Nikola Kalabić

Nikola Kalabić
Nikola Kalabić
Lični podaci
Datum rođenja	1906
Mesto rođenja	Podnovlje, Austrougarska
Datum smrti	1946
Mesto smrti	FNRJ
Vojska	Jugoslovenska Vojska u Otadžbini
Najviši čin	major
Bitke i ratovi	Drugi svetski rat

Nikola Kalabić (pseudonim: Ras Ras; 20. decembar, 1906, Podnovlje, kod Dervente, Austrougarska — 19. januar 1946, kod Valjeva, FNR Jugoslavija) je bio komandant Gorske kraljeve garde Jugoslovenske vojske u Otadžbini i saradnik nemačkog okupatora tokom Drugog svetskog rata.

U dogovoru sa Nemcima, vršio je brutalnu kampanju terora nad partizanskim simpatizerima na području okupirane Srbije. Njegova sudbina neposredno posle rata, odnosno uloga u hvatanju Draže Mihailovića je decenijama bila predmet kontroverzi i urbanih legendi.

Predratna biografija

Rođen je 1906. u Podnovlju kod Dervente, na severu Bosne, od oca Milana i majke Joke. Nikolin otac se razveo od Joke posle Prvog svetskog rata, i zatim se ženio još tri puta. Nikolu je u početku vodio sa sobom, tako da se on školovao u mestima očevog službovanja, a nakratko i u Novom Pazaru.

Završio je šest razreda gimnazije, a zatim je upisao geodeziju u Beogradu. Na studijama je upoznao godinu dana mlađu koleginicu Borku, rođenu u Rajkovićima kod Valjeva. Borka i Nikola su se venčali 1929. godine u Valjevu, a sledeće godine, trećeg avgusta, rodili su im se blizanci Mirjana i Milan. Prvu službu su dobili u Beogradu. Usledio je premeštaj u Aranđelovac, i najzad u Valjevo, gde su Kalabići ostali da žive. Nikola Kalabić je do početka Drugog svetskog rata radio u valjevskoj katastarskoj upravi.

Drugi svetski rat

Prvi dan rata, 6. april 1941. godine, rezervnog poručnika Nikolu Kalabića zatekao je sa nogom u gipsu zbog povrede u saobraćajnoj nesreći. Skinuo je gips i otišao u Šabac, gde mu je bio ratni raspored. Vratio se kući posle dvadesetak dana, sa pričom o rasulu Jugoslovenske vojske.

Odlazak u četnike

Ubrzo je na Bukulji pristupio četničkoj organizaciji Koste Pećanca. Pećanac je postavio poručnika Nikolu Kalabića za vojvodu cerskog i valjevskog. Nakon kraćeg vremena Kalabić je Pećancu poslao uniformu i objavu, s porukom da ga napušta zato što je krenuo sa Nedićem.

Kalabić je saznao za pukovnika Dražu Mihailovića, te leta 1941. godine odlazi na Ravnu goru. Njegova prva dužnost bila je komandir prateće čete pukovnika Mihailovića. Od novembra 1941, Kalabić je komandir čete Gorske kraljeve garde. Značajnu ulogu odigrao prilikom bekstva Draže Mihailovića sa Ravne tokom nemačke operacije Mihailović (početkom decembra 1941), kada je preko svog oca Milana (žand. majora, komandanta 11. odreda K. Pećanca) omogućio Draži i njegovom štabu prebacivanje u Sandžak i povratak kasnije u zapadnu Srbiju.

19. decembra 1941 godine, Nemci su odveli na Banjicu Nikolinu i Borkinu rodbinu, koju je Kalabić uspeo kasnije da izbavi preko svojih veza.

Četnički teror u Srbiji (1943)

Kalabić je 23. februara 1943. godine naredio formiranje Rudničkog letećeg odreda za borbu protiv pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta na širem području planine Rudnik:

Zadatak Rudničkog letećeg odreda biće: Na reonu odreda uništavanje svih naoružanih komunističkih grupa i pojedinaca, kao i njihovih jataka i obaveštajaca.

– Naredba o formiranju Rudničkog letećeg odreda za borbu protiv pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta od 23. februara 1943.

