Prijeđi na sadržaj

Budizam

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Budista)
Dio serije članaka na temu
Budizam


Historija budizma
Darmičke religije
Kronologija budizma
Budistički sabori

Temelji
Četiri plemenite istine
Plemeniti osmokraki put
Pet pouka
Nirvāna · Tri dragulja

Ključni termini
Tri oznake bića
Skandha · Kozmologija · Dharma
Samsara · Rebirth · Shunyata
Pratitya-samutpada · Karma · Nesopstvo

Vodeće ličnosti
Gautama Buddha
Nagarjuna · Dogen
Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignuća
Buddhastvo · Bodhisattva
Četiri stadija prosvjetljenja
Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama
Jugoistočna Azija · Istočna Azija
Tibet · Indija · Zapad

Budističke škole
Theravāda · Mahāyāna
Vajrayāna · Rane škole

Tekstovi
Pali kanon
Pali Sutte · Mahayana Sutre
Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije
Kultura · Popis tema

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi
Statua Bude u Kamakuri, Japan

Budizam je religija i filozofija nastala u Indiji oko 527. godine pne. Osnivač budizma je Siddhartha Gautama (pali: Siddhattha Gotama), po čijoj duhovnoj tituli, Buda (Budni, Probuđeni, odnosno, onaj koji zna), je ova religija i dobila ime.

Cilj budizma je dostizanje prosvetljenja, ili, tačnije rečeno, probuđenja (pali i sanskrit: bodhi). Probuđenje se može odrediti kao uviđanje istine (sanskrit: dharma, pali: dhamma) koja se krije iza pojavne strane fenomena, napuštanje i prevazilaženje pohlepe, mržnje i neznanja, te dostizanje oslobođenja od svekolike patnje, odnosno dostizanje stanja blaženstva i unutrašnjeg mira, nirvane (pali: nibbana — utrnuće, gašenje), a time i prekidanja ciklusa preporođenja (samsara). Način za dostizanje probuđenja Buda je izložio u osmostrukom plemenitom putu.

Budizam se danas može podeliti u tri velike grane: theravada (kao jedina preostala škola nikaja budizma), mahajana i vađrajana budizam.

Budizam se tokom 45 godina Budinog podučavanja i u prvih nekoliko vekova posle njegove smrti brzo proširio indijskim podkontinentom, a potom i centralnom, južnom, istočnom i jugoistočnom Azijom. Početkom dvadesetog veka budizam stiže u Evropu i Ameriku. Zemlje sa najviše budista (približni brojevi u milionima) su Kina (102), Japan (89,5), Tajland (55,5), Vijetnam (49,7), Mijanmar (41,6), Sri Lanka (12,5), Južna Koreja (10,9), Tajvan (9,2), Kambodža (9,1) i Indija (7) [1] Arhivirano 2011-01-01 na Wayback Machine-u. Procenjuje se da u svetu trenutno postoji od 230 do 500 miliona budista, sa najpouzdanijom procenom na oko 350 miliona [2] Arhivirano 2010-08-11 na Wayback Machine-u, što budizam čini jednom od velikih svetskih religija.

Osnovni pojmovi budizma

[uredi | uredi kod]

Četiri plemenite istine

[uredi | uredi kod]

Četiri plemenite istine predstavljaju fundamentalni koncept budizma. Upravo njihovim uviđanjem Šakjamuni Buda (kako se često naziva istorijski Buda, Siddhartha Gautama) je doživeo probuđenje i nirvanu. U tom smislu težnja i napor da se četiri plemenite istine shvate, ne samo na intelektualnom nivou već, pre svega, na intuitivnom nivou, tzv. direktnim uvidom, predstavljaju suštinu budističkog učenja i prakse.

Čaukandi stupa u Parku jelena (Sarnat, Indija), blizu mesta na kom je Šakjamuni Buda održao prvu propoved o četiri plemenite istine

Upravo je ovo bila tema prve propoved nazvane Dhammacakkappavattana sutta, koju je Buda održao nakon što je doživeo probuđenje.

Četiri plemenite istine su:

  1. Plemenita istina o patnji (pali: dukkha) — postoji patnja u životu svih bića.

"A ovo je, monasi, plemenita istina o patnji: rođenje je patnja, starost je patnja, bolest je patnja, smrt je patnja, biti sa onim što nam je mrsko jeste patnja, biti razdvojen od onoga što nam je drago jeste patnja, ne dobiti ono za čim žudimo jeste patnja. Ukratko, pet osnova prijanjanja su patnja."

  1. Plemenita istina o nastanku patnje (pali: samudaja) — postoji uzrok patnje, a to su vezanost i žudnja(pali: tanha - žeđ) koji nastaju iz neznanja (avidja):

"A ovo je, monasi, plemenita istina o nastanku patnje: to je ona žudnja koja vodi do novog rođenja, što združena sa ushićenjem i strašću, uvek nalazi novo uživanje, sad tu, sad tamo -- dakle, to je žeđ za čulnim užicima, žeđ za postojanjem i žeđ za nepostojanjem."

  1. Plemenita istina o prestanku patnje (pali: nirodha) — postoji način da se patnja prevaziđe, a to je iščezavanje i iskorenjivanje vezanosti i žudnje:

"A ovo je, monasi, plemenita istina o prestanku patnje: to je potpuno iščezavanje i iskorenjivanje upravo te žudnje, odustajanje od nje i odbacivanje, oslobađanje i okretanje od nje."

