Magnezijum sulfat

Magnezijum sulfat
	magnezijum-sulfat (anhidrovani i heptahidrat)
Drugi nazivi	gorka so
Identifikacija
CAS registarski broj	7487-88-9 , 14168-73-1 (monohydrate), 24378-31-2 (tetrahydrate), 15553-21-6 (pentahydrate), 13778-97-7 (hexahydrate), 10034-99-8 (heptahydrate)
PubChem	24083
ChemSpider	22515
UNII	ML30MJ2U7I
DrugBank	DB00653
MeSH	Magnesium+sulfate
ChEBI	32599
ChEMBL	CHEMBL1200456
RTECS registarski broj toksičnosti	OM4500000
ATC code	A06AD04,A12CC02 B05XA05 D11AX05 V04CC02
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	[Mg+2].[O-]S([O-])(=O)=O
InChI
	InChI=1S/Mg.H2O4S/c;1-5(2,3)4/h;(H2,1,2,3,4)/q+2;/p-2 ; Kod: CSNNHWWHGAXBCP-UHFFFAOYSA-L InChI=1/Mg.H2O4S/c;1-5(2,3)4/h;(H2,1,2,3,4)/q+2;/p-2; Kod: CSNNHWWHGAXBCP-NUQVWONBAQ
Svojstva
Molekulska formula	MgSO4 (anhidrovani); MgSO4·7H2O
Molarna masa	120.415 g
Agregatno stanje	bela kristalna supstanca
Gustina	2.66 g/mL, osnovno
Tačka topljenja	1124 °C razlaže se
Rastvorljivost u vodi	25.5 g/100 ml (20 °C)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	monoklinična (hidrat)
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	External MSDS
Srodna jedinjenja
Drugi katjoni	Kalcijum-sulfat; Aluminijum-sulfat
	; ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Magnezijum sulfat je hemijsko jedinjenje magnezijuma sa molekulskom formulom MgSO₄.^[5]^[6]

Bezvodni magnezijum sulfat je beo, u vodi rastvorljiv (3,6g u 100g H₂O) prah. Gradi nekoliko hidrata od kojih su najvažniji MgSO₄ · 7H₂O (koji se još zove i gorka so ili engleska so) kao i nerastvorljiv MgSO₄ · 1H₂O, koji se u prirodi javlja kao mineral kizerit. Na sobnoj temperaturi postojan je samo prvi. Zagrevanjem do 150 °C prelazi u MgSO₄ · H₂O, koji se isušuje na temperaturi preko 200 °C.

Bezvodni magnezijum sulfat se u industriji i u laboratorijama dosta koristi kao stipsa.

On predstavlja sono laksantno sredstvo. Praktično se ne resorbuje iz digestivnog trakta, ali osmotskim mehanizmom zardžava veliku količinu vode u crevima. Njegovo dejstvo nastaje vrlo brzo, ako se unese i dovoljna količina tečnosti.

Izvori[uredi - уреди | uredi kôd]

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1359644610007737. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. http://www.jcheminf.com/content/2/1/3. edit
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. http://www.pearsonhighered.com/educator/product/Housecroft-Inorganic-Chemistry-3e/9780131755536.page.
↑ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. http://pubs.acs.org/doi/abs/10.1021/ed079p944.

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1359644610007737. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. http://www.jcheminf.com/content/2/1/3. edit

[4] Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit

[Housecroft3rd-5] Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. http://www.pearsonhighered.com/educator/product/Housecroft-Inorganic-Chemistry-3e/9780131755536.page.

[Holleman&Wiberg1st-6] Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. http://pubs.acs.org/doi/abs/10.1021/ed079p944.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

Magnezijum sulfat

Izvori[uredi - уреди | uredi kôd]

Navigacijski meni

Traži-Тражи