Kalabićevo "čišćenje komunista" u Srbiji ubrzo se otrglo kontroli. Lazar Trklja, bliski saradnik Draže Mihailovića, izveštava ga o Kalabićevom teroru sredinom 1943. godine:

Pojedini organi, Vašim odobrenjem da raščiste sa ljotićevcima i komunistima, zloupotrebljavaju to i pod tom firmom ubijaju naše najbolje i najnacionalnije ljude. Nagon mladog Kalabića za ubijanjem porodična je osobina njegove familije i može nam samo naštetiti.

– Lazar Trklja

Sredinom 1943. godine, Kalabić je pokušao da se približi Nemcima, ali je odbijen:

Pokušaj Kalabića, jednog od vođa pokreta Draže Mihailovića, da nam se približi, odbijen, a njegovi ljudi uhapšeni.

– Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 1. juna 1943.

U borbama protiv partizanskog pokreta otpora, Kalabićevi četnici činili su surove zločine. 3. novembra 1943. jedan član Kalabićevog Štaba pisao je Draži Mihailoviću o zločinima Kalabićevih četnika na području Rudnika:

1. — Varošicu Stragare upalili su zato što su od prvog do poslednjeg bili svi pijani. To je bilo prvo delo Kalabića, čim je stupio na tlo svoje teritorije...

2. — Od celokupnog br. stanja koje su poklali 50% su nevine žrtve. Znam da podnose izveštaj da su poklani kao krivci.

3. — Narod kada čuje da četnici dolaze u selo, više se plaše nego kada dolaze Nemci, Bugari, Arnauti i svaka druga vera. Jer oni svi kada dolaze ako treba neko da se tera ili ubije oni oteraju ili ubiju, ali ovi prebiju da posle tri dana mora dotična osoba da umre. Navešću Vam samo jedan slučaj, a takvih slučajeva ima dosta. Kalabić lično prebio je u s. Ljubičevac tri čoveka i jednu devojku koji su posle četiri dana pomrli. Nisu bili u stvari krivi ništa. Znam da će Vam podneti izveštaj da su - ustvari krivi. Daklem to istorija čovečanstva nije zapamtila. Narod se čudi čija je to vojska i za koga Kalabić radi, kad su ti ljudi od pamtiveka nacionalisti.

5. — Kalabić, lično nijedan obrok ne jede bez pečenja.

6. — Vode borbu sa partizanima oni im se uvek izvuku, oni posle zađu po selima i pokolju onaj nevini narod, i podnose izveštaj kako su u borbi naneli gubitke partizanima...

Mogu samo Vam reći to da narod psuje majku Kralju, Vama — Draži i svima redom, kažu kad je ovakva Garda kakva je ta druga vojska. I podvlačim Vam da je narod jako ogorčen, i nemam izraza kako da se izrazim koliko narod vapije za pomoć. (...) Jer ovakav rad Kalabića, veća je propaganda za partizane, nego što je i oni sami imaju, treba da me razumete.

Savezništvo sa Nemcima (1943)

Zone odgovornosti četničkih komandanata u okupiranoj Srbiji, prema sporazumu sa Nemcima 1943. Jevrem Simić i Nikola Kalabić (roze), Vojislav Lukačević (plavo), Ljuba Jovanović Patak (zeleno) i Mihailo Čačić (sivo).

27. novembra 1943. godine Jevrem Simić i Nikola Kalabić su zajedno potpisali ugovor sa predstavnicima Wehrmachta o zajedničkoj borbi protiv partizana. Ugovor je, između ostalog, imao sledeće stavke:

2. Primirje treba da stvori podlogu — pretpostavku za zajedničku borbu protiv komunista.
4. Uključivanje četničkih jedinica u nemačko borbeno vođstvo prilikom većih zajedničkih borbenih dejstava. Borbene zadatke četničkim jedinicama za ovo vreme određuje nemačko vođstvo.
5. Izmena štabova za vezu.
6. Liferovanje nemačke municije za izvođenje zajedničkih borbenih zadataka prema vojničkim potrebama.

8. Ugovor se ima držati u tajnosti.

– Sporazum pukovnika Jevrema Simića i kapetana Nikole Kalabića sa nemačkim predstavnikom o saradnji u borbama protiv NOVJ (27. novembra 1943.)