  1. Plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje (sanskrit: marga, pali: magga) — postoji način da se eliminišu vezanost i žudnja, a to je Plemeniti osmostruki put:

"A ovo je, monasi, plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje: to je upravo onaj Plemeniti osmostruki put sačinjen od ispravnog razumevanja, ispravne namere, ispravnog govora, ispravnog delovanja, ispravnog načina života, ispravnog napora, ispravne svesnosti i ispravne koncentracije."

Kada se govori o četiri plemenite istine Buda se često upoređuje sa lekarom jer su istine izložene prema drevnom indijskom medicinskom modelu:

  1. postoji bolest (postavljanje dijagnoze)
  2. postoji uzrok bolesti (analiza faktora koji do bolesti dovode)
  3. postoji način da se bolest izleči (konstatovanje prognoze i postojanja ili nepostojanja načina za otklanjanje uzroka bolesti)
  4. propisivanje leka odnosno načina da se bolest izleči

Ovakav pristup problemu predstavlja jednu od ključnih karakteristika u diskusiji budizma u odnosu na druge religije. Naime, ovime se izbegava metafizička spekulacija i potreba za verom u ono što se izlaže. U svakoj od četiri plemenite istine se referira na pojave i pojmove koji su u potpunosti u domenu iskustva svake osobe što joj omogućava da na osnovu tog iskustva da sud o istinitosti ili neistinitosti predmeta rasprave. Štaviše, u budističkim spisima Buda upravo insistira na ovakvom, empirijskom, pristupu i neoslanjanju na slepo verovanje njegovim rečima. Od budiste se očekuje da sve izloženo ne prihvata samo na osnovu vere u istinitost, već se insistira na aktivnom preispitivanju učenja kroz lično iskustvo i analizu tog iskustva jer je, prema Budi, to jedini način da se dođe do istinskog znanja i samim time do oslobođenja od patnje.

Treba, međutim, istaći da bi bilo pogrešno reći da vera nema nikakvu ulogu u budizmu. Naprotiv, termin šrada (pali: sada) je bitan konstituent budističkog učenja. Ovaj termin se približno prevodi kao vera, mada on obuhvata samopouzdanje, upornost, skromnost i istrajan napor. Iako se Buda protivi slepom verovanju baziranom na autoritetu, tradiciji i sl. ostaje potreba za određenom dozom vere u budističko učenje. U principu, srada je rezultat dubokog promišljanja i akumuliranog iskustva.

U kontekstu četiri plemenite istine ovo se pre svega odnosi na četvrtu — poverenje u to da osmostruki plemeniti put zaista vodi ka uništenju vezanosti i želje. Jedini dokaz delotvornosti osmostrukog plemenitog puta i budističkog učenja u celini je dostizanje nirvane od strane Šakjamuni Bude i, kasnije, arhata (pali: arahat ili arahantonaj koji je vredan; osoba koja je dostigla probuđenje i nirvanu ali ne samostalno, kao što je slučaj sa budama, već sledeći budino učenje). No, pošto ne postoji način da se objektivno i direktno proveri da li su ove osobe zaista postigle oslobođenje od patnje ostaje nam da tu mogućnost prihvatimo kao istinitu na osnovu poverenja. Iako se u različitim budističkim školama stepen i objekti vere, odnosno poverenja, razlikuju, možemo reći da je vera u istinitost osmostrukog plemenitog puta zajednička svim školama. Na taj način vera u budizmu igra ulogu pokretača osobe na putu dostizanja probuđenja i nirvane.

Plemeniti osmostruki put

[uredi | uredi kod]

Plemeniti osmostruki put (pali: Ariyo aṭṭhaṅgiko maggo; sanskrit: Ārya 'ṣṭāṅga mārgaḥ) jeste prema učenju Gotame Bude put koji vodi do prestanka patnje (dukkha) u čovekovom životu. U suštini praktičan vodič za življenje, zasnovan na etičkoj i meditativnoj disciplini, plemeniti osmostruki put je četvrti član grupe od četiri plemenite istine, koje su oblikovale i pokretale razvoj kasnije budističke tradicije.

Kao što samo ime govori, postoji osam elemenata plemenitog osmostrukog puta i oni su podeljeni u tri osnovne kategorije:

  • mudrost (sanskrit: prajñā, pali: paññā)
1. ispravno razumevanje
2. ispravna namera
  • moralno ponašanje (sanskrit: śīla, pali: sīla)
3. ispravan govor
4. ispravno delovanje
5. ispravno življenje
  • usavršavanje uma (sanskrit i pali: samādhi)
6. ispravan napor
7. ispravna svesnost
8. ispravna koncentracija

U svakom od ovih delova plemenitog osmostrukog puta reč "ispravan" jeste prevod reči samyañc (sanskrit) ili sammā (pali), koja označava potpunost, skladnost, a isto tako nosi u sebi značenje "savršeno" ili "idealno".

Iako su delovi puta numerisani, to ne znači da su oni linearna serija koraka koje neko mora jedan po jedan da načini kako bi napredovao ka prosvetljenju; umesto toga, njih bi trebalo razvijati više ili manje simultano, onoliko koliko to dopuštaju individualne sposobnosti, jer napredak u jednom pravcu olakšava razvoj i drugih kvaliteta, tako da se oni međusobno dopunjuju i potpomažu.

