Крвавица (Крушевац)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Krvavica (Kruševac))
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg За остале употребе, погледајте Крвавица (разврставање).
Крвавица

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Расински
Град Крушевац
Становништво
Становништво (2011) 862
Положај
Координате 43°38′25″N 21°15′10″E / 43.640333°N 21.252833°E / 43.640333; 21.252833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 248 m
Крвавица is located in Srbije
Крвавица
Крвавица
Крвавица (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 037
Регистарска ознака


Координате: 43° 38′ 25" СГШ, 21° 15′ 10" ИГД

Крвавица је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 862 становника (према попису из 1991. било је 898 становника).

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

До Другог српског устанка Крвавица (тада Крвавице) се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Крвавица улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Порекло становңиштва[uredi - уреди | uredi izvor]

Подаци из 1905. године)[2]

  • Рајковићи (24 k., Св. Никола), старинци.
  • Козићи и Јелићи (15 k., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили из Сталаћа у окр. крушевачком. Са Козићима у Бошњанима сматрају се као један род.
  • Максимовићи и Милићевићи (12 k., Св. Арханђео), доселили из Жупе.
  • Цветковићи (8 k., Св. Арханђео) су непознате старине.
  • Дамњановићи (6 k., Св. Никола), доселили из Жупе, а тамо из Топлице.
  • Белобрковићи (10 k., Св. Ђорђе и Ђурђевдан). Старином су са Косова, одакле су се преселили у Топлицу, а одатле у Жупу у село Лопаш, па отуда су дошли овамо.
  • Плетикапићи (3 k., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), пресељени од стариначког рода Радивојевић из Бошњана.
  • Милетићи (6 k., Св. Арханђео и Госпођиндан), доселили из Топлице.
  • Савковићи (10 k., Св. Илија и Св. Ћирик), доселили из крушевачког округа.
  • Маврићи (8 k., Св. Јован), пресељени из Глобара, а тамо су дошли из Топлице.
  • Ивановићи (7 k., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили из Жупе.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Крвавица живи 679 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,9 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 203 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 4,25.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 773 [3]
1953. 980
1961. 926
1971. 941
1981. 941
1991. 898 883
2002. 890 862
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
856 99,30%
непознато
  
6 0,69%


Крвавица у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 17 20 19 20 21 23 23 24 23 22 24 24
Пореске главе* - 25 23 22 25 26 25 24 25 24 27 28
Арачке главе** 56 54 53 55 59 61 64 69 69 70 72 75
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година



Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf. pristupljeno 12.07.2012.  Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Јагодинска нахија I" je zadan više puta s različitim sadržajem
  2. Подаци: Насеља: књ.6 (др Станоје. М. Мијатовић: Насеља српских земаља
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]