Po sklapanju sporazuma, Kalabić je naredio svojim ljudima "da se Nemci i pripadnici Nemačke oružane snage ne smeju napadati pa ni razoružavati." Svaki napad na nemačke okupatore Nikola Kalabić je kažnjavao smrću:

Za svako neizvršenje ovog naređenja, učinioca dela staviću pod preki sud i kažnjavaću smrću.

Posmrtni ostaci ubijenih u Vraniću, prilikom ekshumacije iz zajedničke grobnice u njivi radi sahrane na groblju.

Nakon dogovorene saradnje sa Nemcima, u drugoj polovini decembra 1943. južno od Beograda provedena je akcija "čišćenja komunista". Koordinatori akcije bili su pukovnik Jevrem Simić, generalni inspektor četničkih odreda i Nikola Kalabić, komandant Korpusa gorske garde, koji su izvršili koncentraciju jedinica i otpočeli takozvano "čišćenje terena". Na ovu akciju odnosi se sledeće Mihailovićevo naređenje komandantima.

Seged, Kiš (Živan Lazović), Ras-Ras (Nikola Kalabić), Dog-Dog i Romel. Naš avalski korpus sa srezovima Grocka, Vračar, Umka spava dubokim snom. Na svim oblastima u neposrednoj blizini Beograda, nakotili su se komunisti i njihovi simpatizeri. Naređuje se komandantima, i to: majoru Mihailu Jovanoviću, kapetanu Lazoviću, kapetanu Nikoli Kalabiću, dalje Komarčeviću i rudničkom korpusu da najenergičnije sa juga na sever... čisteći usput i sve srezove, naročito srez kosmajski, naročito je važno što pre očistiti srezove Grocka i Umka.

– General Dragoljub Mihailović

Tokom ove akcije izvršeni su svirepi četnički zločini: Pokolj u Vraniću, pokolj u Boleču i drugim mestima. Decembra 1943. godine četnici Nikole Kalabića zaklali su u selu Kopljarima kod Aranđelovca 21 seljaka.

Bitka za Ivanjicu (1944)

Partizani su januara 1944. godine uspeli da zauzmu Ivanjicu, ali su intervencijom mnogostruko jačih osovinskih snaga odbijeni.

11. januara 1944. godine Nikola Kalabić javlja Draži da su četnici, Nemci i Bugari sa tenkovima ušli u Ivanjicu:

Nemci i Bugari uz pomoć četnika ušli u Ivanjicu, a tenkovi produžili dalje. Komunisti otstupaju u pravcu Javor — Kušići. Od naših u borbi Kalait i Marković.

14. januara 1944. godine Nikola Kalabić javlja Draži se Bugari i četnici bore protiv partizana, a Ivanjica je uništena od artiljerije:

2700 Bugara otišlo na položaj prema partizanima. Sada se na položaju nalaze snage četničke i poljske straže... Ivanjica je stradala od artiljerije i građanstvo je prilično stradalo. Komunisti oterali i pobili 5 Nemaca iz feldžandarmerije. Pored toga oterali jednog pomorskog kapetana, apotekara i nešto poljske straže.

16. januara 1944. godine Kalabić obaveštava Dražu da se protiv partizana na Javoru zajedno bore četnici, nedićevci, Nemci i Bugari:

Na Javoru kod Kušića i Katića još se vodi borba između komunista s jedne i četnika, poljske straže, Nemaca i Bugara s druge strane. Komunista ima oko 3500. Opkoljeni su i sada bi trebalo dotući ih.

"Hajka" na Kalabića (1944)

Kalabićevi četnici ispred kafane

Krajem februara, s istekom četničko-njemačkih sporazuma o primirju, četnici su formalno opet postali neprijatelj okupacionih snaga. Marta 1944. godine Nemci i Bugari su poveli "lov" na Kalabića, poznat pod šifrom Operacija Treibjagd, nanevši četnicima ozbiljne gubitke. Ubrzo su ponovo uspostavili saradnju.

