Odiseja

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg Za ostala značenja v. Odiseja (razvrstavanje).
Početak Odiseje

Odiseja (grč. Ὀδυσσεία) je junačka epska pesma. Zajedno s Ilijadom, Odiseja je jedan od dva antička grčka epa koja se pripisuju Homeru, navodno slepom jonskom ili eolskom pesniku. Ta se dva epa danas smatraju najstarijim delima grčke književnosti, a klasični filolozi ih datiraju u 8. ili 7. vek pne.

Pretpostavlja se da su ta dva epa nastala u grčkim kolonijama u Maloj Aziji. Oblik u kome su Ilijada i Odiseja došle do nas dobile su u 6. veku pne. u Atini u vreme Pizistrata (vladao Atinom sa prekidima od 560. pne. do 527. pne.). Pizistrat je ustanovio Panatenejske svečanosti o kojima su se recitovale Homerove pesme. U tu svrhu u atičkoj redakciji pripremljena su državna izdanja tih pesama. Pitanje o autorstvu, mestu i vremenu nastanka Ilijade i Odiseje čini deo tzv. homerskog pitanja.

Odiseja (12.110 heksametara) podeljena je u 24 knjige. Tu su podelu izvšili filolozi aleksandrijske škole, ali nisu vodili računa o sadržaju pojedinih delova. Tako je često rastavljeno ono što pripada zajedno, a sastavljeno ono što ne čini jednu sadržajnu celinu. Delitelj je pazio samo na to da budu 24 knjige i da u svakoj od njih ne bude više od 1000 stihova.

Spev je nazvan prema njegovom glavnom junaku Odiseju. Nakon desetogodišnjeg trojanskog rata Odisej luta deset godina po svim morima i doživljava mnoge opasne pustolovine. Izgubovši u brojnim opasnostima sve drugove, vraća se na Itaku, gde se uz pomoć sina Telemaha osvećuje proscima koji su nastojali isprositi ruku njegove verne žene Penelope i na gozbama upropašćavali njegovo imanje. Okosnicu epa, dakle, čine Odisejev povratak i osveta proscima. Ti su motivi obogaćeni sintetičkim i dramatskim prikazom ranijih junakovih desetogodišnjih lutanja, a pripoveda ih sam Odisej na dvoru feačkoga kralja Alkinoja (9–12. pevanje). Osim toga, u ep je umetnut i motiv o sinu koji ide u potragu za ocem (1–4. pevanje). Pesnik je u moralnom pogledu produbio priču o Odiseju time što je s pustolovnim putovanjima povezao motiv o povratku muža koji izbavlja svoju porodicu iz nevolje.

Kompozicija Odiseje prepletenija je od one u Ilijadi, što je utvrdio još Aristotel, koju u Poetici 1459b kaže: "Svaka mu je (Homeru) naime od pesama sastavljena: Ilijada jednostavna i puna trpnje, a Odiseja prepletena i mirna". Sve su epizode u službi osnovna motiva, a jedinstvo je izraženo u strastvenoj želji junaka da se vrati domovini i svojoj porodici.

Radnja 'Odiseje traje prema jednima 41 dan, a prema drugima 40 dana. Tu se, naravno, ne računaju Odisejevi doživljaji koji traju deset godina, a pripoveda ih sam Odisej na Alkinojevom dvoru.

Sadržaj[uredi - уреди]

Knjiga I[uredi - уреди]

Pesnik, zazvavši Muzu da mu peva o Odiseju, pripoveda kako su bogovi u svojem veću, na podsticaj Atenin, zaključili da se Odisej vrati već jednom svojoj kući. Dok su drugi junaci već kod kuće, Odiseja zadržava nimfa Kalipsa na svojem ostrvu Ogigiji. Hermes treba Kalipsi da odnese zapovest Zevsovu da ga pusti kući. Atena, prijateljica Odisejeva, odlazi na Itaku u liku Menta, tafskoga vladara. Telemah je ljubazno primi i počasti. Dok se prosci u palati goste i slušaju pevača, Atena i Telemah razgovaraju po strani. Atena ga pita šta se to događa u kući. Telemah joj opiše sve jade koje prosci zadaju njegovoj kući, pa mu Atena savetuje da sazove za sutrašnji dan narodnu skupštinu i na njoj zapreti proscima, a zatim da otputuje u Pilos k Nestoru i u Spartu k Menelaju ne bi li nešto doznao o svome ocu. Kako je gost nenadano iščeznuo, nasluti Telemah da je častio boga.

Telemah odmah nastupi odlučno: najpre prema majci koja hoće da zabrani pevaču da peva o tužnom povratku Ahejaca, a proscima najavi skupštinu pa će uskoro videti da dolazi kraj njihovom bančenju u njegovoj kući. Ne da se smesti pogrdnim rečima prosaca Antinoja i Eurimaha. Prosci se do noći zabavljaju igrom i pesmom, a zatim se raziđu svojim kućama. I Telemah odlazi na spavanje.

