Jelena Ćetković

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Jelena Ćetković
Narodni heroj Jelena Ćetković.jpg
Datum rođenja 21. avgust 1916.
Mesto rođenja Cetinje
Kraljevina Crna Gora
Datum smrti 14. maj 1943. (27 god.)
Mesto smrti Beograd
Flag of Srbija Srbija
Profesija radnica
Članica KPJ od 1936.
Učešće u ratovima Narodnooslobodilačka borba
Narodni heroj od 5. jula 1952.

Jelena Ćetković (Cetinje 1916Beograd 1943) je bila crnogorska komunistkinja, vođa pokret otpora u okupiranom Beogradu u Drugom svetskom ratu.

Najpoznatija je po tome što je organizovala atentat na zamenika upravnika Banjičkog logora, Đorđa Kosmajca 1942. godine. Uoči akcije je uhvaćena, godinu dana mučena, te ubijena u Banjičkom logoru 1943.

Nakon rata je proglašena narodnim herojem Jugoslavije.

Predratna biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođena je 21. avgusta 1916. godine na Cetinju.

Jelena Ćetković govori na sahrani ubijene drugarice Božane Vučinić 1937.

Kao mlada krojačka radnica prišla je revolucionarnom radničkom pokretu i 1936. godine postala član KPJ. U Beogradskoj partijskoj organizaciji bila je jedna od najistaknutijih žena komunista. Posebno je upamćena po borbenom govoru koji je održala na sahrani ubijene drugarice Božane Vučinić 1937. godine.[1]

Drugi svetski rat[uredi - уреди | uredi izvor]

U vreme uspostave okupacije bila je član Rejonskog komiteta Partije „Centar“. U početku Narodnooslobodilačke borbe bila je najpre kurir jednog partizanskog odreda u Bosni. U januaru 1942. godine, po nalogu partije, vratila se u okupirani Beograd na dužnost sekretara Mesnog komiteta KPJ za Beograd.[2] Njen zadatak je bio da obnovi rad Beogradskog komiteta, čija je struktura bila ugrožena posle hapšenja najistaknutijih organizatora KPJ i NOP-a u Beogradu, kao i da organizuje nastavak borbe protiv fašista u glavnom gradu.[2]

U teškim uslovima ilegalnog rada i otpora u glavnom gradu, u kome je pored okupatora delovao veliki policijski aparat domaćih izdajnika, agenata i špijuna, bila je organizator niza akcija Partije.

Jedna od najznačajnijih akcija koja je organizovana zaslugom Jelene Ćetković bio je atentat na zamenika upravnika Banjičkog logora, ozloglašenog agenta Specijalne policije Đorđa Kosmajca. Za datum izvođenje ove akcije Jelena je formirala udarnu grupu i odredila 6. mart 1942. Međutim, uhapšena je par dana uoči planiranog atentata, 3. marta 1942. na sastanku u stanu Svetlane Krstić u Svetogorskoj 43 (tada Ulica Žorža Klemansoa).[2]

Jelena je prilikom istrage zverski mučena, jer je policija saznala da je ona rukovodila beogradskom organizacijom KPJ. Međutim, doživela je, skoro polumrtva, dan atentata na zloglasnog upravnika logora. Poznato je da je Jelena doznala da je atentat na Kosmajca uspešno obavljen.[2]

Ulaz banjičkog logora, u kome je Jelena mučena i streljana.

Nekoliko dana nakon atentata, policija je saznala da je Jelena glavna organizatorka te akcije, što je dodatno intenziviralo njeno mučenje. I pored toga što je ostala nepokretna i na ivici smrti, zbog teške povrede kičme i upornog batinanja po stopalima, islednici nisu uspeli da je nateraju da otkrije bilo šta o organizaciji KPJ u Beogradu. Paralisana od teškog mučenja, prebačena je u ćebetu u Banjički logor, 11. aprila 1942, gde je boravila godinu dana u teškim uslovima.

Streljana je u Banjičkom logoru 14. maja 1943. godine.[2]

Nasleđe[uredi - уреди | uredi izvor]

Za narodnog heroja proglašena je 5. jula 1952. godine.

Ulica Jelene Ćetković u Beogradu na Starom Gradu od 1946. godine nosi njeno ime. Komisija za spomenike i nazive ulica i trgova pri Skupštini grada Beograda 2002. godine je predložila preimenovanje Ulice Jelene Ćetković, ali ovaj predlog nije uvažen.[2]

Godine 1967. je Radiotelevizija Beograd emitovala TV dramu Jelena Ćetković gde je njen lik tumačila Ksenija Jovanović.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Zbornik sećanja aktivista jugoslovenskog revolucionarnog radničkog pokreta, knjiga treća (str. 432), Beograd 1960.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941–44.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]