Počasni građani Beograda
Izgled
Zvanje počasnog građanina Beograda uvedeno je 19. jula 1954. godine, iako su Josip Broz Tito i Peko Dapčević proglašeni još 1947. godine. Zvanje je dodeljivano sve do 1985. godine i to uglavnom visokim stranim državnicima koji su bili u poseti SFR Jugoslaviji. Zvanje počasnog građanina je ponovo uvedeno 2006. godine.
Do sada za počasne građane su proglašeni:
- Peko Dapčević, general-pukovnik JNA i narodni heroj - 20. oktobra 1945. godine
- Josip Broz Tito, predsednik SFRJ i SKJ - 25. maja 1947. godine
- Fjodor Tolbuhin, sovjetski maršal, Heroj Sovjetskog Saveza, Heroj Narodne republike Bugarske i narodni heroj Jugoslavije - 25. maja 1947. godine
- Vladimir Ždanov, general-pukovnik Crvene armije, Heroj Sovjetskog Saveza i narodni heroj Jugoslavije. - 25. maja 1947. godine
- Hajle Selasije, car Etiopije - 22. jula 1954. godine
- Džavaharlal Nehru, premijer Indije - 24. jula 1955. godine
- Gamal Abdel Naser, predsednik Egipta - 23. jula 1956. godine
- Norodom Sihanuk, kralj Kambodže - 20.septembra 1959. godine
- Leonid Brežnjev, predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a - 20.septembra 1962. godine
- Ahmed Ben Bela, predsednik NDR Alžira - 6. marta 1964. godine
- Habib Burgiba, predsednik Tunisa - 31. marta 1965. godine
- Lal Bahadur Šastri, drugi premijer Indije - 18. jula 1965. godine
- Edvard Kardelj, društveno-politički radnik SFRJ i narodni heroj - 24. januara 1970. godine
- Kenet Kaunda, predsednik Zambije - 6. maja 1970. godine
- Elizabeta II, kraljica Ujedinjenog Kraljevstva - 17. oktobra 1972. godine[1][2]
- Edvard Gjerek, predsednik Ujedinjene radničke partije Poljske - 8. maja 1973. godine
- Nikolaje Čaušesku, predsednik NR Rumunije i generalni sekretar CK KP Rumunije - 19. septembra 1976. godine
- Hua Kuo Feng, premijer NR Kine i generalni sekretar CK KP Kine - 22. avgusta 1978. godine
- Džabir el Ahmed el Sabah, kuvajtski emir - 17. septembra 1981. godine
- Fransoa Miteran, predsednik Francuske - 16. decembra 1983. godine
- Kim Il Sung, predsednik DNR Koreje - 19. juna 1984. godine
- Li Sjennjen, predsednik NR Kine - 4. septembra 1984. godine
- Migel de la Madrid, predsednik Meksika - 26. januara 1985. godine
- Džulijus Njerere, predsednik Tanzanije - 15. marta 1985. godine
- Nelson Mandela, predsednik Južnoafričke Republike - 15. maja 2007. godine[3]
- Migel Anhel Moratinos, ministar spoljnih poslova Španije - 6. oktobra 2009. godine[4]
- Tadaši Nagai, ambasador Japana u Srbiji - 7. juna 2010. godine[5]
- Li Kećang, premijer Kine - 18. decembra 2014
- Nikita Mihalkov, ruski reditelj - 17. aprila 2015[6]
- Peter Handke, austrijski pisac - 21. maja 2015
- Torvald Stoltenberg, norveški političar - 1. oktobra 2015
- Arne Sanes Bjernstad, ambasador Norveške u Srbiji - 6. decembra 2016
- ↑ „Poseta Beogradu i govor kraljice Elizabete II iz 1972. godine” (Serbian). danas.rs. 15 Septembar, 2022. godina. Pristupljeno 15 September 2022.
- ↑ „Kraljičin govor prilikom proglašenja za počasnu građanku Beograda”. rs.n1info.com. 9. Septembar 2022. godina. Pristupljeno 15. Septembar, 2022. godina.
- ↑ zvaničan sajt grada Beograda
- ↑ zvaničan sajt grada Beograda
- ↑ zvaničan sajt grada Beograda
- ↑ Mihalkov: „Mi smo rođaci i moramo se držati zajedno“ (B92, 17. april 2015)