Odisej je kralj grčkog ostrva Itake u Jonskom moru. Od svih Grka on je najviše lutao pri povratku kuci. Sa svojih dvanaest brodova krenuo je iz Troje, ali ga je jaki vetar odmah odvukao prema severu na, tračku obalu. Tamo je sa svojim ljudim provalio u kiktonski grad izmar. Pobili su muskarce a žene i blago podelili. Odisej je nameravao da otplove istog dana, ali su se njegovi ljudi usprotivili tome. Tada Kikonci koji su uspeli da se izvuku napadaju Odisejeve ljude koji beže lađama. Ipak ih dosta umire. Posle toga nekoliko dana mirno plove, ali ubrzo im severna oluja nanosi velike stete jedrima i samim lađama. Nije im preostalo ništa drugo nego da veslaju do obale i poprave jedra kada stignu na sigurno. Kada su završili sa popravkama, dva dana kasnije, krenuli su ka domovini, ka jugu. Kod rta Meleja upali su u buru sa juga, i vetar ih je nosio devet dana ka Itaki. Desetog dana došli su na obalu Latofaga, ostrva gde se ljudi hrane lotosovim plodom. Taj plod imao je zloćudnu čarobnu moc. Ko god je probao taj lotos, nije želeo da se vrati kući, već da ostane u toj zemlji. Odisejevi ljudi su probali plod, ali Odisej nije. Teskim mukama uspeva svoje uplakane ljude ukrcati na brodove i odvesti ih kući.

Knjiga II[uredi - уреди]

Sazvavši sutradan Itačane u skupštinu, požali im se Telemah na prosce koji mu sramote kuću i bestidno zatiru imovinu, te zamoli narod da mu u toj nevolji pomogne i da proscima zabrani da i dalje tako rade. Antinoj, jedan od prvaka među proscima, odvrati da je svemu tomu kriva Penelopa jer neće da se za nekoga od njih uda ili vrati svome ocu Ikariju. Telemah mu odgovori i otvoreno naredi da prosci odu iz njegove kuće. U tom se času pojave u visini dva orla i stanu se međusobno boriti. Starac Haliterzo protumači to kao loš znak za prosce, ali mu se prosac Eurimah stane na to smejati. Tada Telemah zatraži brod, kojim bi se odvezao u Pilos i u Spartu da traži oca, ali mu se prosci stanu rugati. Tada Mentor podseti Itačane kako je Odisej bio dobar kralj, a oni mu ni toliko nisu zahvalni da bi zabranili proscima da rasipaju njegovo imanje. Ta izjava raspali Liokrita, i on raspusti skupštinu. Telemah i ne postigavši ništa, ode k moru i pomoli se Ateni koja odmah dođe k njemu u obliku Mentora i obeća mu da će pribaviti lađu i da će ga pratiti na putu. Telemah se tada vrati kući i naredi sluškinji Eurikleji da mu spremi hrane za put, i ujedno joj zabrani da išta o tome govori Penelopi. Atena, međutim, u obliku Mentora izmoli od Noemona brod i skupi drugove iz naroda te se svi zajedno s Telemahom isplove uveče iz luke na more u pravcu Mesenije.

Knjiga III[uredi - уреди]

Telemah i Mentor (tj. Atena), došavši u Pilos u Meseniji, nađu narod i kralja Nestora na morskoj obali gde upravo prinose žrtvu Posejdonu i goste se. Nestor vrlo lepo dočeka sina svoga nekadašnjega ratnog druga, ali mu o ocu njegovu ne zna ništa kazati; umesto toga mu pripoveda ono što je on sam doživeo na povratku od Troje i koji su se od ahejskih vojvoda već vratili svojoj kući. Spomene mu između ostaloga i tragičnu smrt kralja Agamemnona, koji je na povratku poginuo od ruke svoje žene Klitemnestre i osvetu Orestovu te ga uputi da pođe u Spartu k Menelaju koji se tek nedavno vratio kući nakon dugotrajnog lutanja po raznim morima i zemljama. Atena uveče ostavi društvo i odleti u obliku orla, ali je Nestor prepozna i obeća joj prineti žrtvu. Telemah prenoći u Nestorovoj kući, a drugo jutro odveze se zajedno s Nestorovim sinom Pizistratom k Menelaju u Spartu. Prvu noć na putu prenoće u gradu Feri kod Diokla, a druge večeri stignu u Spartu.

