Romi

Izvor: Wikipedia
Romi u Transilvaniji, 19. vek

Romi, poznati i kao Cigani, su narod poreklom iz Indije,oblast Punjab, koju su napustili oko 10. veka, a danas žive širom sveta, uglavnom u Evropi. Roma ukupno ima oko 2.500.000, od toga u Rumuniji 550.000, Bugarskoj 350.000, Češkoj 210.000, Srbiji 150.000, Crnoj Gori 20.000, Rusiji 139.000, Iranu 117.000, Slovačkoj 76.000, Nemačkoj 55.000, Makedoniji 55.000, Španiji 50.000, Turskoj 100.000, Avganistanu 30.000, Kanadi 25.000, Francuskoj 21.000, Siriji 18.000, Poljskoj 17.000, Irskoj 14.000, Grčkoj 10.000, Austriji 10.000. U verskom pogledu Romi su nejedinstveni, jer ih ima pravoslavnih hrišćana i muslimana, kao i drugih vera. Govore romskim jezikom, koji pripada indijskoj grupi indoevropske porodice jezika. U Srbiji i Crnoj Gori žive etnički Egipćani i Aškalije, koje neki smatraju potomcima albanizovanih Roma.


Ime[uredi - уреди]

Romi sebe na svom jeziku nazivaju Romima, dok ih pripadnici nekih drugih naroda nazivaju Ciganima. Sami Romi nikada nisu koristili naziv "Cigani" za svoj narod. Naziv "Cigani" je dugo bio dovođen u vezu sa progonom ovog naroda, čime je stekao pežorativnu konotaciju. Prema ranovizantijskim izvorima, razni nazivi koji se koriste za Rome kao što su cigani, tzigane, zincali, cigány itd., potiču od grčke reči ατσίγγανοι (latinski: adsincani), koja se u doba Vizantijskog carstva koristila da označi Rome, ili, alternativno, od grčke reči αθίγγανοι (= nedodirljivi, koje ne treba dodirnuti), što je u vezi s devetovekovnom jeretičkom sektom koja je bila optužena za to da se bavi magijom i proricanjem budućnosti.

Ne postoji nikakva veza između imena Roma i imena Rumunije (Romania), iako najveći broj Roma živi upravo u Rumuniji.

U većem delu Evrope Romi su poznati kao "Cigani" (francuski: Tsigane ("Cigan"); albanski: Cigan ("Cigan"), Maxhup ("Madžup"), Gabel ("Gabel"); makedonski: Цигани; bugarski: Цигани ("Цигани"); češki: Cikáni ("Cikani"); holandski i nemački: Zigeuner ("Cigojner"); danski: Sigøjner ("Sigejner"); litvanski: Čigonai ("Čigonai"); ruski: Цыгане ("Цигање"); mađarski: Cigány ("Ciganj"); grčki: Τσιγγάνοι ("Ciganoi"); italijanski: Zingari ("Cingari"); rumunski: ţigani ("Cigani"); srpski: Цигани; poljski: Cyganie ("Ciganie"); portugalski: Cigano ("Cigano"); španski: Gitano ("Hitano") i turski: Çingene ("Čingene")). U Iranu ih zovu کولی ("Kauli"), u Indiji Lambani ("Lambani"), Lambadi ("Lambadi"), ili Rabari ("Rabari").

U engleskom jeziku se za Rome koristi naziv "Gypsy", za koji se smatra da je izveden od imena "Egipat", zbog nekadašnjeg verovanja da su Romi bili starosedeoci Egipta.

Većina Roma sebe oslovljava po generičkom imenu Rom, što u prevodu znači "čovek" ili "muž/suprug", dok za pripadnike drugih naroda Romi koriste naziv "gadžo".