Četnički teror u Srbiji (1944)

Proleća 1944. godine Mihailović je odlučio da formira krupne mobilne operativne formacije - jurišne korpuse, i od njih grupe jurišnih korpusa kao formacije u rangu armije. Jedina potpuno formirana bila je Četvrta grupa jurišnih korpusa u zapadnoj i srednjoj Srbiji. Četvrtu grupu jurišnih korpusa činilo je pet jurišnih korpusa, sastavljenih od elitnih bragada iz zapadne i centralne Srbije, kojima je dodeljeno najbolje raspoloživo naoružanje. Nikola Kalabić je bio komandant Drugog jurišnog korpusa, snage oko 1.800 ljudi. U narednom periodu, Kalabić je saradnji sa Nemcima učestvovao u svim većim borbama protiv partizana u Srbiji: u Župi, na Jastrepcu, u Toplici, na Kopaoniku, ponovo u Župi, na Jelovoj Gori i na prilazima Ravnoj gori.

Mihailović je u proleće 1944. godine ponovo naredio komandantu Gorske garde, Nikoli Kalabiću, "da po svaku cenu uništi komunističke delove u oblasti Kosmaja, Venčaca, Bukulje i sve do Beograda", što se pretvorilo u brutalan teror nad stanovništvom. U dnevniku 3. brigade Gorske garde iz aprila 1944 o ovim operacijama, pored ostalog, piše:

"Utorak, 11. april 1944: Danas u selu Dubani streljano šest lica komunističkih jataka i zapaljene su dve kuće komunističkih jataka.

Sreda, 12. april 1944: Danas u Senaji streljani komunistički jataci i to: Spasoje i žena mu Natalija.

Četvrtak, 13. april 1944: 1. i 3. bataljon na svojim reonima rade na prikupljanju žita za predaju našoj vojsci. U samu zoru, tj. noću oko 2 časa krenula je brigada za s. Dubanu radi blokiranja ovog sela zbog hvatanja komunista. Pri polasku streljali su četiri komunistička jataka ...

Četvrtak, 20. april 1944: Sa 1, 2 i 4. bataljonom oko 4 časa blokirano s. Vlaška i izvršen pretres sela. Pretres sela trajao je do 8 časova, a posle toga pred zborom seljaka likvidiran je Tihomir Avramović iz Vlaške, komunistički jatak koji je ranije bio aktivan komunista... "

Selo Vlaška je kažnjeno jer su meštani prethodno terali četničku stražu, i bežali da bi izbegli prisilnu regrutaciju u četničku vojsku.

U svom pismu od 24. aprila Nikola Kalabić lično daje uputstva za klanje partizanskih simpatizera:

Dragi Pape, za klanje komunista molim te dobro tu stvar proveri. Ispitaj još bar 3 čoveka. Za te ljude koji treba da se zakolju. Pitaj Peru Miletića, Stevana Beserovca i Živorada Pajića, pa ako oni kažu da su krivi kao komunisti, onda najviše zakoljite: u Jasenici 3, Popučke 2, Garić 2, Grabovica 2, konja pastuva od Zakića mi dovedite, a za njega zna Stanimir. Mene ćeš naći tek drugi dan Uskrsa u večer u Lekovicama kod Stanoja. Nemoj se vraćati dok zadatak ne svršiš. Želim iskreno da praznik Hristovog voskrsenja dočekate svi zdravi. Doviđenja. Pozdravite mi sve, a tebe najviše pozdravlja tvoj čika Pera.

29. aprila 1944 godine Nikola Kalabić je vodio Korpus gorske garde u napadu na selo Drugovac kod Smedereva, kada je počinjen zloglasni pokolj u Drugovcu, prilikom kojeg su četnici poubijali veliki broj meštana.

Oslobođenje Srbije

Nemački kapetan Fürst Wrede i četnički komandanti Nikola Kalabić, Dragoslav Račić i Neško Nedić, nakon potpisanog sporazuma o zajedničkoj borbi protiv partizana, u Topoli 11. avgusta 1944. (nemački izvor)

Ađutant nemačkog generala Hansa Felbera, u svom ratnom dnevniku beleži kako je general obilazio trupe koje drže front prema partizanima, i u sklopu obilaska sastao se 7. maja 1944. sa četničkim vođama Rakovićem i Kalabićem.

