Saharoza

Izvor: Wikipedia
Saharoza
Skeletal formula of sucrose
Ball-and-stick model of sucrose
Ball-and-stick model of sucrose
IUPAC ime
Drugi nazivi Šečer; α-D-glukopiranozul-(1→2)-β-D-fruktofuranozid;

β-D-fruktofuranozil-(2→1)-α-D-glukopiranozid; β-(2S,3S,4S,5R)-fruktofuranozul-α-(1R,2R,3S,4S,5R)-glukopiranozid; α-(1R,2R,3S,4S,5R)-glukopiranozil-β-(2S,3S,4S,5R)-fruktofuranozid

Identifikacija
CAS registarski broj 57-50-1 YesY
PubChem[1][2] 5988
ChemSpider[3] 5768 YesY
UNII C151H8M554 YesY
EC-broj 200-334-9
DrugBank DB02772
ChEBI 17992
ChEMBL[4] CHEMBL253582 YesY
RTECS registarski broj toksičnosti WN6500000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C12H22O11
Molarna masa 342,30 g/mol
Agregatno stanje beli kristali
Gustina 1,587 g/cm3, čvrsta
Tačka topljenja

186 °C razlaže se

Rastvorljivost u vodi 2000 g/L (25 °C)
log P −3,76
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Monoklinična
Kristalografska grupa P21
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ICSC 1507
EU-indeks nije na listi
NFPA 704
NFPA 704.svg
1
1
0
 
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja Laktoza
Maltoza

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Saharoza (uobičajeno ime: šećer) je disaharid molekulske formule C12H22O11. Sistematsko ime je β-D-fruktofuranozil α-D-glukopiranozid. Najpoznatija je kao namirnica u ljudskoj ishrani.

Opis[uredi - уреди]

Čista saharoza se najčešće dobija kao fini, kristalni prašak bez boje i mirisa, ugodnog slatkog ukusa. Krupni kristali se mogu dobiti kristalizacijom na drvenom štapiću, koncu i sl. što se prodaje kao poslastica poznata pod imenom 'kamena bombona'.

Rastvorljivost čiste saharoze
Temperatura (°C) g saharoze / g vode
50 2,59
55 2,73
60 2,89
65 3,06
70 3,25
75 3,46
80 3,69
85 3,94
90 4,20


Kao i u drugim ugljenim hidratima, kod saharoze je odnos vodonika prema kiseoniku 2:1. Saharoza se sastoji od dva monosaharida α-glukoze i fruktoze spojenih glikozidnom vezom između ugljenika 1 glukozne i ugljenika 2 fruktozne jedinice.

Saharoza se topi i raspada na 186 °C obrazujući karamel a sagorevanjem stvara ugljendioksid i vodu.

Š== Komercijalna proizvodnja i upotreba ==

Saharoza je najuobičajeniji zaslađivač namirnica u industrijskom svetu mada se često zamenjuje drugim zaslađivačima kao što je fruktozni sirup.

Saharoza je neizbežni dodatak namirnicama zbog slatkosti i zbog svojih funkcionalnih osobina; saharoza je važna za strukturu mnogih namirnica uključujući keks, kolače, sladoled, torte...

Šećer kao namirnica[uredi - уреди]

Ljudi, zapravo većina drugih sisara - osim onih iz porodice mačaka - su skloni da konzumiraju hranu zaslađenu saharozom čak i kada nisu gladni.

U ishrani ljudi[uredi - уреди]

Saharoza je namirnica koju organizam lako usvaja i koja za organizam predstavnja brzi izvor energije dovodeći do naglog porasta koncentracije glukoze u krvi. Međutim, čista saharoza se ne smatra zdravom namirnicom ali se toleriše kao dodatak drugim namirnicama da ih učini ukusnijim.

Prekomerna upotreba saharoze povezana je sa brojnim zdravstvenim problemima. Najrasprostranjeniji je zubni karijes (kvarenje zuba) u kojem bakterije u usnoj duplji pretvaraju šećere iz namirnica (naravno i saharozu) u kiseline koje napadaju zubnu gleđ. Saharoza kao čisti ugljeni hidrat ima visoku kaloričnu vrednost (4 kilokalorije po gramu ili 17 kJ/g) pa može da učini dijetu hiperkaloričnom čak i u minimalnim količinama dovodeći do gojaznosti.

Brzina kojom saharoza diže sadržaj glukoze u krvi može da izazove ozbiljne probleme kod osoba koje imaju poremećen metabolizam glukoze, recimo kod dijabetičara. Saharoza može da dovede do metaboličkog sindroma.

Reference[uredi - уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit

Literatura[uredi - уреди]

  • Yudkin, J.; Edelman, J., Hough, L. (1973). Sugar - Chemical, Biological and Nutritional Aspects of Sucrose. The Butterworth Group. ISBN 0-408-70172-2. 

Vanjske veze[uredi - уреди]