Kolač

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Kolač

Kolač je uglavnom vrsta peciva. U srpskohrvatskom jeziku pod pojmom „kolač“, podrazumevaju se različite vrste peciva, ali se pre svega odnosi na manje slatke komade peciva punjene različitim filovima. Najčešći sastojak kolača jesu med ili šećer, maslac ili buter, mleko, orasi i drugo koštunjavo voće, jaja, čokolada ili kakao i različite vrste voća (džemova i marmelada). Mogu biti različitog oblika, ali najčešće su okruglog ili pravougaonog oblika. U ovom slučaju se koristi zbirni naziv - kolači, a samo se za pojedini komad koristi naziv - kolač.

Još manji komadi testa nazivaju se sitni kolači ili kolačići.

Kolačem se naziva i testo (ili obredni hleb), koji se tradicionalno priprema za slavu (Slavski kolač) ili slatko pečeno testo koje se priprema za svetkovine/praznike.

Kolači i poslastice postojali su od drevnih vremena. Pripremali su ih stari Egipćani, Grci, Rimljani. Kineski izum, mleko u prahu, u svom tovaru nosio je čuveni trgovac, putnik i putopisac Marko Polo. Prve pite od slatkog sira (sira i meda), svojevrsne su preteče torti od sira (cheese cake) pravljene u Grčkoj u vreme održavanja prve Olimpijade, dakle 776. godine pre naše ere. U svakom slučaju, nije lako zaključiti koji je kolač najstariji.[1]

Razlika između kolača, torte i hleba je jasna, ali precizna klasifikacija je uvek predstavljala problem. U starom Rimu, sastojci hleba su ponekad bili maslac, jaja i med, u Srbiji Slavski kolač (vrsta hleba), koji se priprema prilikom slavljenja slave, sadrži brašno, mleko, jaja, ulje ili maslac, so, šećer, koru limuna, a to su karakteristični satojci koji se koriste i za pripremu torte. Činjenica je da je predak svega bio hleb, i to u svom najjednostavnijem obliku. Kako su se tehnike pečenja razvijale, a ishrana se izmenila, ono što se ranije smatralo hlebom dobilo je svoju posebnu kategoriju.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Linc s mirisom badema, Pristupljeno 9. 4. 2013.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]