Tokom septembra 1944. godine, Četvrta grupa jurišnih korpusa pod komandom Dragoslava Račića, zajedno sa Kalabićevim jedinicama, poražena je od nastupajućih snaga NOVJ i potisnuta prema Beogradu. Vojvođanski borci NOVJ koji su porazili ovu grupaciju opisuju da su se Kalabićevi četnici razletali "kao perje", potpuno nesposobni da se suprotstave.

Kalabićeve jedinice Nemci su tokom 3, 4. i 5. oktobra 1944. vozovima vratili iz Beograda za Kraljevo da nastave borbu protiv Narodnooslobodilačke vojske.

"Noću, iza ponoći, između 3. i 4. oktobra 1944, krenuli smo iz Beograda, sa železničke stanice u Topčideru... Uveče sam se oprostio sa komandantom Korpusa, generalom Kostom Mušickim... Kod Mušickog je u tom trenutku bio Nikola Kalabić, a u štabu Dobrovoljačkog Korpusa sam primetio i Neška Nedića... Došli su da se dogovaraju sa Dobrovoljačkom komandom i da traže opremu i ostalo. Na brzinu progovorio sam nekoliko reči sa Neškom Nedićem. U vozu su s nama putovali i Kalabićevi četnici. Rekoše nam da idu do Kraljeva, gde se vrši koncentracija četnika za borbu."

– Nedićev ministar Ratko Parežanin

Dragoslav Račić je usled nastupanja Crvene Armije 19. oktobra 1944. nameravao da povede borbu protiv Nemaca, ali je Kalabić smatrao takav potez preuranjenim.

Povlačenje u Bosnu

Nakon oslobođenja Srbije, Četvrta grupa jurišnih korpusa je rasformirana, i Kalabić je ponovo na čelu Gorske garde. Zajedno sa Nemcima povlačio se preko Sandžaka ka Bosni. U Bosni je nastavio borbu protiv Narodnooslobodilačke vojske u saradnji sa okupatorima, od kojih je potrebovao "puščanu, mitraljesku i bacačku municiji".

16. januara 1945. godine pukovnik Gojko Borota izveštava Dražu Mihailovića da je Kalabić dobio snabdevanje od Nemaca:

Nemci nameravaju da prodru preko Vlasenice u Zvornik... žele sudelovanje naše koje bi bilo levo i desno od te linije i zaposedanje očišćene prostorije... Kalabić primio prilično materijala i municije, samo lekova u težini 100 kg.

– Gojko Borota

U maju 1945. godine, četničke jedinice su uništene u bici na Zelengori, od strane Jugoslovenske armije. Sa nekoliko desetina svojih ljudi, Kalabić je uspeo da stigne u okolinu Valjeva.

Zločini Kalabićevih četnika nad civilima

Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača u saopštenju od 11. februara 1945. obznanila je pismo Nikole Kalabića od 24. aprila 1943. (potpisano Kalabićevim pseudonimom "Čika Pera") u kom Kalabić sugeriše podređenima da izvrše klanje 9 lica u selima u okolini Valjeva. U "Saopštenju Državne komisije br. 22." (Beograd, 1945) objavljen je faksimil ovog pisma:

"Dragi Pape, Za klanje komunista molim te dobro tu stvar proveri ispitaj još bar 3 čoveka za te ljude koji treba da se zakolju. Pitaj Peru Miletića, Stevana Besarovca i Živorada Pejića pa ako oni kažu da su krivi kao komunisti onda najviše zakoljite u Jasenici 3, Papučke 2, Garić 2, Grabovica 2. Konja pastuva od Zazića mi dovedite a za njega zna Stanimir. Mene ćeš naći tek drugi dan Uskrsa uvečer u Leskovicama kod Stanoja. Nemoj se vraćati dok zadatak ne svršiš. Želim iskreno da praznik Hristova voskresenja dočekate svi zdravi. Doviđenja. Pozdravi sve a tebe najviše pozdravlja tvoj Čika Pera, 24.4.43.g."

Nikola Kalabić u depeši od 29. decembra 1943. obavestio je Dražu Mihailovića o pokolju koji su počinili četnici pod njegovom komandom u selu Kopljare pokraj Aranđelovca u noći 25-26. decembra 1943. Najveći broj stradalih bili su pripadnici romskih porodica koje su živele u selu.