Jezik[uredi - уреди]

Zastava romskog naroda

Većina Roma govori neku od varijanti romskog jezika. Analiza romskog jezika je pokazala da je on blisko povezan sa indo-evropskim jezicima koji se govore u severnoj Indiji i Pakistanu (Pendžab). Ova činjenica je važna za utvrđivanje geografskog porekla Roma, pogotovo zbog toga što pozajmljenice u romskom jeziku omogućavaju praćenje šeme njihovih seoba ka zapadu. Telesna fizionomija i ABO krvna grupa Roma su takođe karakteristične odlike severnoindijskih kasta ratnika.

Savremena lingvistika je utvrdila povezanost romskog jezika sa pendžapskim i potoharskim jezikom, koji se govore u severnoj Indiji i Pakistanu. Smatra se da romski jezik spada u grupu centralnoindijskih jezika, u koju između ostalih spadaju i jezici hindi, urdu, itd. Međutim, jedna studija nedavno objavljena u magazinu Nature [1] ukazuje da je romski jezik povezan sa sinhalskim jezikom, koji se govori na Šri Lanki (vidi fusnotu).

Neki Romi su razvili specifične kreolske i/ili mešane jezike, među kojima se izdvajaju sledeći:

Poslednjih godina se pojavio pokret koji zagovara upotrebu "dvostrukog r" pri pisanju imena "RRomi", pošto u romskom jeziku "r" i "rr" predstavljaju dva različita glasa.

Istorija[uredi - уреди]

Putujuća romska porodica 1837.

Romi su tradicionalno nomadski narod. Veruje se da su napustili Indiju oko 1000. godine i da su prošli kroz zemlje koje su danas obuhvaćene granicama Avganistana, Irana (nekadašnje Persije), Jermenije, i Turske. Deo Roma i danas živi na istoku, čak u Iranu, uključujući i neke koji su se selili ka Evropi i potom se vratili. Početkom 14.veka Romi dolaze na Balkan, a početkom 16.veka se sele sve do Škotske i Švedske. Neki Romi su se selili ka jugu kroz Siriju ka severnoj Africi, dolazeći u Evropu preko Gibraltara. Oba ogranka migracije su se srela u današnjoj Francuskoj. Ljudi slični Romima i danas žive u Indiji, a najverovatnije su poreklom iz pustinjske države Radžastan.

Uzroci seobe Roma su jedna od najvećih misterija u istoriji. Neki naučnici pretpostavljaju da su Romi poreklom iz niske društvene kaste Hindusa bili regrutovani kao plaćenici. Potom su dobili status kšatrija - ratničke kaste i poslati su na zapad kako bi se suprotstavili islamskoj vojnoj ekspanziji. Prema drugoj teoriji, Romi su potomci zarobljenika uzetih u roblje od strane muslimanskih osvajača severne Indije i vremenom su razvili posebnu kulturu u zemlji svog zatočeništva. Zabeleženo je da je Mahmud od Gaznija uzeo pola miliona zarobljenika tokom tursko-persijske invazije na Sind i Pendžab u Indiji. Zašto se Romi nisu vratili u Indiju, birajući umesto toga da putuju na zapad u zemlje Evrope, je enigma koja može biti povezana sa vojnom službom pod muslimanima.

Useljavanje Roma u Sjedinjene Države je počelo u kolonijalna vremena u malim grupama na području Virdžinije i francuske Luizijane. Veće useljavanje je počelo posle 1860. godine, sa dolaskom grupa Romnišala iz Velike Britanije. Najveći broj romskih doseljenika je došao početkom dvadesetog veka, uglavnom preko vlaških grupa i Kalderaša. Ove dve grupe se često ne povezuju jedna sa drugom. Veliki broj Roma se takođe naselio u Srednjoj Americi.