U budstičkoj simbolici plemeniti osmostruki put se često predstavlja Točkom darmel (sanskrit: dharmacakra, pali: dhammacakka), čijih osam paoka predstavljaju osam elemenata puta.

Budistička praksa

[uredi | uredi kod]

Uzimanje utočišta

[uredi | uredi kod]

Tri drаguljа (sаnskrit: त्रिरत्न tri-rаtnа, páli: तिरतन tirаtаnа) su tri glаvnа obeležjа budizmа, odnosno tri stvаri u kojimа svаki budistа može nаći utočište. Stogа su poznаte i kаo tri utočištа. To su:

  • Budа (probuđeni)
  • Dhаrmа (učenje)
  • Sаnghа (zаjednicа)

Pet recepata življenja

[uredi | uredi kod]
  • Ne ubiti ili povrediti nijedno živo biće >> To znači biti blagonaklon.
  • Ne uzeti bilo šta što ti nije dato (ne krasti) >> To znači biti pošten.
  • Ne biti neveran u vezi sa drugom osobom >> To znači biti iskren.
  • Ne koristiti pogrešan govor >> To znači biti istinoljubiv i ne lagati.
  • Ne uzimati alkohol i droge. >> To znači imati bistar um.

Meditacija

[uredi | uredi kod]

Budističkа meditаcijа predstаvljа niz tehnikа kojimа se rаzvijаju svesnost, koncentrаcijа, mirnoćа i uvid. Budisti uprаžnjаvаju meditаciju kаo deo putа premа prosvetljenju i nirvаni. Po budističkom shvаtаnju, meditаcijа predstаvijа delаtnost u kojoj čovek nаstoji dа prevаziđe diskurzivno rаzmišljаnje, dа uništi ili spreči nepovoljnа duševnа stаnjа, te zаčne ili utvrdi povoljnа duševnа stаnjа. Suštinа budističke meditаcije je u sаbrаnosti pаžnje i svesnosti, pаžljivosti i posmаtrаnju.

Grane i škole budizma

[uredi | uredi kod]

Nikaja

[uredi | uredi kod]

Theravada

[uredi | uredi kod]

Theravada je najstarija do danas sačuvana budistička škola, te se smatra najbližom izvornom Budinom učenju. Kroz mnogo vekova, a i danas, bila je dominantna religija na Sri Lanki (70 % populacije) i kontinentalnim delovima Jugoistočne Azije (Kambodža, Laos, Mijanmar, Tajland).

Takođe se praktikuje, ali u manjem obimu među manjinama, u oblastima jugoistične Kine, Vijetnama, Bangladeša, Malezije i Indonezije. Od početka XX veka theravada postaje popularna i na Zapadu, pre svega u SAD, Velikoj Britaniji i Nemačkoj, a potom i u Australiji i Novom Zelandu.

Danas theravada budista ima oko 100 miliona širom sveta.

Mahajana

[uredi | uredi kod]

U Mahajani, Buda tezi da ne bude posmatran samo kao ljudsko bice , vec kao zemaljska projekcija nezacetog i beskrajnog,sveprisutno bice iza opsega i domasaja misli. Stavise , u nekim Mahajana sutrama , Buda , Dharma i Sangha su u sustini posmatrani kao jedan : svo troje se posmatraju kao sam Buda.

Budistički spisi

[uredi | uredi kod]

Tripitaka

[uredi | uredi kod]

Pаli kаnon je zbirkа spisа therаvаdа budizmа, koji su sаčuvаni nа pаli jeziku. Kаnonskа književnost nа pаli jeziku sаstoji se od "tri košаre", zbog čegа se tаkođe nаzivа tipitаkа (sаnskrit: tripitаkа).

Tipitаkа uključuje tri zbirke:

  • Vinаjа pitаkа Zbirkа tekstovа koji se odnose nа prаvilа ponаšаnjа unutаr monаške zаjednice (sаnghа) - zаjednice monаhа (bhikkhuа) i monаhinjа (bhikkhuni). Dаleko više od puke liste prаvilа, Vinаjа pitаkа sаdrži tаkođe priče kojimа se opisuje nаstаnаk svаkog prаvilа, pа tаko dobijаmo detаljаn opis nа koji nаčin je Budа rešаvаo problem održаvаnjа hаrmoničnih odnosа unutаr mnogobrojne i rаznorodne duhovne zаjednice.
  • Suttа pitаkа, Zbirkа govorа (suttа) koje su u rаznim prilikаmа i povodimа izgovorili Budа i nekolicinа njegovih nаjbližih učenikа. Sаdrži suštinu učenjа therаvаdа budizmа.
  • Abhidhаmmа pitаkа Zbirkа tekstovа u kojimа su osnovni doktrinirаni principi izloženi u Suttа pitаki, prerаđeni i reorgаnizovаni u konzistentаn sistem pogodаn zа istrаživаnje fenomenа umа i mаterije. Sаdrži sedаm filozofskih rаsprаvа koje detаljno, sistemаtično i uz obilje tehničkih terminа rаzmаtrаju Budino učenje.

