Isidora Sekulić
| Isidora Sekulić | |
|---|---|
 na poštanskoj marci SRJ iz 1996. godine | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje | 16. 2. 1877. Mošorin, Austro-Ugarska |
| Smrt | 5. 4. 1958. (dob: 81) Beograd, NR Srbija, FNRJ |
| Obrazovanje | |
| Zanimanje | književnica |
Isidora Sekulić (Mošorin, 16. 2. 1877 — Beograd, 5. 4. 1958) je bila srpska književnica i akademik SANU.
Život[uredi | uredi kod]
Rođena je 16. 2. 1877. godine podno Titelskog brega, u Bačkom Selu Mošorinu kod Titela. Detinjstvo je provela u Zemunu, Rumi i Novom Sadu. Školovala se u Novom Sadu (Viša devojačka škola), Somboru (Srpska preparandija) i Budimpešti (Pedagogijum). Radila kao nastavnica u Pančevu, Šapcu i Beogradu.
Stvaralaštvo[uredi | uredi kod]
Do kraja, i bez ostatka, posvećena lepoti smislene reči, književnica Isidora Sekulić je za života stekla uvaženje kao najobrazovanija i najumnija Srpkinja svoga vremena. Znalac više jezika, i poznavalac više kultura i područja umetničkog izražavanja, Isidora Sekulić je kao pisac, prevodilac i tumač književnih dela ponirala u samu suštinu srpskog narodnog govora i njegovog umetničkog izraza, smatrajući govor i jezik kulturnom smotrom naroda.
Penzionisana je 1931. godine. Izabrana je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 16.2. 1939, a za redovnog člana Srpske akademije nauka 14.11. 1950, kao prva žena akademik. Umrla je 5. 4. 1958. godine u Beogradu.
Duboko promišljen i umetnički istančan njen književni, prevodilački i kritički izraz je praznik naše pisane reči.
Rekla je[uredi | uredi kod]
Ta larma što je dignuta oko mene mnogo me je potresla. Molila sam neke poznanike, mlade ljude, da gde god vide nešto o meni napisano, priguše. Ali eto šta su uradili. Zvali su me na neko veče o meni, ali ja sam odbila, rekla sam da sam bolesna. Svi su hteli da me skinu sa dnevnog reda. Kažu: ima 80 godina, skoro će umreti, daj da napišemo nešto i da je ostavimo. To strašno vređa. Volim tišinu, zato me je ta buka oko mene mnogo potresla. Ako nešto vredim, neka kažu posle moje smrti, a ni dva dana pred smrt ne želim da me hvale. Nisam bila srećna. S tim sam se pomirila. Postoji vasionska sreća koja opredeljuje ljude. Ako niste voljeni, uzalud ćete vi nastojati da vas vole.
Dela[uredi | uredi kod]
U pola veka književnog rada u više oblika umetničkog iskazivanja i rasuđivanja - objavila je mnoštvo knjiga narativne proze, kritičkih knjiga i članaka. Navodimo samo neka od važnijih dela:
- Saputnici (1913) — pripovedna vrsta intimnog dnevnika
- Pisma iz Norveške (1914) — putopis
- Iz prošlosti (1919)
- Đakon Bogorodičine crkve (1919) — roman
- Kronika palanačkog groblja (1940) — pripovetke
- Zapisi (1941)
- Analitički trenuci i teme, knj. 1-3 (1941) — eseji
- Zapisi o mome narodu (1948)
- Njegošu knjiga duboke odanosti (1951)
- Govor i jezik, kulturna smotra naroda (1956).
- Bure (1955)
