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година | |||||||||||||
| м | ж | |||
| ? | 13 | 17 | ||
| 80+ | 6 | 23 | ||
| 75-79 | 20 | 31 | ||
| 70-74 | 43 | 56 | ||
| 65-69 | 42 | 54 | ||
| 60-64 | 27 | 28 | ||
| 55-59 | 29 | 26 | ||
| 50-54 | 55 | 46 | ||
| 45-49 | 59 | 55 | ||
| 40-44 | 36 | 26 | ||
| 35-39 | 19 | 31 | ||
| 30-34 | 36 | 22 | ||
| 25-29 | 45 | 38 | ||
| 20-24 | 36 | 34 | ||
| 15-19 | 32 | 24 | ||
| 10-14 | 21 | 23 | ||
| 5-9 | 26 | 25 | ||
| 0-4 | 16 | 19 | ||
| просек | 43.1 | 46.5 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 498 | 120 | 345 | 25 | 7 | 1 |
| Женски | 511 | 53 | 353 | 92 | 11 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 297 | 226 | - | - | 26 | 3 | 5 | 12 | 1 | 4 |
| Женски | 180 | 136 | - | - | 10 | - | - | 13 | 2 | 3 |
| Оба | 477 | 362 | - | - | 36 | 3 | 5 | 25 | 3 | 7 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 1 | 6 | 3 | 2 | 3 | - | - | 4 | |
| Женски | - | 1 | - | 7 | 6 | 2 | - | - | - | |
| Оба | 1 | 2 | 6 | 10 | 8 | 5 | - | - | 4 |
Референце[uredi - уреди | uredi izvor]
- ↑ 1,0 1,1
Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf. pristupljeno 12.07.2012. Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Јагодинска нахија I" je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi - уреди | uredi izvor]
- Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf. pristupljeno 12.07.2012.
Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