Vinаjа pitаkа je dаleko više od puke liste prаvilа. Sаdrži tаkođe priče kojimа se opisuje nаstаnаk svаkog prаvilа, pа tаko dobijаmo detаljаn opis nа koji nаčin je Budа rešаvаo problem održаvаnjа hаrmoničnih odnosа unutаr mnogobrojne i rаznorodne duhovne zаjednice. Sаstoji se iz četiri delа:

  • Suttаvibhаngа - Ovаj deo sаdrži kompletаn skup prаvilа zа monаšku zаjednicu. Prаvilа su sаžetа u Pаtimokkhu i imа ih 227 zа monаhe i 311 zа monаhinje.
  • Khаndhаkа (Mаhаvаggа) - Uključuje nekoliko tekstovа nаlik nа sutte, između ostаlog Budin opis periodа neposredno posle probuđenjа, njegove prve govore grupi od pet monаhа i priče o tome kаko su se neki od njegovih nаjpoznаtijih učenikа priključili monаškoj zаjednici i potom i sаmi dostigli probuđenje.
  • Khаndhаkа (Ćulаvаggа) - Ovаj deo sаdrži dаlju rаzrаdu monаške etikecije i dužnosti, kаo i prаvilа i postupke zа rаzmаtrаnje prekršаjа koji se dogode unutаr monаške zаjednice. Tаkođe tu je i pričа o tome kаko je ustаnovljen red monаhinjа i detаljаn opis prvog i drugog sаborа.
  • Pаrivаrа - Rekаpitulаcijа prethodnih poglаvljа, sа sаžetkom prаvilа klаsifikovаnih i preklаsifikovаnih zа rаzličite svrhe upućivаnjа u njih.

Suttа pitаkа, drugi deo Tipitаke, sаstoji se od preko 10.000 suttа ili govorа, koje je izgovorio Budа ili neko od njegovih nаjbližih učenikа, tokom 45-godišnjeg širenjа učenjа. U njoj su tаkođe sаbrаni i stihovi drugih člаnovа monаške zаjednice.

Sute su grupisаne u pet zbirki (nikаuа):

  • Dighа nikаjа - Zbirkа dugih govorа
  • Mаđđhimа nikаjа - Zbirkа govorа srednje dužine
  • Sаmjuttа nikаjа - Zbirkа po temi grupisаnih govorа
  • Anguttаrа nikаjа - Zbirkа brojčаno grupisаnih govorа
  • Khuddаkа nikаjа - Zbirkа krаtkih knjigа

Abhidhаmmа pitаkа je treći deo Tipitаke, budističkog Kаnonа, а ostаlа dvа delа su Suttа pitаkа i Vinаjа pitаkа. Čini je sedаm knjigа - Dhаmmаsаngаni, Vibhаngа, Dhаtukаthа, Puggаlаpаnnаtti, Kаthаvаtthu, Jаmаkа i Pаtthаnа. Knjige Abhidhаmmа pitаke su nаstаle uglаvnom kаsnije i od Suttа i od Vinаuа pitаke i verovаtno su svoj konаčni oblik dobile tek nekoliko vekovа posle Budine smrti. Trаdicijа ih međutim sve pripisuje Budi, iаko potvrde zа to ne postoje u sаmoj Abhidhаmmа pitаki, niti se onа pominje u ostаle dve Pitаke. Međutim, u Abhidhаmmа pitаki nemа bilo čegа što bi protivrečilo Budinom učenju, rаzlikа je u pristupu, а ne u sаdržаju. Videti Abhidhаmmа.

  • Dhаmmаsаngаni (Nаbrаjаnje fenomenа)- Ovа knjigа pobrojаvа sve krаjnje reаlitete (pаrаmаtthа dhаmmа)koje je moguće nаći.
  • Vibhаngа (Knjigа rаsprаvа)- Nаstаvljа аnаlizu iz Dhаmmаsаgаni, ovde u formi kаtehizmа.
  • Dhаtukаthа (Diskusijа u pogledu elemenаtа)- Ponаvljаnje prethodnog u formi pitаnjа i odgovorа.
  • Puggаlаpаnnаtti (Opis ličnosti)- Pomаlo vаn kontekstа Abhidhаmmа pitаke, ovа knjigа sаdrži opise velikog brojа tipovа ličnosti.
  • Kаthаvаtthu (Tаčke Nesporаzumа) - Ovа knjigа sаdrži pitаnjа i odgovore koje je sаkupio Moggаliputtа Tissа u 3. veku pre n. e., kаko bi pomogаo dа se rаzjаsne nesporаzumi između rаzličitih budističkih školа togа vremenа.
  • Jаmаkа (knjigа pаrovа)- Logičkа аnаlizа mnogih pojmovа izloženih u prethodnim knjigаmа.
  • Pаtthаnа (Knjigа o odnosimа) - Dаleko nаjobimnijа knjigа u Tipitаki, opisuje 24 zаkonа uzročnosti nа osnovu kojih dhаmme utiču jednа nа drugu. Ti zаkoni, kаdа se kroz sve moguće permutаcije ukrste sа dhаmmаmа opisаnim u Dhаmmаsаngаni, pokrivаju аpsolutno svаko moguće iskustvo koje nаm je dostupno.

