Laktitol

Laktitol
	4-O-α-D-galaktopiranozil-D-glucitol
Drugi nazivi	Lactitol; Lacty
Identifikacija
CAS registarski broj	585-86-4
PubChem	157355
ChemSpider	138481
KEGG	D08266
ATC code	A06AD12
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	O([C@@H]([C@H](O)[C@@H](O)CO)[C@H](O)CO)[C@@H]1O[C@@H]([C@H](O)[C@H](O)[C@H]1O)CO
InChI
	InChI=1S/C12H24O11/c13-1-4(16)7(18)11(5(17)2-14)23-12-10(21)9(20)8(19)6(3-15)22-12/h4-21H,1-3H2/t4-,5+,6+,7+,8-,9-,10+,11+,12-/m0/s1 ; Kod: VQHSOMBJVWLPSR-JVCRWLNRSA-N InChI=1/C12H24O11/c13-1-4(16)7(18)11(5(17)2-14)23-12-10(21)9(20)8(19)6(3-15)22-12/h4-21H,1-3H2/t4-,5+,6+,7+,8-,9-,10+,11+,12-/m0/s1; Kod: VQHSOMBJVWLPSR-JVCRWLNRBY
Svojstva
Molekulska formula	C12H24O11
Molarna masa	344.31 g mol−1
Tačka topljenja	146 °C
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Laktitol je šećerni alkohol koji se koristi kao zaslađivač za nisko kalorične tipove hrane. Njegova slatkoća je oko 40% slatkoće saharoze. On se isto tako koristi kao laksativ.

Primene[uredi | uredi kod]

Laktitol se koristi u mnogim prehrambenim proizvodima sa niskom energetskom vrednošću i niskim sadržajem masti. On je veoma stabilan, te je podoban za primenu u hrani koja se peče. On se koristi u bezšećernim bombonama, kolačima, čokoladi, i sladoledu. Laktitol je prebiotik. Usled slabe apsorpcije, laktitol daje samo 2,4 kalorije (9 kilodžula) po gramu, u poređenju sa 4 kalorije (17 kJ) po gramu za tipične ugljene hidrate.

Laktitol se koristi kao ekscipijens u nekim lekovima, npr. Aderal.^[5]

Laktitol je laksativ i koristi se za sprečavanje ili tretiranje konstipacije, e.g. Importal.^[6]

Reference[uredi | uredi kod]

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ Adderall, drugs.com
↑ FASS.se (the Swedish Medicines Information Engine). Revised 2003-02-12.

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[5] Adderall, drugs.com

[6] FASS.se (the Swedish Medicines Information Engine). Revised 2003-02-12.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

Laktitol

Primene[uredi | uredi kod]

Reference[uredi | uredi kod]

Navigacija

Pretraga