Holokaust[uredi - уреди]

Glavni članak: Holokaust

Opis genocida nad Romima od strane nacista u Rumuniji u II svetskom ratu:

Wikicitati „Cigani su smešteni na teritoriji okruga Berezovca i Oceacov, ukupno 2.441 Ciganin. Ista tendencija da se izbegnu poljoprivredni radovi potvrđena je u vezi sa Ciganima i ovog meseca. Oni su duboko nezadovoljni što su premešteni u Transnistriju. Svi pokušavaju, služeći se svim sredstvima, da se vrate u zemlju. Uhvaćene su kompaktne grupe Cigana koji pokušavaju da se vrate u zemlju pomoću lažnih dokumenata i odobrenja. Žandari treba da intenzivno i neprestano motre na njih, da ne bi pobegli iz kolonija na Bugu. Nemaju odeću i preplašeni su od zime koja dolazi, pošto su skoro goli. Zahvaljujući takvom stanju stvari, oni će u zimu umreti od hladnoće i neuhranjenosti, kao što su umrli prošle zime - i eto kako će sledećeg proleća problem Cigana u Transnistriji iščeznuti kad oni iščeznu.[1]
(Izveštaj rumunske policije o položaju Roma deportovanih u Transnistriju (septembar 1943.))

Romska populacija[uredi - уреди]

Jedan rumunski poster iz 1852. godine, koji promoviše aukciju za romske robove.

Teško je sa sigurnošću utvrditi broj Roma u svetu. Prema nekim procenama ima ih oko 1.500.000, a prema drugim između 5 i 10 miliona. Smatra se da između 6 i 8 miliona Roma živi u Evropi. Najveća koncentracija Roma je na Balkanskom poluostrvu u jugoistočnoj Evropi, u centralnoj Evropi, Sjedinjenim Američkim Državama, Rusiji i državama bivšeg Sovjetskog Saveza. Manji broj Roma živi širom Zapadne Evrope, Bliskog Istoka i Severne Afrike.

Zemlje u kojima živi preko pola miliona Roma su: Rumunija, Bugarska, Mađarska, bivša Jugoslavija i Sjedinjene Američke Države. Najveći udeo Roma u ukupnom broju stanovnika ima Slovačka - od 5.400.000 stanovnika Slovačke, 320.000 su Romi.

Romi se među sobom dele po teritorijalnim, kulturološkim i dijalektološkim razlikama na 4 glavne grupe:

  1. Kaldereši (kovači koji su došli sa Balkana u Centralnu Evropu, a zatim se selili i do Severne Amerike). Predstavljaju najbrojniju romsku grupaciju;
  2. Hitanosi (takođe su poznati i kao Kalé), uglavnom naseljavaju Iberijsko poluostrvo, Severnu Afriku i južnu Francusku. Ističu se kao vrsni zabavljači;
  3. Manuši (poznati i kao Sinti), uglavnom naseljavaju Alzas i okolne regione Francuske i Nemačke. Poznati su kao putujući zabavljači i cirkusanti;
  4. Romničali (uglavnom naseljavaju Veliku Britaniju i Severnu Ameriku).

Svaka od ovih grupa se dalje deli na 2 ili više podgrupa u zavisnosti od zanimanja kojim se bave i/ili teritorije sa koje potiču. Neke od ovih podgrupa su: Mačvaje, Lovari, Čurari, Sinti, Rudari, Bojaši, Ludari, Luri, Šorašaji, Ungarice, Bašalde i Romungro.

Genetika[uredi - уреди]

Studije o genetskom poreklu bugarskih, baltičkih i vlaških Roma ukazuju da oko 50% proučenih Y kromosoma i mitohondrijske dnk pripadaju muškoj haplo grupi H (ha) i ženskoj haplo grupi M (em), haplo grupama koje su široko rasprostranjene širom Južne i Centralne Azije. Muška haplo grupa R1a1 je retka među Romima, ali je ima oko 50% u muškim Y kromosomima u severnoj Indiji i Pakistanu. Ostatak gena kod proučavanih Roma potiče sa Bliskog Istoka ili Evrope.

Odbacivanje[uredi - уреди]

A gipsy woman with her child.JPG

Zbog njihovog nomadskog načina života, oduvek je postojalo međusobno nepoverenje između Roma i njihovih sedelačkih komšija. Za njih se verovalo, i još uvek se veruje, da su prosjaci, lopovi, otmičari, neprilagodljivi za sedelački život i posao. Zbog svega toga bili su izlagani progonima. Romi su ponekad u svoje redove prihvatali i društvene otpadnike.