Povezano

[uredi | uredi kod]

Literatura

[uredi | uredi kod]
  • Najveće budističke zajednice - Adherents.com Arhivirano 2011-01-01 na Wayback Machine-u
  • Najveće svetske religije po broju vernika - Adherents.com Arhivirano 2010-08-11 na Wayback Machine-u
  • Ajahn Sucitto (2010), Turning the Wheel of Truth: Commentary on the Buddha's First Teaching, Shambhala 
  • Armstrong, Karen (2004), Buddha, Penguin Press, ISBN 0-14-303436-7 
  • Bareau, André (1955), 'Les Sectes bouddhiques du Petit Véhicule, Saigon: École Française d'Extrême-Orient 
  • Bechert, Heinz; Gombrich, Richard, ed. (1984), The World of Buddhism, Motilal Banarsidass Publ.Thames & Hudson, ISBN 0500250898 
  • Bodhi, Bhikkhu (2000), The Connected Discourses of the Buddha. A Translation of the Samyutta Nikaya, Wisdom Publications, ISBN 0861713311 
  • Bronkhorst, Johannes (1993), The Two Traditions Of Meditation In Ancient India, Motilal Banarsidass Publ. 
  • Bronkhorst, Johannes (1998), „Did the Buddha Believe in Karma and Rebirth?”, Journal of the International Association of Buddhist Studies 21 (1), 1-20 
  • Bronkhorst, Johannes (2007), Greater Magadha, Studies the Culture of Early India. Series: Handbook of Oriental Studies, Section 2 South Asia Series, Brill Academic Publishers Inc, ISBN 978-90-04-11519-4 
  • Buddhaghosa (1991), The Dispeller of delusion (Sammohavinodani), Vol.2, Pali Text Society 1991, ISBN 978-0-02-865718-9 
  • Buswell, Robert E. (ed.) (2004), Encyclopedia of Buddhism, MacMillan Reference Books, ISBN 978-0-02-865718-9 
  • Carrithers, Michael (1983), The Buddha, Oxford [England]; New York: Oxford University Press, 
  • Carrithers, Michael (1986), Founders of faith, Oxford [England]; New York: Oxford University Press,, ISBN 019283066X 
  • Chodron, Pema (2002), The Places that Scare You: A Guide to Fearlessness in Difficult Times, Shambhala, p. 37, ISBN 1-57062-921-8 
  • Clarke, Peter B.; Beyer, Peter ; (ed.) (2009), The World's Religions: continuities and transformations, Routledge, ISBN 9780415397254 
  • Collins, Randall (2000), The Sociology of Philosophies: A Global Theory of Intellectual Change, Harvard University Press, ISBN 0674001877 
  • Conze, Edward. (2001), The Illustrated Guide to World ReligionsThe Perfection of Wisdom in Eight Thousand Lines and its Verse Summary, Grey Fox Press 
  • Coogan, Michael D. (ed.) (2003), The Illustrated Guide to World Religions, Oxford University Press, ISBN 1-84483-125-6 
  • Cousins, L. S. (1996), „The Dating of the Historical Buddha: A Review Article”, Journal of the Royal Asiatic Society Series 3 (6.1): 57–63, DOI:10.1017/S1356186300014760, ISSN 1356-1863, pristupljeno 2007-07-11 ; reprinted in Williams, Buddhism, volume I; NB in the online transcript a little text has been accidentally omitted: in section 4, between "... none of the other contributions in this section envisage a date before 420 B.C." and "to 350 B.C." insert "Akira Hirakawa defends the short chronology and Heinz Bechert himself sets a range from 400 B.C."
  • Crawford, S. Cromwell (1972), „Review: Brahmanism, Buddhism and Hinduism by Lal Mani Joshi”, Philosophy East and West 22 (1): 114–116 
  • Davidson, Ronald M. (2003), Indian Esoteric Buddhism: A Social History of the Tantric Movement, New York: Columbia University Press, ISBN 0-231-12619-0 
  • de Give, Bernard (2006), Les rapports de l'Inde et de l'Occident des origines au règne d'Asoka, Les Indes savants, ISBN 2-84654-036-5 
  • Donath, Dorothy C. (1971), Buddhism for the West: Theravāda, Mahāyāna and Vajrayāna; a comprehensive review of Buddhist history, philosophy, and teachings from the time of the Buddha to the present day, Julian Press, ISBN 0-07-017533-0 
  • Dumoulin, Heinrich; Heisig, James W.; Knitter, Paul F. (1988), Zen Buddhism: A History (India and China), London: Collier Macmillan 
  • Dzongsar Jamyang Khyentse (2011), What Makes You Not a Buddhist, Shambhala, Kindle Edition 
  • Eliade, Mircea; Adams, Charles J. (1987), The Encyclopedia of religion, New York: Macmillan 
  • Eliot, Japanese Buddhism, Edward Arnold, London, 1935
  • Embree, Ainslie T. (ed.), Stephen N. Hay (ed.), Wm. Theodore de Bary (ed.) (1988), Sources of Indian Tradition: From the Beginning to 1800, vol. 1, NY: Columbia University Press, ISBN 0-231-06651-1 
  • Flood, Gavin D. (1996), An Introduction to Hinduism, Cambridge University Press, ISBN 0-521-43878-0 
  • Gethin, Rupert (1998). Foundations of Buddhism. Oxford University Press. ISBN 0-19-289223-1 