Knjiga IV[uredi - уреди]

I kod Menelaja nameri se Telemah na svečanost: slavi se dvostruka svadba sina i kćeri Menelajeve. Menelaj dočeka Telemaha i Pizistrata vrlo prijateljski i ugosti ih. Za vreme večere razveseli Helena, žena Menelajeva, goste koji su se bili jako rastužili i zaplakali kada su iz usta Menelajevih čuli tužnu sudbinu Odisejevu. Drugi se dan Telemah potuži Menelaju na nevolje svoje kuće te ga upita za sudbinu svoga oca. Menelaj mu zna vrlo malo kazati o Odiseju, ali mu opširno pripoveda svoje doživljaje posle propasti Troje; između ostaloga mu ispriča kako se u Egiptu sastao s proročkim morskim bogom Protejem koji mu je prorekao sudbinu i otkrio ono što su na povratku od Troje doživeli ostali ahejski junaci, posebno Ajant Lokranin i Agamemnon, a za Odiseja mu kaže da boravi na Kalipsinom ostrvu. Međutim, prosci, saznavši za odlazak Telemahov, počnu se savtovati o tome kako će ga na povratku ubiti da im više ne smeta; to javi Penelopi glasnik Medon, a kraljicu ta vest dvostruko zaboli jer još nije uopšte ni znala da joj je sin otišao na put. Penelopa stane naricati i moliti se boginji Ateni da joj izbavi sina, a boginja pošalje Penelopi povoljan san koji je uteši. Istu noć izabrani prosci vrebaju na otoku Asteridi na Telemaha da bi ga na povratku kući ubili.

Knjiga V[uredi - уреди]

Bogovi se po drugi put sastaju u veće na kojem Atena opet spominje Odisejeve nevolje. Hermes prima od Zevsa zapovest da prenese Kalipsi odluku bogova. On se spusti iznad Pijerije na more te doleti poput galeba do otoka Ogigije. Kalipsa ga prijazno primi i upita zašto je došao. Kad joj Hermes prenese Zevsovu zapovest, nimfa se tuži na okrutnost bogova, ali se ipak pokorava. Potraži Odiseja i kaže mu odluku bogova. Odisej joj ne veruje i traži od nje da mu zakletvom potvrdi da je istina ono što kaže. Kalipsa počasti Odiseja i još jednom pokuša da ga zadrži kod sebe, ali bez uspeha. Odisej izgradi splav i krene na put. Po mirnom je moru dospeo tako daleko da je osamnaestoga dana ugledao pred sobom ostrvo Feačana Sheriju. Posejdon se upravo vraća od Etiopljana i opazi na morskoj pučini oluju, te bi Odisej propao da mu nimfa Leukoteja nije dala čarobni veo pomoću kojega će isplivati na feačko ostrvo. Odisej se dugo premišlja. Kada mu talas razbije splav, opaše veo oko sebe i baci se u more. Posejdonu se učini da je junaka već dovoljno kaznio pa se vrati u svoje dvorove u Egu. Odisej se jedva izvuče iz vode i ispliva go i vrlo izmučen na Sheriju.

Knjiga VI[uredi - уреди]

Atena nagovara u snu Nausikaju, kćerku feačkoga kralja Alkinoja, da ujutro moli oca da joj spremi kola kako bi pošla s dvorkinjama na vodu prati rublje. Nausikaja posluša savet, i otac joj udovolji želju. Kad su devojke obavile svoj posao, pozabave se loptom. Za vreme igre padne Nausikaji lopta u more: devojke kriknu, a Odisej se probudi. Kada se on pojavio go iza grma, devojke se prestrašene razbeže, samo Nausikaja ostane. Odisej joj opiše svoj položaj i zamoli je odeću da se ogrne. Nausikaja mu kaže ko je ona i među kakve je ljude došao; neće mu nedostajati ni odeće ni ičega drugog što treba putniku – pribegaru. Zatim Nausikaja naredi devojkama da strancu daju odeću i ulja za mazanje tela. Kad se Odisej oprao i obukao, postao je lep kao bog. Nausikaja mu daje jelo i piće. Na odlasku kući upućuje Odiseja da je do grada prati za kolima i da u Ateninom gaju malo pričeka, a odande će lako naći Alkinojev dvor. Opiše mu i put do njega. O zalasku sunca dođu do Atenina gaja pred gradom. Odisej ostane ovde i pomoli se boginji.

Knjiga VII[uredi - уреди]

Kratko vreme nakon povratka Nausikajina dođe Odisej pod zaštitom Ateninom, koja ga je obavila gustom maglom da ga niko ne primeti, bez ikakvih zapreka i neviđen u sjajnu palatu u kojoj je boravio kralj Alkinoj sa ženom Aretom. Kad je stupio unutra, nađe u velikoj dvorani kralja i kraljicu u društvu najodličnijih Feačana. Odisej se odmah savije kraljici Areti uz kolena i stane je moliti da mu dade lađu kako bi se mogao vratiti kući. Alkinoj ga srdačno dočeka i obeća mu da će ga odvesti u njegovu domovinu. Za vreme večere prepozna Areta odelo na Odiseju i zapita ga ko je on i otkuda mu to odelo. Odisej, ne rekavši ko je, ukratko odgovori da putuje od Kalipse, i prikaže šta je sve pretrpeo od Kalipsina ostrva do Sherije i kako se sastao s Nausikajom. Nakon toga ponovi Alkinoj svoje obećanje i svi pođu na počinak.