Tokom epohe prosvećenosti Španija je pokušala da promeni otpadnički status Roma zabranom upotrebe reči hitano i asimilacijom Roma u društvo, primoravajući ih da se odreknu svog jezika i načina života. Taj pokušaj je bio neuspešan.

Nepoverenje prema Romima je dostiglo vrhunac za vreme Drugog svetskog rata. Kao i Jevrejima, a za razliku od ostalih kategorija proganjanih od strane nacista, Romima je automatski sledovao odlazak u koncentracione kampove, robovski rad i/ili smrt. Veruje se da je na taj način ubijeno preko 500.000 Roma.

Tamo gde je to bilo moguće Romi su nastavili sa svojim nomadskim životom, ali u mnogim slučajevima, pogotovo u Istočnoj Evropi, oni žive sedelačkim životom u gotovo nepodnošljivim životnim uslovima. I dan danas postoje sukobi između Roma i sedelačkog stanovništva koje živi oko njih. Uobičajene žalbe su da Romi kradu i da žive od socijalne pomoći.

Romi u bivšim komunističkim zemljama[uredi - уреди]

Mnoge zemlje članice bivšeg Istočnog bloka i bivše Jugoslavije imaju znatnu romsku populaciju. Nivo integracije Roma u društvo je i dalje ograničen. Romi se nalaze uglavnom na marginama društva, živeći u naseljima koja podsećaju na geta. Samo mali broj romske dece završi srednju školu. Romi se uglavnom osećaju odbačenim od države i društva, što stvara dalje prepreke njihovoj integraciji.

Za vreme komunizma, Romi su bili predmet asimilacionih pritisaka (na primer; zvanična upotreba romskog jezika je bila zabranjena), ali je njihova socijalna situacija bila relativno dobra. U sistemima planske ekonomije oni su uglavnom bili zaposleni kao nekvalifikovana radna snaga, ali je takav posao zbog komunističke ideologije bio relativno dobro plaćen. Situacija se promenila posle raspada Sovjetskog Saveza i raspada komunizma u Istočnoj Evropi. Romi od tada imaju problema da nađu posao na standardnom tržištu rada uglavnom zbog relativno niskog nivoa obrazovanja, niskih kvalifikacija, ali i predrasuda poslodavaca.

Citat iz Guardiana (8. januar 2003):

"U Češkoj Republici, 75% romske dece se obrazuje u školama za osobe sa teškoćama u učenju i 70% Roma je nezaposleno (u poređenju sa nacionalnim prosekom od 9%). U Mađarskoj, 44% romske dece pohađa specijalne škole, dok je 74% muškaraca i 83% žena nezaposleno. U Slovačkoj, 28 puta je veća verovatnoća da će romska deca biti poslata da pohađaju specijalne škole, nego neromska deca; nezaposlenost se kreće oko 80%." [3]

U nekim zemljama, deo problema je i zavisnost o socijalnoj pomoći. Za neke romske porodice je isplativije da žive od socijalne pomoći nego od loše plaćenih poslova. To stvara mnogo novih problema: gnev protiv Roma, uslove za razvoj kriminala i izuzetnu osetljivost na promene u socijalnom osiguranju. Dobar primer za ovo poslednje je Slovačka gde je smanjenje visine iznosa socijalnog osiguranja (porodica dobija nadoknadu samo za prva tri deteta) dovelo do građanskih nemira u nekim romskim selima.

U većini zemalja Evropske Unije Romi mogu da dobiju priliku da vode normalne živote. Neke romske porodice se bolje integrišu u veće zajednice izbegavajući da imaju neobično mnogo dece, tako da ne zavise od socijalne pomoći. Ipak, oči neromskog sveta vide samo Rome koji iz raznoraznih razloga još uvek žive po kartonskim kolibicama i koji prose po ulicama, stvarajući tako lošu sliku o svim ostalim Romima. Lokalne vlasti pokušavaju da pomognu takvim ljudima poboljšavajući infrastrukturu u njihovim naseljima i pomažući ih novčano, ali ta pomoć je uglavnom površna i nedovoljna.