"U Kopljarima uhvaćeno na spavanju i poklato 24 aktivna komunista od kojih su 20 cigani, koji su priznali da su bili takozvani "jarugaši", danju rade svoje poslove kući, a noću u akciji. Sve sam poklao. Ras Rasa"

Ovaj pokolj potvrđuju i nedićevski izvori ("Izveštaj odeljenja za državnu zaštitu Nedićevog Ministarstva unutrašnjih poslova od 30. decembra 1943. o događajima u Srbiji od 24. do 30 decembra"):

"Noću 25/26. om. četnici DM zaklali su u selu Kopljaru, sreza orašačkog, Gavrilović Milutina, opštinskog delovođu, Milanovića Radojicu i Savkovića Tihomira, zemljoradnike i 15 cigana i 4 ciganke i spalili sve ciganske kuće u selu, kao i kuće dvojice seljaka čiji se članovi porodica nalaze u partizanskim redovima. Delo je izvršeno zbog saradnje ubijenih sa partizanima."

Posleratno hvatanje i smrt

Pred kraj rata Nikola Kalabić kao i mnogi drugi četnici pokušavali su da se sakriju u zabačenim delovima zemlje, čekajući pokušaj pobune protiv komunističke vlasti. OZNA (Odeljenje Zaštite Naroda) je krenula sa širokim planom hvatanja bivših pripadnika JVUO i ostalih saradnika okupatora. Tako su uspeli da ga u tajnoj operaciji 5. decembra 1945. uhapse. Prema kasnije objavljenim službenim tvrdnjama vlasti, Kalabić je izrazio želju da sarađuje u hapšenju đenerala Draže Mihajlovića u zamenu za imunitet od krivičnog gonjenja. OZNA je na to pristala, te je Kalabić učestvovao u operaciji tako što je preko svojih veza namamio Mihajlovića u klopku u kojoj je uhapšen u martu 1946.

Deo istoričara i istorijskih publicista kao i nacionalistički deo srpske javnosti odbacuje te tvrdnje, smatrajući ih komunističkom propagandom i falsifikatima, odnosno nastojanjem da se ocrne najviše ličnosti JVUO. U tome su kasnije dobili podršku Kalabićeve porodice koja je nastojala sa njega izbrisati stigmu "izdajnika".

Tačan datum Kalabićeve smrti niti mesto njegove sahrane nisu poznat. U zvaničnim arhivama nema nekakvih podataka o njegovoj sudbini; na temelju svedočanstava iz druge ruke se špekuliše kako je bio "diskretno" likvidiran mesec-dva posle Draže. 1980-ih, pogotovo nakon emitovanja TV-serije Poslednji čin, pojavile su se glasine o tome da mu je ipak pošteđen život te da je živeo još dvadeset godina pod novim identitom, bilo u inostranstvu, bilo u samoj Jugoslaviji. Navodilo se da je 1960-ih poginuo u saobraćajnoj nesreći, odnosno da je ubijen u kafanskoj tuči kada se napio i otkrio svoj identitet, odnosno da ga je prepoznala jedna od preživelih žrtava četničkih pokolja.

Kalabić je zvanično proglašen mrtvim tek početkom 2011. godine u sudskom vanparničnom postupku koji je pokrenula njegova unuka Vesna Dragojević. Prema tom rešenju, kao datum smrti je naveden 13. januar 1946. Rešenje se temelji na iskazu penzionisanog pravoslavnog sveštenika Mijajla Danilovića koji je preneo svedočanstvo dvoje Kalabićevih saboraca prema kome je na taj dan ubijen u OZNA-inog zasedi. Sud je prihvatio to svedočanstvo, jer ga niko nije zvanično osporio, tako da je zvanična verzija Kalabićeve smrti drugačija od one koje su decenijama navodile jugoslovenske vlasti.

Ipak, domaća istoriografija, uključujući istoričare Kostu Nikolića, Bojana Dimitrijevića i Predraga Ostojića, demantuje špekulacije o navodnoj Kalabićevoj pogibiji krajem 1945. i prihvata kao validnu zvaničnu posleratnu verziju o saradnji Nikole Kalabića u lociranju Draže Mihailovića i njegovom hvatanju marta 1946. O tome pišu K. Nikolić i B. Dimitrijević u biografiji generala Dragoljuba Draže Mihailovića (Beograd, 2011).