Knjiga VIII[uredi - уреди]

Francesco Hayez, Odisej ganut pesmom Demodokovom, 1813-1815

Alkinoj saziva u skupštinu Feačane i predlaže da opreme i odvedu kući tuđinca koji je k njima došao. Poziva feačke plemiće da prisustvuju u njegovoj palati gozbi koju će pripremiti u strančevu čast. Na gozbi peva slavan pevač Demodok o Odisejevoj i Ahilejevoj svađi. Kad je to Odisej čuo, stane plakati, ali pokrije glavu da ga ne bi neko opazio. Nakon gozbe sprema se omladina na feačke ratne igre. Najpre se ogledaju momci u trčanju, zatim u rvanju, skakanju i bacanju koluta. Odiseja izaziva na borbu Eurijal, te Odisej stupa među takmičare i pobedi sve u bacanju koluta. Tada stane božanski pevač Demodok pevati ljubavnu zgodu Aresa i Afrodite, a omladina uz tu pesmu pleše kolo. Odisej se divi veštini plesača. Nakon toga poziva Alkinoj plemiće da daju strancu darove. Feački plemići šalju kući po darove, koje sakupe u Alkinojevom dvoru. Alkinoj posebno daruje Odiseju krasan kovčeg, pun krasnih darova – zlata i odeće. Robinje spremaju Odiseju toplu kupku. On se okupa, preobuče i tada se oprašta s prelepom Nausikajom, kćerkom Alkinojevom, govoreći joj da je nikada neće zaboraviti jer ga je ona spasila. Odisej polazi tada među muškarce koji piju vino i sedne na stolac uz kralja Alkinoja. Gozba se nastavlja, a Demodok peva o drvenom konju pomoću kojega su Ahejci prevarili Trojance i osvojili Troju. Odisej se rasplače od miline jer je pevač spominjao u pesmi i njegove zasluge. Alkinoj ga sada pita za rod, ime i rodni kraj.

Knjiga IX[uredi - уреди]

Odisej na gozbi kod Feačana slavi pesmu, kaže svoje ime i domovinu, a zatim pripoveda kako je po odlasku iz Troje doplovio s dvanaest lađa u zemlju Kikonaca i razorio njihov grad Izmar. Kad mu drugovi nisu hteli dalje ploviti, Kikonci su ih oterali na lađe. Zatim ih bura baci k Lotofazima, a odavde doplove do kiklopskoga ostrva. Odisej povede sa sobom dvanaest drugova da razgleda zemlju. Lutajući po ostrvu, dođu do pećine kiklopa Polifema, sina Posejdonova. Oni uđu u pećinu. Kada se kiklop vratio s ispaše, ovnove i jarce ostavi napolju u visokom oboru, a stado za muzenje utera u pećinu da ga pomuze. Na vrata pećine navali golemi kamen. Nakon obavljena posla pojede dva Odisejeva druga. Isto učini i sledeće jutro pre nego što ode na ispašu, a ulaz u pećinu zatvori kamenom. Preko dana pripremi Odisej sve potrebno da oslepi kiklopa. Uveče pojede gorostas još dva Odisejeva druga. Odiseju pođe za rukom da vinom opije kiklopa i, dok je on pijan spavao, izbije mu Odisej s preostalim drugovirna jedino oko iz glave. Sutradan umakne Odisej lukavo sa svojim drugovima iz pećine te pobegnu na lađu. S pučine se javi Polifemu, a ovaj baci golem kamen za njim i skoro pogodi lađu. Polifem se moli svome ocu Posejdonu da kazni lukavca Odiseja.

Knjiga X[uredi - уреди]

Ploveći od kiklopske zemlje, dođe Odisej sa svojim drugovima do ostrva na kojemu je kraljevao bog vetrova Eol. On se sažali nad sudbinom Odisejevom i daje mu veliku vreću u kojoj su bili svezani svi nepovoljni vetrovi, pa je blagi Zefir, koji je jedini ostao nevezan, mirno terao lađu prema Itaci. Kad su se već približili Itaci, otvore znatiželjni drugovi Odisejevi, dok je on sam tvrdo spavao, tu vreću misleći da je u njemu silno blago, a nepovoljni vetrovi u tom času izlete i doteraju lađu natrag k Eolu. On sada otera i Odiseja i njegove drugove jer vidi da su to ljudi koje bogovi mrze i oni krenu prema zapadu. Malo zatim dođu k ljudožderima Lestrigoncima koji im unište sve lađe osim jedne i pobiju dosta drugova. Tom jedinom lađom i sa 44 druga doplovi Odisej do ostrva Eeje gde mu čarobnica Kirka pretvori u svinje 22 druga koje je s Eurilohom napred poslao. Odiseju pritekne u pomoć bog Hermes, koji mu daje neku čarobnu travu kao protivlek za Kirkine čarolije. Pomoću te trave savlada Odisej Kirku i prisili je da drugovima pretvorenim u svinje povrati ljudski oblik. Kod Kirke ostane Odisej godinu dana, a onda zamoli da ga otpremi kući. Kirka mu savetuje da pođe u podzemni svet i tamo pita vrača Tiresiju o svojoj budućnosti. Kad se spremao na taj put, umre mu u Kirkinom dvorima drug Elpenor.