  • Gethin, Rupert (2008). Sayings of the Buddha. Oxford University Press. 
  • Goldstein, Joseph (2002). One Dharma: The Emerging Western Buddhism. HarperCollins 
  • Goleman, Daniel (2008). Destructive Emotions: A Scientific Dialogue with the Dalai Lama. Bantam. Kindle Edition.
  • Gombrich, Richard F. (1988), Theravāda Buddhism: A Social History from Ancient Benares to Modern Colombo, London: Routledge, ISBN 0-415-07585-8 
  • Gombrich, Richard F. (1997), How Buddhism Began, Munshiram Manoharlal 
  • Gombrich, Richard F. (2006), in Williams, Paul, ed., Buddhism: Critical Concepts in Religious Studies, 8 volumes, London: Routledge 
  • Gunaratana, Bhante Henepola (2002), Mindfulness in Plain English, Wisdom Publications, ISBN 0-86171-321-4  Also available on this websites: saigon.com Arhivirano 2006-10-16 na Wayback Machine-u urbandharma.org Arhivirano 2020-12-01 na Wayback Machine-u vipassana.com Arhivirano 2020-12-17 na Wayback Machine-u
  • Gyatso, Geshe Kelsang (2008), Introduction to Buddhism: An Explanation of the Buddhist Way of Life, Tharpa Publications, ISBN 978-0-9789067-7-1 
  • Hāṇḍā, Omacanda (1984), Buddhist art & antiquities of Himachal Pradesh, upto 8th century A.D., New Delhi: Indus Pub. Co., ISBN 818518299X 
  • Hardy, Robert Spence (1863), The sacred books of the Buddhists compared with history and modern science, Colombo, printed at the Wesleyan mission Press 
  • Hardy, Robert Spence (1866), The legends and theories of the Buddhists, compared with history and science, London, Edinburgh: Williams and Norgate 
  • Harvey, Peter (1990), An Introduction to Buddhism: Teachings, History and Practices, Cambridge University Press, ISBN 0-521-31333-3 
  • Harvey, Peter (2013). An Introduction to Buddhism: Teachings, History and Practices (2nd izd.). Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 9780521676748. 
  • Harvey, Peter (1995), The Selfless Mind, Curzon Press 
  • Hawkins, Bradley K. (1999), The Pocket Idiots Guide: Buddhism, Laurence King (Penguin, Alpha), ISBN 0-02-864459-X 
  • Henderson, Carol E. (2002), Culture and Customs of India, Greenwood Publishing Group 
  • Hill, John E. (2009), Through the Jade Gate to Rome: A Study of the Silk Routes during the Later Han Dynasty, 1st to 2nd Centuries CE, Charleston, South Carolina: BookSurge, ISBN 978-1-4392-2134-1 
  • Hirakawa, Akira; Groner, Paul (trans.; ed.) (1993). A History of Indian Buddhism. Delhi: Motilal Banarsidass. ISBN 8120809556. 
  • Hisamatsu, Shin'ichi (2002), Critical Sermons on the Zen Tradition, Palgrave Macmillan, ISBN 0824823834 
  • Hodge, Stephen (2002), Zen Masterclass, Godsfield Press 
  • Jaini, Padmanabh S. (2001), Collected Paper on Buddhist Studies, Motilal Banarsidass, ISBN 81-208-1776-1 
  • Johnson, Todd M.; Grim, Brian J. (2013). The World's Religions in Figures: An Introduction to International Religious Demography. Hoboken, NJ: Wiley-Blackwell. str. 34–37. Arhivirano iz originala na datum 2013-10-20. Pristupljeno 2015-04-16. 
  • Jong, J.W. de (1993), „The Beginnings of Buddhism”, The Eastern Buddhist, vol. 26, no. 2 
  • Kalupahana, David (1966), „Sarvastivada and its theory of sarvam asti”, University of Ceylon Review 24, 94-105 
  • Kanno, Hiroshi (2004). „Huisi's Perspective on the Lotus Sutra as Seen Through the Meaning of the Course of Ease and Bliss in the Lotus Sutra”. Journal of the institute of Oriental philosophy 14, 146-166. Arhivirano iz originala na datum 2011-07-19. Pristupljeno February 5, 2010. 
  • Kasulis, T. P. (2006), „Zen as a Social Ethics of Responsiveness”, Journal of Buddhist Ethics 13, 1-12, arhivirano iz originala na datum 2009-03-25, pristupljeno 2015-04-16 
  • Keown, Damien (2000) [1996], Buddhism: A Very Short Introduction, Oxford University Press, Kindle Edition 
  • Keown, Damien (2003), Dictionary of Buddhism, Oxford University Press, ISBN 0-19-860560-9 
  • Keown, Damien; Prebish, Charles S. (2004), Encyclopedia of Buddhism, London: Routledge, ISBN 978-0-415-31414-5 
  • Keown, Damien; Prebish, Charles S. (2007), Encyclopedia of Buddhism, London: Routledge 
  • Kohn, Michael H. (trans.) (1991), The Shambhala Dictionary of Buddhism and Zen, Shambhala, ISBN 0-87773-520-4 
  • Lama Surya Das (1997), Awakening the Buddha Within, Broadway Books, Kindle Edition 
  • Lamotte, Étienne (trans. from French) (1976), Teaching of Vimalakirti, trans. Sara Boin, London: Pali Text Society, XCIII, ISBN 0-7100-8540-0 
  • Lindtner, Christian (1997), Master of Wisdom, Dharma Publishing 
