Ђунис

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Đunis)
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ђунис

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Расински
Град Крушевац
Становништво
Становништво (2011) 812
Положај
Координате 43°35′01″N 21°30′16″E / 43.583666°N 21.504333°E / 43.583666; 21.504333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 257 m
Ђунис is located in Srbije
Ђунис
Ђунис
Ђунис (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 37202
Позивни број 037
Регистарска ознака


Координате: 43° 35′ 01" СГШ, 21° 30′ 16" ИГД

Ђунис је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 812 становника (према попису из 1991. било је 1006 становника). Ово име које одудара од уобичајених топонима за српска села вероватно дугује имену свеца Дионисија коме је био посвећен један од многих манастира који су се у Ђунису некада налазили.

Географија[uredi - уреди | uredi izvor]

Ђунис се налази у централној Србији у Расинском округу. Удаљен је око 210 km од Београда, 14 km од Крушевца и 8 km од ауто-пута Е-75, а налази се на главној железничкој линији нормалног колосека Београд - Ниш - Скопље - Солун на којој има своју путничку и теретну станицу. Смештен је у долини Јужне Мораве, а кроз њега протиче и Рибарска река.

Клима[uredi - уреди | uredi izvor]

Клима Ђуниса је умерено континентална са утицајем планинске климе. Лета су са прилично свежим јутрима и вечерима због ветра који дува са Јастрепца, а зиме су снеговите са ретким оштрим мразевима.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Ђунис живи 696 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,1 година (44,1 код мушкараца и 49,9 код жена). У насељу има 276 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1567 [1]
1953. 1637
1961. 1417
1971. 1278
1981. 1139
1991. 1006 976
2002. 833 812
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
779 95,93%
Роми
  
19 2,33%
Југословени
  
5 0,61%
Црногорци
  
4 0,49%
Хрвати
  
1 0,12%
непознато
  
1 0,12%


Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Ђунис је имао веома бурну историју. Мада је често са својим бројним црквама и манастирима био на мети турских напада ретко када је био битна тачка историјских дешавања све до српско-турског рата 1876. године када је српска војска под командом руског генерала Михаила Черњајева у Ђунису 17. окотбра претрпела катастрофалан пораз, иначе једини у дотадашњој Черњајевој војној каријери.

Туризам[uredi - уреди | uredi izvor]

Ђунис сваке године посети на десетине хиљада туриста. Ову завидну бројку мештани слабо користе јер су смештајни капацитети неразвијени. Туристичке атракције Ђуниса представљају његови манастири, познати пецарошки локалитети на Јужној Морави, као и прилично очувана природа.

Највећи број ходочасника привлачи манастир Покрова Пресвете Богородице који је изузетно посећен током целе године, али на дан славе манастира, 14. октобра се редовно окупља више од 30.000 људи из целе Србије, а нађе се понеко и из иностранства. Други ђунишки манастир, манастир св. Романа је такође једна од највећих српских светиња. Помиње се још 1020. у хрисовуљи византијског цара Василија Другог. Посебну пажњу буди податак да се гроб руског племића и добровољца Николаја Николајевича Рајевског који је у Толстојевом роману Ана Карењина представљен као Вронски, овде налази. Вронски тј. Рајевски је по погибији првобитно био сахрањен у порти манастира да би касније био пренет у породичну гробницу у Русији, али је његово срце остављено да и дан данас почива у манастиру.

Види још[uredi - уреди | uredi izvor]

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]