Knjiga XI[uredi - уреди]

Od Kirke nanese vetar Odiseja k narodu kimerskome, koji je živio na međama mora i Okeana. Tu nađe Odisej ulaz u podzemni svet i prinese žrtve, a njihovom krvlju napuni jamu koju je iskopao. Tada se stanu okupljati mnogobrojne duše umrlih, ali Odisej ne da nijednoj srknuti krvi od žrtve dok se ne napije vrač Tiresija. Najpre dođe duša umrloga Odisejeva druga Elpenora kojemu obeća da će mu telo sahraniti; onda dođe majka Odisejeva Antikleja i napokon Tiresija. Ovoga Odisej pusti da pije, i on mu onda kazuje šta ga još čeka u budućnosti. Nakon toga pusti junak svoju majku da pije pa od nje dozna sve što se dogodilo u kući na Itaci posle njegova odlaska. Onda ugleda mnoge stare junakinje: Tiru, Antiopu, Alkmenu, Epikastu, Hloridu, Ledu, Ifimedeju, Fedru, Prokridu, Arijadnu, Meru, Klimenu, Erifilu. I duše mnogih negdašnjih junaka dođu da piju krv; dođe Agamemnon koji mu ispriča ubistvo svoje i svojih, Ahilej, Patroklo, Antiloh i Ajant, sin Telamonov. Osim njih video je Odisej ovdje i sudiju Minosa, lovca Oriona, mučenike Titija, Tantala i Sizifa, koji u podzemnom svetu trpe kojekakve .kazne, a napokon i Heraklov lik. Videvši njih, a s ponekima zametnuvši i razgovor, vrati se Odisej iz tih krajeva na gornji svijet.

Rimski pesnik Vergilije prikazao je u VI pevanju svoje Eneide put glavnog junaka Eneje u podzemni svet i njegove doživljaje u carstvu senki toačno po uzoru Homerova prikaza Odisejeva silaska u podzemlje, držeći se pritom svoga uzora čak i u mnogim pojedinostima.

Knjiga XII[uredi - уреди]

Došavši natrag iz podzemnog sveta na ostrvo Eeju do čarobnice Kirke, pokopa Odisej telo Elpenorovo, a Kirka mu objavi koje ga još nevolje čekaju na putu i dade mu potrebna uputstva o tome kako će im se moći ukloniti: kako da prođe mimo Sirena i brodovima opasnih hridi, kako da se ukloni Scili i Haribdi, pa da na ostrvu Trinakiji ne dira u stada i goveda Helijeva. Vesela srca isplovi nakon toga junak na more i, slušajući savet Kirkin, prođe sretno pokraj Sirena i morskih hridi; ali kad dođe do Scile i Haribde, šestoricu mu drugova proguta Scila. Drugovi ga zatim nateraju te se iskrca na otok Trinakiju, gde je bog Helije imao svoja goveda i ovce. Nepovoljni im vetrovi ne dadoše dugo da ostave to ostrvo i, kad drugovima ponestane hrane, zakolju oni nekoliko Helijevih goveda premda im je Odisej to zabranio. Doznavši za to, Helije tuži Zevsu Odisejeve drugove i zatraži od njega da ih kazni. Kad su već plovili od Trinakije, Zevs ih za kaznu udari gromom, te se svi podave u moru osim Odiseja, koji na ostacima razbijenoga broda tek nakon devet dana već sasvim iscrpljen doplovi nekako do Kalipsina otoka Ogigije.

Knjiga XIII[uredi - уреди]

Kad je Odisej ispripovedao svoje doživljaje, ponovo ga feački prvaci, koji su ga sve vreme s divljenjem slušali, obdare darovima, a Alkinoj ga takođe ponovo počasti. Predveče drugoga dana Odisej se oprosti s Feačanima i uđe u lađu, a ona poput strele preleti preko mora i stigne do Itake. Feački veslači ostave Odiseja koji tvrdo spava na itačkoj obali i otplove smesta natrag kući, ali im Posejdon na povratku u neposrednoj blizini Sherije pretvori lađu u kamen, na što ga oni stanu žrtvama ublaživati. Odisej, probudivši se, ne prepozna svoj zavičaj jer ga je Atena obavila maglom. Tada dođe k njemu sama Atena u obliku mladog pastira i kaže mu gde se nalazi, ali joj on ne veruje ni onda kad mu se ona očitovala ko je. Ali kad Atena rasprši maglu, prepozna Odisej svoju domovinu te joj se silno obraduje. Nakon toga sakrije Atena feačke darove u obližnju pećinu i nagovara Odiseja da pobije prosce svoje žene, a da ga ne bi prepoznao svinjar Eumej i ostali znanci, pretvori ga u prosjaka.