  • Lopez, Donald S. (1995), Buddhism in Practice, Princeton University Press, ISBN 0-691-04442-2 
  • Lopez, Donald S. (2001), The Story of Buddhism, HarperCollins 
  • Lowenstein, Tom (1996), The Vision of the Buddha, Duncan Baird Publishers, ISBN 1-903296-91-9 
  • Lusthaus, Dan (2002), Buddhist Phenomenology, Routledge 
  • Mall, Linnart (2005), Studies in the Astasahasrika Prajnaparamita and Other Essays, Delhi: Motilal Banarsidass 
  • Masih, Yakub (2000), A Comparative Study of Religions, Delhi: Motilal Banarsidass, ISBN 81-208-0815-0 
  • Matthews, Bruce (1986), Post-Classical Developments In The Concepts of Karma and Rebirth in Theravada Buddhism. In: Ronald W. Neufeldt (ed.), "Karma and rebirth: Post-classical developments", SUNY 
  • McFarlane, Stewart (2001), in Peter Harvey, ed., Buddhism, Continuum 
  • Métraux, Daniel A. (2010). How Soka Gakkai Became a Global Buddhist Movement. Lewiston, NY: The Edwin Mellen Press. str. vi. ISBN 9780773437586. 
  • Miller, Barbara Stoler (1996), Yoga: Discipline of Freedom: the Yoga Sutra Attributed to Patanjali; a Translation of the Text, with Commentary, Introduction, and Glossary of Keywords, University of California Press 
  • Mitchell (2002), Buddhism: introducing the Buddhist experience, Oxford University Press, ISBN 0195139518 
  • Mizuno, Kogen (1996), Essentials of Buddhism : basic terminology and concepts of Buddhist philosophy and practice, Tokyo: Kosei, ISBN 4333016835 
  • Morgan, Peggy; Lawton, Clive A., ur. (2007), Ethical Issues in Six Religious Traditions (2nd izd.), Edinburgh: Edinburgh University Press, ISBN 978-0-7486-2330-3 
  • Morganll, Kenneth W. (ed) (1956), The Path of the Buddha: Buddhism Interpreted by Buddhists, New York:Ronald Press 
  • Ñāṇamoli, Bhikkhu; Bodhi, Bhikkhu (1995). The middle length discourses of the Buddha : a new translation of the Majjhima Nikaya. Wisdom Pub.. 
  • Nattier, Jan (2003), A Few Good Men: The Bodhisattva Path according to The Inquiry of Ugra (Ugrapariprccha), University of Hawai'i Press, ISBN 0-8248-2607-8 
  • Nattier, Jan; Prebish, Charles S. (1977), „Mahāsāṅghika Origins: the beginnings of Buddhist sectarianism in History of Religions”, History of Religions 16, 237–272 
  • Norman, K.R. (1997), A Philological Approach to Buddhism. The Bukkyo Dendo Kybkai Lectures 1994, School ofOriental and African Studies (University of London) 
  • Padmasambhava, Jamgon Kongtrul, Erik Pema Kunsang (2004), Light of Wisdom, Rangjung Yeshe Publications, ISBN 978-962-7341-37-6, pristupljeno 2010-08-25 
  • Oldenberg, Hermann (1991), The Doctrine of the Upanishads and Early Buddhism, Delhi: Motilal Banarsidass(reprint) 
  • Onians, Isabelle (2001), "Tantric Buddhist Apologetics, or Antinomianism as a Norm," PhD dissertation, Oxford, Trinity Term 
  • Pande, Govind Chandra (1994), Life and Thought of Sankaracarya, Delhi: Motilal Banarsidass), ISBN 81-208-1104-6 
  • A. C. Paranjpe (30 September 1998), Self and identity in modern psychology and Indian thought, Springer, ISBN 978-0-306-45844-6, pristupljeno 10 March 2012 
  • Urmilā Pavāra (2009), The weave of my life: a Dalit woman's memoirs, Columbia University Press, ISBN 978-0-231-14900-6, pristupljeno 10 March 2012 
  • Payne, Richard K. (2006), Tantric Buddhism in East Asia, Boston: Wisdom Publications, ISBN 0861714873 
  • Pinburn, Sidney (2001), The Dalai Lama: Policy of Kindness, Snow Lion 
  • Prebish, Charles (1993), Historical Dictionary of Buddhism, The Scarecrow Press, ISBN 0-8108-2698-4 
  • Prebish, Charles S; Keown, Damien (2006). Introducing Buddhism. Routledge. 
  • Pyysiäinen, Ilkka (2003), „Buddhism, Religion, and the Concept of "God"”, Man 50 (2): 147–171, DOI:10.1163/156852703321506141, JSTOR 3270517 
  • Ranjini, „Jewels of the Doctrine”, Buddhist Stories of the Thirteenth Century (Sri Satguru Publications), ISBN 0-7914-0490-0 
  • Roach, Peter (2011), Cambridge English Pronouncing Dictionary (18th izd.), Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 9780521152532 
  • Robinson, Richard H. (1982), The Buddhist Religion: A Historical Introduction (3rd izd.), Belmont, California: Wadsworth Publishing, ISBN 0-534-01027-X 
  • Ito, Shinjo (2009), Shinjo:Reflections, Somerset Hall Press, ISBN 1-935244-00-0 
  • Rahula, Walpola (1974), What the Buddha Taught, Grove Press, ISBN 955-9219-19-7 
  • Rhys Davids, T.W. Stede, William (1921), The Pali Text Society's Pali-English dictionary, Chipstead, London: Pali Text Society 
