Шанац (Крушевац)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg
Уколико сте тражили ров, погледајте чланак Шанац.


Шанац

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Расински
Град Крушевац
Становништво
Становништво (2011) 1153
Положај
Координате 43°37′16″N 21°21′02″E / 43.621°N 21.3505°E / 43.621; 21.3505
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 136 m
Шанац is located in Srbije
Шанац
Шанац
Шанац (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 037
Регистарска ознака


Координате: 43° 37′ 16" СГШ, 21° 21′ 02" ИГД

Шанац је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 1153 становника (према попису из 1991. било је 1285 становника).

Порекло имена[uredi - уреди | uredi izvor]

Име Шанац, село је добило по шанчевима (рововима) који се налазе на брду изнад села, а који су служили за одбрану од најезде Турака.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

До Другог српског устанка Шанац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Шанац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Географија села[uredi - уреди | uredi izvor]

Село се налази између реке са једне и брда са друге стране, тако да постје услови за лов и риболов. У селу се налази истурено одељење школе Драгослав Цекић коју похађају ђаци до четвртог разреда, док старији ђаци настављају школовање у оближњем селу Јасика удаљеном шест километара, где је матична школа. Село се налази на путу Крушевац-Варварин. Град Крушевац, коме село припада, се налази на раскршћу неколико туристичких центара у Србији, као што су: Врњачка Бања (30 км), Копаоник (50 км), Рибарска Бања (20 км) и Јастребац (10 км). На приближно истој удаљености само у другом смеру је варошица Варварин, место које и данас живи у прошлости од вашара до вашара, мир мештана ремети само прилив мештана који се налазе на привременом раду у иностранству у летњем периоду.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Шанац живи 979 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (43,8 код мушкараца и 45,8 код жена). У насељу има 298 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,87.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је мањи пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1297 [2]
1953. 1387
1961. 1376
1971. 1343
1981. 1351
1991. 1285 1279
2002. 1177 1153
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.132 98,17%
Роми
  
19 1,64%
непознато
  
2 0,17%


Шанац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 35 35 33 35 34 39 40 40 42 43 47 46
Пореске главе* - 44 47 45 43 46 47 49 47 47 55 52
Арачке главе** 79 82 87 81 84 85 107 126 113 114 127 127
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година



Према пореклу ондашње становништво Шанца из 1905. године, може се овако распоредити:

  • Староседеоца има 5 породице са 48 куће.
  • Косовско-метохијских досељеника има 2 породице са 35 куће.
  • Из околине Врања има 2 породице са 17 куће.
  • Из околине Ниша има 1 породица са 16 куће.
  • Породица непознате старине има 10 куће. (подаци датирају из 1905. године)[5]

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf. pristupljeno 12.07.2012.  Greška kod citiranja: nevaljala <ref> oznaka; ime "Јагодинска нахија I" definirano više puta s različitim sadržajem
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  5. Подаци: Насеља књ.6 (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]