Knjiga XIV[uredi - уреди]

Odisej pođe k vernom svinjaru Eumeju, koji nikako ne može zaboraviti svoga gospodara. Ne prepoznavši, naravno, Odiseja, Eumej lepo dočeka neznana prosjaka, pozove ga u svoju kolibu i počasti svinjetinorn i vinom. Tu zametnu razgovor o Odiseju, i svinjar nikako ne veruje strancu koji mu uporno tvrdi i kune se da će se Odisej uskoro vratiti. Na pitanje Eumejevo ko je, pripoveda Odisej izmišljenu priču o sebi te utvrdi da je već pre kod Tesproćana čuo da će se Odisej skoro vratiti kući, ali mu svinjar opet ne veruje te neće da pristane na opkladu koju mu Odisej nudi. Uto dođu Eumejevi momci s paše sa svinjama, i Eumej odmah zakolje prase Odiseju za večeru. Posle večere odu svi na spavanje, a Odisej opet uz izmišljenu priču o sebi izmoli od Eumeja plašt da bi se njim pokrio jer je noć neobično hladna. Eumej nakon toga izađe iz kolibe da spava napolju čuvajući svinje.

Knjiga XV[uredi - уреди]

Telemaha, koji boravi kod Menelaja u Sparti, opominje Atena u snu da se već jednom vrati na Itaku i daje mu tačna uputstva o tome kojim putem treba da ide da bi izmakao zasedama prosaca. Drugo jutro odveze se Telemah, dobivši od Menelaja i Helene lepe darove, zajedno s Pizistratom iz Sparte prema Pilosu. Kao i na dolasku, opet prenoće u Feri, a drugi dan stignu u Pilos. Ovde Telemah pošalje Pizistrata kući, a na brod uzme sa sobom Teoklimena, vrača iz Argosa, koji je zbog ubistva nekoga čoveka pobegao od kuće, te napokon prečicom sretno doplovi u domovinu.

U to vreme Eumej i Odisej razgovaraju o polasku u grad, pa Eumej opširno pripoveda kako su ga Feničani ugrabili njegovu ocu, kralju u Siriji, i prodali ga Laertu. Sutradan ujutro doveze se Telemah sa svojim drugovima do Itake; drugovi se odvezu ravno u grad, a on sam ode drugim putem k Eumeju.

Knjiga XVI[uredi - уреди]

Kod svinjara Eumeja nalazi se Odisej, prerušen u starog prosjaka, te pomaže svinjaru oko pripremanja doručka. Tada iznenada dolazi na vrata Odisejev sin Telemah. Svinjar skoči na noge, iz ruku mu ispadnu posude, pođe u susret Telemahu i stane ga razdragano ljubiti veseo što se srećno vratio s puta. Telemah ga pita da li se njegova majka Penelopa udala i ostavila kuću dok je on izbivao. Svinjar ga umiruje kad mu saopšti da njegova majka i dalje trpi velike boli zbog obesti prosaca. Odisej ustaje sa stolice da ustupi mesto mladom gospodaru, ali to ne dopušta Telemah. Kad su založili malo mesa i vina, stane Telemah pitati za stranca. Eumej ga obaveštava da je stranac s Krita, a došao je tesprotskom lađom i traži zaštitu kao pribegar. Svinjar hoće da prepusti stranca Telemahu, ali on odbija da primi stranca u svome domu jer se boji da bi ga bezobrazni prosci uvredili, a on mu ne bi mogao pružiti zaštitu kao pravom pribegaru. Želja je Telemahova da stranac ostane kod Eumeja, a on će mu od kuće poslati odeću i hranu.

Odisej – prosjak – doznaje na lukav način podatke o raspoloženju naroda koji još voli Odiseja i njegovu porodicu. Telemah se jada strancu na prosce koji hoće da ubiju i njega samoga. Po nalogu Telemahovu odlazi svinjar Penelopi s porukom da joj se sin srećno vratio iz Pilosa. Atena pretvara Odiseja u njegov pravi lik i savetuje mu da se otkrije sinu. Odisej se otkriva sinu i stane se s njime dogovarati o načinu kako će kazniti prosce. Telemah se boji da njih dvojica neće moći izvesti taj poduhvat, ali ga Odisej umiruje govoreći mu da će im pomoći Zevs i Atena. Tada daje sinu uputstva. U međuvremenu doplovi u grad lađa Telemahovih drugova koji šalju Penelopi poruku o Telemahovom povratku. Za kratko vreme stiže i lađa prosaca koji nisu uspeli uhvatiti i ubiti Odisejeva sina. Zato se okupe na dogovor, gde odluče da se reše Telemaha jer smeta njihovim opakim planovima. Penelopa saznaje njihovu nameru, silazi među prosce i oštro izgrdi Antinoja. Uveče se vraća Eumej.