  • Robinson, Richard H.; Johnson, Willard L . (1977), The Buddhist Religion, Belmont, Calif.: Dickenson Publ. 
  • Schmithausen, Lambert (1981), On some Aspects of Descriptions or Theories of 'Liberating Insight' and 'Enlightenment' in Early Buddhism". In: Studien zum Jainismus und Buddhismus (Gedenkschrift für Ludwig Alsdorf), hrsg. von Klaus Bruhn und Albrecht Wezler, Wiesbaden 1981, 199-250 
  • Schmithausen, Lambert (1986), Critical Response. In: Ronald W. Neufeldt (ed.), "Karma and rebirth: Post-classical developments", SUNY 
  • Schopen, Gregory (2002), Bones, Stones, and Buddhist Monks, University of Hawai'i Press 
  • Sebastian, C.D. (2005), Metaphysics and Mysticism in Mahayana Buddhism, Delhi: Sri Satguru Publications 
  • Shaw, Sarah (2006), Buddhist Meditation: An Anthology of Texts from the Pāli Canon, Routledge 
  • Silk, Jonathan A. (2002), „What, if anything, is Mahayana Buddhism?”, Numen 49:4, 335-405 
  • Sinha, H.P. (1993), Bhāratīya Darshan kī rūprekhā (Features of Indian Philosophy), Motilal Banarasidas Publ., ISBN 81-208-2144-0 
  • Skilton, Andrew (1997), A Concise History of Buddhism, Windhorse Publications, ISBN 0-904766-92-6 
  • Smith, Huston; Phillip Novak (2003), Buddhism: A Concise Introduction, SanFrancisco: Harper, ISBN 978-0-06-073067-3 
  • Smith (2006), "Buddhism". In Juergensmeyer, Mark, The Oxford Handbook of Global Religions, Oxford Handbooks in Religion and Theology, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-513798-9 
  • Swearer, Donald (2004), Becoming the Buddha: the ritual of image consecration in Thailand, Princeton, N.J.: Princeton University Press, ISBN 0691114358 
  • Thanissaro Bhikkhu (2001), Refuge: An Introduction to the Buddha, Dhamma, & Sangha (3rd ed., rev.) 
  • Skilling, Peter (1992), „The Raksā Literature of the Śrāvakayāna”, Journal of the Pali Text Society 16, 109-182, arhivirano iz originala na datum 2015-09-13, pristupljeno 2015-04-16 
  • Skorupski, Tadeusz, ed. (1990), Buddhist Forum, vol I, Routledge, ISBN 0728601621 
  • Southwold, Martin (1978). „Buddhism and The Definition of Religion”. Man 13 (3): 362–379. DOI:10.2307/2801935. JSTOR 2801935. 
  • Tamney, Joseph B. (1998), in William H. Swatos, editor, Encyclopedia of Religion and Society, Rowman Altamira 
  • Thich Nhat Hanh (1974), The Heart of the Buddha's Teaching, Broadway Books, ISBN 0-7679-0369-2 
  • Robert A. F. Thurman (translator) (1976), Holy Teaching of Vimalakirti: Mahayana Scripture, Pennsylvania State University Press, ISBN 0-271-00601-3 
  • Uchiyama, Kosho (1993), Opening the Hand of Thought: Approach to Zen, New York: Penguin Books 
  • Upadhyaya, Kashi Nath (1998), Early Buddhism and the Bhagavadgita, Motilal Banarsidass Publ. 
  • Vetter, Tilmann (1988), The Ideas and Meditative Practices of Early Buddhism, BRILL 
  • Wallace, B. Alan (2007), Contemplative Science, Columbia University Press 
  • Walpola Rahula (2007), What the Buddha Taught, Grove Press. Kindle Edition 
  • Warder, A.K. (2000), Indian Buddhism, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers 
  • Welch, B. Alan (1967), The practice of Chinese Buddhism, 1900-1950, Cambridge: Harvard University Press 
  • Wells, John C. (2008), Longman Pronunciation Dictionary (3rd izd.), Longman, ISBN 9781405881180 
  • Werner, Karel, ed. (1989), The Longhaired Sage in The Yogi and the Mystic, Curzon Press 
  • White, Kenneth (2005), The Role of Bodhicitta in Buddhist Enlightenment Including a Translation into English of Bodhicitta-sastra, Benkemmitsu-nikyoron, and Sammaya-kaijo, The Edwin Mellen Press  ISBN 0-7734-5985-5.
  • Williams, Paul (1989), Mahayana Buddhism: the doctrinal foundations, London: Routledge, ISBN 0-415-02537-0 
  • Williams, Paul, ed. (2005), Buddhism: Critical Concepts in Religious Studies, 8 volumes, London: Routledge 
  • Williams, Paul; Tribe, Anthony (2000), Buddhist Thought, London: Routledge, ISBN 0-415-20701-0 
  • Williams, Paul (2008), Mahayana Buddhism: the doctrinal foundations, London: Routledge 
  • Wynne, Alexander (2007), The Origin of Buddhist Meditation, London: Routledge, ISBN 9780415423878 
  • Yamamoto, Kosho, trans.; Page, Tony , ed. (1999), The Mahayana Mahaparinirvana Sutra, Nirvana Publications 
  • Yin Shun, Yeung H. Wing (translator) (1998), The Way to Buddhahood: Instructions from a Modern Chinese Master, Wisdom Publications, ISBN 0-86171-133-5 
  • Zürcher, Erik (1972), The Buddhist Conquest of China, Leiden E. J. Brill 

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]