Prijeđi na sadržaj

Magnezijum karbonat

Izvor: Wikipedija
Magnezijum karbonat
Drugi nazivi Poznati su di-, tri- i penta-hidrat
Identifikacija
CAS registarski broj 546-93-0 DaY
13717-00-5 (monohydrate)
5145-48-2 (dihydrate)
14457-83-1 (trihydrate)
61042-72-6 (pentahydrate)
PubChem[1][2] 11029
ChemSpider[3] 10563 DaY
MeSH Magnesium+carbonate
ChEBI 31793
ChEMBL[4] CHEMBL1200736 DaY
RTECS registarski broj toksičnosti OM2470000
ATC code A02AA01,A06AD01
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula MgCO3
Molarna masa 84.32 g/mol
Agregatno stanje bela čvrsta supstanca
Gustina 2.958 g/cm3, osnovno
Tačka topljenja

350 °C razlaže se

Rastvorljivost u vodi 10.6 mg/100 ml
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Romboedarska
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 -1111.69 kJ/mol
Standardna molarna entropija So298 65.84 J.K−1.mol−1
Srodna jedinjenja
Drugi katjoni Kalcijum-karbonat
Stroncijum-karbonat
Barijum-karbonat
Сродна једињења artinit
hidromagnezit
dipingit



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Magnezijum karbonat, poznat i kao mineral magnezit kada je otkriven u prirodi, je hemijsko jedinjenje sa mnogo primena. Pri normalnim uslovima to je belo ili bezbojno hemijsko jedinjenje, male gustine, sa molekulskom formulom: MgCO3.[5][6] U hemiji se koristi za dobijanje magnezijum oksida, jer se na temperaturi preko 540 °C razlaže na magnezijum oksid i Ugljen dioksid. Magnezijum karbonat je magnezijumova so ugljene kiseline.

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  5. Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  6. Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.