Knjiga XVII[uredi - уреди]

Drugi dan već rano ujutro pođe Telemah u grad i pripoveda ukratko majci Penelopi gde je sve bio i šta je od Menelaja čuo. Njegov gost Teoklimen, kojega je sa sobom doveo, proriče tada Penelopi skorašnji povratak Odisejev. Malo posle krenu u grad Eumej i Odisej. Pred gradom se sastanu s kozarom Melantejem, koji Odiseja izgrdi i udari ga nogom u bedro. Kad već dođu pred kraljevski dvor, prepozna pas Argos u starom prosjaku svoga gospodara te ugine od prevelike radosti. Ušavši u kuću, stane Odisej obilaziti prosce koji se upravo obilato goste i tražiti od njih hrane. Svi mu redom daju nešto, samo ga prosac Antinoj surovo napadne i udari. Za tu pogrdu prokune Penelopa Antinoja te pozove prosjaka k sebi da joj kaže nije li možda nešto čuo o njenom mužu, a Odisej joj obeća da će doći uveče. Kad se primakla noć, Eumej se vrati na polje k svinjama, a Odisej ostane u dvoru.

Knjiga XVIII[uredi - уреди]

U dvor Odisejev dođe neki prosjak iz grada po imenu Ir. Zatekavši tu već jednoga drugog prosjaka (tj. Odiseja), pokuša ga silom oterati iz kuće. Odisej se tome odlučno usprotivi i zbog toga dođe među njima do oštre svađe. Napokon, na želju prosaca koji pobedniku obećaju za nagradu dobru večeru, stanu se njih dva rvati. Odisej za kratko vreme savlada Ira te ga polumrtva baci pred vrata, a proscu Amfinomu proriče skorašnji dolazak gospodarev i njegovu osvetu. Penelopa dođe opet među prosce i prekori sina što je dopustio da dođe do te borbe, a prosce lukavo navede da joj daju svadbene darove, pružajući im nadu da će se udati. Posle toga nastave prosci gozbu kasno u noć, a Odiseja izgrdi najpre sluškinja Melanta, a onda i prosac Eurimah. Napokon se na oštru Telemahovu opomenu raziđu svi u svoje kuće na spavanje.

Knjiga XIX[uredi - уреди]

Odisej i Telemah sakriju oružje da ga prosci ne mogu naći kad im zatreba. Zatim Odisej razgovara s Penelopom koja ga, dakako, ne poznaje, a on je vara govoreći joj da je Krićanin, sin Deukalionov, a brat Idomenejev; pre 20 godina lepo je dočekao Odiseja kad ga je oluja nanela na Krit. Osim toga kaže Penelopi da je u zemlji Tesproćana čuo da će se Odisej uskoro vratiti kući. Tada Penelopa naredi Eurikleji da strancu opere noge. Eurikleja odmah prepozna Odiseja po ožiljku na nozi, ali je odisej zamoli da to nikome ne kaze i ona zamjeni vodu i ne rece ni rijec.naime odiseju je u mladim danima taj oziljak napravio vepar zarivsi mu zube u meso iznad desnog koljena. Penelopa kaže da će se sutradan prosci nadmetati u streljanju, te da će poći za onoga koji pobedi. Zatim pođe na spavanje, a i Odiseja pošalje na počinak.

Knjiga XX[uredi - уреди]

Odisej ne može dugo zaspati te pun gneva sluša razuzdane razgovore pokvarenih sluškinja i razmišlja kako će se jednom za sva bezakonja ljuto osvetiti. Napokon zaspi i u snu dobije od Zevsa dva povoljna znamenja iz kojih razabire da će mu naum poći za rukom. Već rano ujutro počne se spremati gozba, a Telemah ode u skupštinu. Nakon toga dođe Eumej sa svinjama, a Filetije s kozama da prosci imaju dovoljno klanica za gozbu. Filetije ljubazno počne razgovarati s neznanim prosjakom i iskreno žaliti za Odisejem koji se tako dugo ne vraća, očito pokazujući time svoju vernost prema starom gospodaru. U to vreme prosci razgovaraju o tome kako će ubiti Telemaha, ali ih uplaši nepovoljno znamenje, te oni odu opet u Odisejevu kuću na gozbu, na kojoj je prisutan i Odisej. Za vreme jela Ktezip, jedan od prosaca, baci kravlju nogu na Odiseja, ali ga ne pogodi. Onda Atena pomuti proscima um i oči, a Teoklimen im proriče skoru propast; prosci mu se zbog toga stanu smejati i napokon ga oteraju iz kuće. Penelopa, međutim, sve vrlo dobro čuje šta prosci govore jer sedi blizu dvorane gde se oni goste.

Knjiga XXI[uredi - уреди]

Penelopa donese Odisejev luk i nagovara prosce da se nadmeću: ako neko zapne luk i odapne strelu kroz uha od 12 sekira, za njega će ona poći. Prosci se uzalud muče jer nijednom od njih ne polazi za rukom da napne luk. Zato naređuju da se naloži vatra i donese loj da se luk ugreje i namaže ne bi li se mogao lakše napeti. Odisej se, međutim, otkriva svinjaru Eumeju i govedaru Filetiju i osigura sebi njihovu pomoć. Naredi im da pozatvaraju vrata da nijedan prosac ne bi mogao pobeći kad ih počne ubijati. Kad ni Eurimah nije mogao nategnuti luk, odlaže se, na Antinojev savet, nadmetanje za drugi dan. Tada Odisej zamoli da njemu dopuste okušati snagu. Prosci se naljute, ali mu konačno dopuste pošto ih opomene Penelopa. Odisej lako nategne luk i prostreli svih 12 sekira.