Juna 2004. godine, Livija Jaroka je postala drugi, a za sada i jedini, Rom koji je član Evropskog Parlamenta, pošto se nalazila na izbornoj listi mađarske desničarske, Fides partije, u vreme kada je Mađarska pristupala Evropskoj Uniji. Huan de Dios Ramirez Eredia, iz Španije, je bio prvi Rom član Evropskog Parlamenta.

Većina Roma je odavno napustila nomadski način života. Dobar primer načina života savremenih Balkanskih Roma može se videti u filmovima čuvenog reditelja Emira Kusturice.

Sedam bivših komunističkih zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope je 2005. godine promovisalo Dekadu Roma, sa ciljem da se poboljšaju socijalno-ekonomski uslovi i status romske manjine.

Romi u bivšoj Jugoslaviji[uredi - уреди]

Romi se doseljavaju na Balkan u 14. veku, kada ih već ima i u Srbiji. Pored imena Romi, poznati su i pod imenima: Cigani, Jeđupci-Mođupi (u Crnoj Gori), Jeđupi (u Dalmaciji), Đupci-Jeđupi (u Makedoniji), a takođe i pod imenima: mandovi, faraoni, firge, čergari, gurbeti, vretenari, koritari, itd.

Prema statističkim podacima od 31. januara 1921. godine, Roma je bilo: u severnoj Srbiji 16.674, u južnoj Srbiji (otprilike današnja Makedonija) 14.489, u Banatu 3.704, u Bačkoj i Baranji 652. Za ostale pokrajine tadašnje Kraljevine SHS nedostaju podaci.

Romi sa područja bivše Jugoslavije govore romskim, srpskim, vlaškim i turskim jezikom; pravoslavne su i muslimanske vere. Stalno su nastanjeni, a ima i skitača. Po zanimanju su svirači, potkivači, džambasi , trgovci stokom, kovači (izrađuju, između ostalog, verige, bakrače, svrdla, grebene), medvedari, vretenari (od drveta izrađuju korita, vretena, kašike, karlice, itd.), a ima ih i koji se bave zemljoradnjom.


Romsko društvo[uredi - уреди]

Tradicionalni Romi veoma cene proširenu porodicu. Nevinost je ključna za neudatu ženu. I muškarci i žene se često venčavaju kao veoma mladi: mlade u proseku imaju između 15 i 25 godina.

Međutim, u vezi sa romskim običajima oko venčanja postoje i izvesne kontroverze, naročito one koje se tiču odvođenja u ropstvo. 2003. godine je Tortica, jedan od mnogobrojnih romskih plemenskih kraljeva, zabranio svojim podanicima da venčavaju decu pre nego što ona stasaju. Neki su ovo videli kao mešanje u tradicionalne romske porodične običaje. Suparnički romski starešina, Florin Ćoaba, našao se na udaru nadležnih romskih institucija krajem 2003. godine, kada je udao svoju najmlađu ćerku Ana-Mariju, prema nekim izvorima, staru samo 12 godina.

Za Rome je bilo široko rasprostranjeno mišljenje da imaju vidovnjačke sposobnosti (vidi popularne stereotipe o Romima u članku: gatanje), a pojedini romantičari im pripisuju i izum tarot karata. Ovo može da odražava verovanje da su Romi, navodno egipatskog porekla, posedovali znanja o izgubljenim veštinama i naučnim dostignućima starih Egipćana.

Romska muzika[uredi - уреди]

Pored sopstvene romske muzike, Romi su imali i još uvek imaju veliki uticaj u evoluciji flamenko muzike i plesa.

Prikazi Roma u književnosti[uredi - уреди]

Značajni prikazi Roma u književnosti: Zvonar Bogorodičine crkve, od Viktora Igoa, The Hunchback of Notre-Dame, Cigančica, od Miguela Servantesa,Thinner od Stivena Kinga, Karmen od Žorža Bizea, i Montoyas y Tarantos od Saure.

