Vizna politika Evropske unije
Evropska unija ima jedinstvenu viznu politiku koja predstavlja deo Šengenskog ugovora. Kao članica Evropske unije izuzetak predstavlja Irska koja nije deo Šengenskog prostora (sprovodi samo određene mere koje se tiču političke i pravne saradnje) pa time ima sopstvenu viznu politiku u odnosu na zemlje van Evropske unije. Bugarska, Kipar i Rumunija jos uvek nisu deo Šengensko prostora ali, u fazi priprema da postanu deo istog, već sprovode imigracionu politiku koja je u skladu sa Šengenskim ugovorom.
Evropski savet je ustanovio dve liste zemalja:
- negativna vizna lista zemalja (anex I odrebe br. 539/2001 Evropskog saveta, takođe poznata i kao 'Crna Šengenska Lista') čijim je državljanima neophodna viza za ulazak na terioriju zemalja članica Šengena,
- pozitivna vizna lista zemalja (anex II, takođe poznata kao 'Bela Šengenska Lista') čijim državljanima nije potrebna viza za ulazak na teritoriju Šengena pri trajanju boravka od najviše 3 meseca u periodu od 6 meseci.
Državljani zemalja članica Evropske unije, EEA i Švajcarske su izuzeti odredaba oba anexa Saveta Evrope koji se tiču vizne politike pa time imaju pravo na neograničen pristup i boravak u Šengenskom prostoru.
Od 2001. godine došlo je do nekoliko promena Ekvador 2003. i Bolivija 2006. godine su prebačeni sa pozitivne liste na negativnu viznu listu, dok su 2006. Antigva i Barbuda, Bahami, Barbados, Mauricijus, Sveti Kristofer i Nevis i Sejšeli, 2009. Makedonija, Srbija i Crna Gora, a 2010. Bosna i Hercegovina i Albanija prebačeni sa negativne na pozitivnu viznu listu.
Prema odredbi 810/2009 državljani dvanaest zemalja sa negativne vizne liste (anex I) od 5. aprila 2010. treba da imaju vizu i u slučaju aerodromskog tranzita kroz zemlje Evropske unije.
Državljani zemalja navedenih u donjoj tabeli mogu ući na teritoriju Evropske unije ( Sengenski prostor i/ili Irsku) bez vize. Za specijalne prekomorske teritorije Evropske unije važe različite vizne odredbe.