Шашиловац

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Шашиловац

Шашиловац
Шашиловац

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Расински
Град Крушевац
Становништво
Становништво (2011) 385
Положај
Координате 43°39′03″N 21°14′05″E / 43.650833°N 21.234666°E / 43.650833; 21.234666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 252 m
Шашиловац is located in Srbije
Шашиловац
Шашиловац
Шашиловац (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 037
Регистарска ознака


Координате: 43° 39′ 03" СГШ, 21° 14′ 05" ИГД

Шашиловац је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 385 становника (према попису из 1991. било је 435 становника).

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

До Другог српског устанка Шашиловац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Шашиловац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Постоје две верзије око тога како је село добило назив. У првом називу села се крију две речи: шаша (трска, стабљике кукуруза) и ловац. Спајањем ове две речи околни народ је називао мештане ових брда који су били веома вешти у лову (Шаши-ловци, ловци из заседе). Село се и данас зове Шашиловац, а његови мештани (такође искусни ловци) радо причају о легендама ових брда и својих чувених предака.

Према другом, можда и најверодостојнијем је да се у то време налазио Турски логор на подручју дањашнег ШАШИЛОВЦА у коме је главни био бег Мухарем кога је народ због његових дела прозвао шашавим „ШАШКОМ“. Тада је постојао и манастир у селу и за време једне свадбе док су се сви сватови налазили на венчавању, Шашко нареди Турцима да заузму манастир, да све поубијају и да их баце у оближњи бунар. Тако је и било према легенди. За ту трагедију су чули хајдуци који су крстарили Темнићем и већ сутрадан су у шумама изнад дањашнег ШАШИЛОВЦА сачекали повећу групу Турака који су се преко Шумадије упутили за Београд. Турске војнике је ова група хајдука изненадила и катастрофално их поубијала, а Темнићем је муњевито прострујала вест да су хајдуци "шашаво" поубијали Турке. Од убијених Турака је оближњим потоком потекла крв према сливу Западне Мораве. По ШАШАВОМ убијању Турака се верује да је и село добило име ШАШИЛОВАЦ, везујући име села и за ловце, па је од речи "шашаво" и "ловац" настало име - ШАШИЛОВАЦ.

Образовање[uredi - уреди | uredi izvor]

У Шашиловцу се од 1934. године налази огранак Основне школе ”Васа Пелагић”, са матицом у Падежу.[2]

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Шашиловац живи 308 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (37,6 код мушкараца и 43,6 код жена). У насељу има 100 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 637 [3]
1953. 489
1961. 500
1971. 461
1981. 434
1991. 435 426
2002. 402 385
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
382 99,22%
Црногорци
  
1 0,25%
Мађари
  
1 0,25%
непознато
  
0 0,0%


Шашиловац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 8 8 8 8 8 8 9 9 9 9 9 9
Пореске главе* - 9 9 9 10 10 10 11 10 10 9 9
Арачке главе** 18 18 20 23 23 23 23 26 27 29 31 32
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година



Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf. pristupljeno 12.07.2012.  Greška kod citiranja: nevaljala <ref> oznaka; ime "Јагодинска нахија I" definirano više puta s različitim sadržajem
  2. Основна школа Васа Пелагић: То смо ми, Приступљено 3. 3. 2013.
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]