"Proučavajući dokumentaciju BIA ustanovili smo da je verzija po kojoj je generala Mihailovića zarobila grupa pripadnika Ozne za Srbiju uz "pomoć" Nikole Kalabića verodostojna. Raspoloživi dokumenti u posedu BIA nedvosmisleno potvrđuju verziju koja je u javnost došla putem literarno obrađenih iskaza pripadnika ove grupe. Nikola Kalabić je prvi put lociran krajem avgusta 1945. Prema publicističkim verzijama koje su docnije objavljivali bivši pripadnici Ozne/Udbe, infiltracija Titove službe bezbednosti u ravnogorsku organizaciju počela je u oktobru 1945. (oficir Ozne Milovan Pejanović pisao je o infiltraciji u Kalabićevu grupu na terenu krajem novembra 1945. pod pseudonimom "Ljubo Popović", pod kojim je kasnije objavio knjigu). Major Ozne Milovan Pejanović je, sudeći prema takvim svedocima, uspeo da nagovori Nikolu Kalabića da dođe u "beogradski ravnogorski štab" na prezimljavanje. Njegovo hvatanje je izvršeno početkom decembra 1945."

U arhivi BIA sačuvano je nekoliko kratkih poruka koje je pisao Kalabić uoči hapšenja, kao i pismo-ispovest pisano 19/20. decembra 1945. organima nove vlasti iz zatvora, odnosno Slobodanu Peneziću Krcunu, Aleksandru Rankoviću i Milovanu Đilasu.Apostrofirajući ovo pismo, Nikolić i Dimitrijević ističu: "Ovo je indirektna potvrda o verodostojnosti verzije koju je objavio "Ljubo Popović" (Milovan Pejanović), a neke od pronađenih depeša slažu se vremenski i tematikom sa onima koje je on kao faksimile objavio u svojoj knjizi."

U popularnoj kulturi

Događaji vezani uz hvatanje Draže Mihailovića, odnosno verzija prema kojoj je u njemu ključnu ulogu igrao Kalabić, dva puta su ekranizovani u bivšoj Jugoslaviji. Godine 1970. je snimljen igrani film Klopka za generala, gde se kao lik pojavljuje četnički komandant po imenu "Ras", temeljen na Kalabiću, a koga tumači Ljuba Tadić. Godine 1981. je Radiotelevizija Beograd emitovala dokumentarno-dramsku mini-seriju Poslednji čin gde Kalabića glumi Zoran Rankić; njegovo tumačenje Kalabićevog lika je izazvalo kontroverze u tadašnjoj javnosti, s obzirom da je prikazan s neoubičajenim simpatijama za nekoga sa zvaničnom reputacijom izdajnika i zločinca.

Pokušaj rehabilitacije

Godine 2009. rodbina Nikole Kalabića pokrenula je njegovu sudsku rehabilitaciju. Na najavu podnošenja zahteva za rehabilitaciju Nikole Kalabića, istoričar Venceslav Glišić, relavantan poznavalac istorije Drugog svetskog rata na tlu Srbije, izjavio je:

Nikola Kalabić najmanje od svih četnika zaslužuje da bude rehabilitovan. Ovaj osvedočeni izdajnik svog naroda i blizak saradnik okupatora ostao je upamćen po zverstvima nad srpskim civilima. I meni su, dok sam istraživao ovaj period srpske istorije, nuđene kontradiktorne informacije o njegovom životu i smrti. Ali jedina istina je ona koju mi je svojevremeno poverio Aleksandar Ranković - Nikola Kalabić je izdao Dražu Mihailovića."

– istoričar Venceslav Glišić

Vidi još

• Operacija Treibjagd
• Jugoslovenska vojska u otadžbini
• Saradnja četnika sa snagama Osovine u Drugom svetskom ratu

Vanjske veze

• Sporazum od 27. novembra 1943. između Jevrema Simića i Nikole Kalabića sa nemačkim predstavnikom o saradnji u borbama protiv NOVJ
• Nikola Milovanovic, HAPŠENJE KALABIĆA