Knjiga XXII[uredi - уреди]

Odisej ubije najpre Antinoja i otkriva svoje ime. Eurimah pokušava da dođe do pomirenja, a kad u tome ne uspeva, poziva prosce na zajednički napad. Odisej i njega ubija. Amfinom skoči pred Odiseja s mačem, ali ga Telemah pogađa kopljem. Kozar Melantej donese potajno proscima oružje iz sobe gde je bilo oružje sakriveno, a Telemah ju je zaboravio zaključati. Kad je pošao po drugi put po oružje, Eumej i Filetije ga uhvate i zavežu. Pod Agelajevim vodstvom prosci dvaput navaljuju, ali bez uspeha, dok koplja četvorice tačno pogađaju. Sada se javlja boginja Atena s egidom i preplaši prosce, a Odisej i njegovi ubijaju prosce kao što vuk ubija ovce. Liod uzalud moli za milost. Na Telemahovu molbu Odisej oprašta pevaču Femiju i glasniku Medontu; svi drugi stradaju. Odisej zatim pozove Eurikleju da mu imenuje sluškinje koje su bilo kako zgrešile. One moraju očistiti dvoranu, a potom naređuje da se povešaju u dvorištu. I Melanteja stigne kazna. Kad je Odisej sumporom okadio kuću, Eurikleja pozove devojke, odane kući, da pozdrave Odiseja.

Knjiga XXIII[uredi - уреди]

Eurikleja potrči k Penelopi s veselom vešću da je Odisej pobio prosce. Ona ne veruje da je to Odisej, no ipak odluči poći dole da vidi. U dvorani je Penelopa sudržljiva prema Odiseju. Telemah je za to prekoreva, ali ga Odisej umiri. Odisej priredi zabavu s pesmom i igrom da se u gradu ne bi dosetili da su prosci pobijeni. Kad se Odisej okupao, Atena ga učini opet jakim i lepim, ali Penelopa još uvijek ne veruje. Kad joj kaže tajnu o njihovom bračnom krevetu, tada tek poveruje da je to Odisej i predaje se veselju. Sada se zagrle i odu na počinak. Već je zora, ali Atena produži noć da mogu pripovedati svoje doživljaje. Odisej joj ukratko ispripoveda šta je sve doživeo otkako je krenuo od Troje. Ujutro ode Odisej sa sinom Telemahom, govedarom i svinjarom da vidi oca Laerta.

Ovo je knjiga Penelopina jer je čitava posvećena Penelopi i jer se napokon smiruje srce verne žene. Već se približava kraj Odiseje: glavni se junak vratio svojoj kući, vratio se svojoj vernoj ženi i našao porodični mir i sreću.

Knjiga XXIV[uredi - уреди]

Duše poubijanih prosaca povede Hermes u Had, i tu se one, osim ostalih, namere na Ahileja i Agamemnona. Agamemnonu, koji se silno čudi što toliki broj mladih ljudi dolazi istovremeno u Had, pripoveda duša prosca Amfimedonta kako se Odisej vratio kući i njih prosce sve poubijao. Čuvši šta se dogodilo, Agamemnon stane slaviti Odisejevu sreću i Penelopinu vernost. U isto vreme dođe Odisej ocu Laertu, koji živi povučeno izvan grada u nekom voćnjaku, i počne s njim, a da ga starac nije prepoznao, razgovarati o sinu njegovu Odiseju. Videći kako starac silno pati i žali za sinom, Odisej mu se otkrije i ispriča mu kako je poubijao prosce, a Laert se tome veoma obraduje. Zatim odu otac i sin u kuću gde je već spremljen ručak, kojemu prisustvuje i verni sluga Dolije zajedno sa svojim sinovima, i Odisej se s njima srdačno pozdravi. Međutim, čim se po gradu pročulo da je Odisej prosce poubijao, sakupe se Itačani u skupštinu, u kojoj ih Eupit stane nagovarati da se osvete i ubiju Odiseja. Jedan deo građana odmah pograbi oružje i krene za Odisejem premda ih Medon i Haliterso od toga odvraćaju. Odisej s vernim svojim drugovima izađe u boj, i u borbi otac njegov Laert pogodi i smrtno rani Eupita. Time se boj ujedno i završi jer boginja Atena u obliku Mentora zaustavi borce i izmiri Odiseja s njegovim narodom.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]


Trojanski ciklus
Kiprija | Ilijada | Etiopida | Mala Ilijada | Razorenje Ilija | Povratak | Odiseja | Telegonija