U delu Robertsona Dejvisa, Orfejeva lira, glavni likovi su kanadski Romi koji čuvaju svoju tradiciju, uključujući obnovu muzičkih instrumenata. Vatre u noći od Luize Dauti je priča o romskim iskustvima u Centralnoj Evropi tokom Drugog svetskog rata.

Grupe sa sličnim načinom života[uredi - уреди]

U Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Francuskoj postoje takozvani Beli Cigani, poznati pod imenom Jeniši. Njihov jezik je gramatički identičan sa ostalim nemačkim dijalektima Švajcarske, ali im se rečnik sastoji od velikog broj reči poreklom iz standardnog nemačkog, romskog i jidiša. Vidi: [4] (na nemačkom).

Takođe postoji i jedna grupa koja živi u Irskoj, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama, poznata pod imenom Irski Cigani, odnosno Irski Čergari. Oni nisu u genetskom srodstvu sa Romima, ali je romska nomadska kultura uticala na njih. Njihov jezik se uglavnom zasniva na rečima poreklom iz irskog gaelskog jezika, i gramatici poreklom iz engleskog jezika, sa izvesnim jezičkim uticajima iz romskog jezika.

Španski Kvinkvi ili Merćerosi su manjinska skupina, ranije prevashodno nomadska, koja deli dosta toga zajedničkog sa životom španskih Roma. Njihovo poreklo je nejasno; moguće je da potiču od seljaka koji su izgubili svoju zemlju u 16.veku. Uprkos tome što su sa Romima delili sudbinu progonjenih, Merćerosi se distanciraju od njih.

Literatura[uredi - уреди]

  • Народна енциклопедија (1927. године), чланак написао Боривоје Дробњаковић, кустос Етнографског Музеја у Београду;
  • Тих. Ђорђевић, О Ромима уопште и о њиховом досељавању (Српски Књижевни Гласник, 16/3 1904);
  • Тих. Ђорђевић, Језик Цигана Краљевине Србије (Српски Књижевни Гласник, 16/9 1907);
  • Тих. Ђорђевић, Бели Роми у Србији (Српски Књижевни Гласник, 1/2 1909);
  • Тих. Ђорђевић, Влашки Роми у Србији (Српски Књижевни Гласник, л и 16/10 1911);
  • Тих. Ђорђевић, Из Србије кнеза Милоша (Становништво-насеља, 1914, 114—137);
  • Миле Недељковић, Лексикон народа света, Београд, 2001;
  • Marushiakova, E., Popov, V. (2001) Romi u Turskom Carstvu. Subotica: Čikoš Holding.
  • Ranko Jakovljević, Umesto domovine čitav svet, Beograd, 2006;
  • Marushiakova, E. and All. (2001) Identity Formation among Minorities in the Balkans: The cases of Roms, Egyptians and Ashkali in Kosovo. Sofia: "Studii Romani". [5]
  • Gray, RD; Atkinson, QD (2003). "Language-tree divergence times support the Anatolian theory of Indo-European origin." Nature (journal). 426, 435-439. [6];
  • Gresham, D; et al. (2001). "Origins and divergence of the Roma (Gypsies). American Journal of Human Genetics. 69 (6), 1314-1331. [7];
  • Luba Kalaydjieva; et al. (2001). "Patterns of inter- and intra-group genetic diversity in the Vlax Roma as revealed by Y chromosome and mitochondrial DNA lineages. European Journal of Human Genetics. 9, 97-104. [8];
  • Gresham,Underhill "et al." (2001)."Origins and Divergence of the Roma (Gypsies)". [9];
  • Achim, Viorel](2004). "The Roma in Romanian History." Budapest: Central European University Press. ISBN 963-9241-84-9;
  • McDowell, Bart (1970). "Gypsies, Wanderers of the World". National Geographic Society. ISBN 0-87044-088-8;
  • "Gypsies, The World's Outsiders. National Geographic, April 2001, 72-101.

Vidi još[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]

Vanjski linkovi[uredi - уреди]