Шишава (Власотинце)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Disambig.svg Za ostale upotrebe, pogledajte Шишава (razvrstavanje).
Шишава

Шишава, поглед ка југу
Шишава, поглед ка југу

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Општина Власотинце
Становништво
Становништво (2011) 1125
Положај
Координате 42°59′13″N 22°07′01″E / 42.987°N 22.117°E / 42.987; 22.117
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 302 m
Шишава is located in Srbije
Шишава
Шишава
Шишава (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака VL


Координате: 42° 59′ 13" СГШ, 22° 07′ 01" ИГД

Шишава је насеље у Србији у општини Власотинце[1] у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 1125 становника (према попису из 1991. било је 1057 становника).

Село Шишаве лежи у долини Шишавице, десне притоке Власине. Село је на три километара северозападно од Власотинца, а граничи се са атарима села Средора, Доње Ломнице, Власотинца, Конопнице и Скрапежа. Река Шишавица протиче кроз село, а настаје од Големе реке (Гуњетинка) и Мале реке (Горњоломничка) које се састају у Доњој Ломници.

Село Шишаве се први пут помиње 1516. године, као приказ турских поседа. Према предању село Шишаве је настало у времену када су овај крај држали Турци, па је становништво бежало пред Турцима и склањало се у шибље, које је било на место данашњег села, па су га „шишали“ и тако је настало село Шишаве.

Пре уласка у село, са десне стране, наилази се на место звано латинско гробље, а постоји и локалитет Селиште, где је некада постојало старо село. Дакле 1516. године село Шишаве се помиње као Доња и Горња Шишава. У Доњој Шишави 1536. године било је само муслимана и то четрнаест домова, а од тога два исламизирана.

Становништво[uredi - уреди | uredi izvor]

Данас стара насеља села Шишаве треба тражити на потесима Селиште, Грамаде и Плавиште. Сматра се да су најстарији насељеници из фамилије Младеновци, Џанинци и Џукинци. Само насеље је настало у долини реке Шишавице. Село је збијеног типа. Куће су груписане по фамилијама. Почев од Доње Ломнице, на левој обали Шишавице, фамилије су распоређене овако: Орозсовци, Стојановци и Јовићи, Минини, Катинци, Коларци, Петринци, Дућини, Копиласови, Пантини, Трипарци-Виљинци, Гмитровци, Чанинци, Младеновци, Паљини, Џанабетови, Пашини и Арсини, Џукинци, Ницини, Пенкини, Зељкини, Крстанинци, Гијини-Пискуповци, Симонови, Папуџинци, Ђуринци и Анђеликини.

На десној обали Шишавице, почев од Доње Ломнице, распоред фамилија је: Ракичевци, Бурдинци, Пкљини, Кокини, Љубикини, Цускови, Кукавци, Ђокини, Ристини, Вирцини, Буђини, Зарини-Младеновци, Андрејинци, Виљинци, Дакини, Пепељуге, Коцини и Тукејинци, а на овој страни је и једна ромска породица-Османовићи.

После великих поплава Шишавице, фамилија Ђуринци се иселила на десну страну речице-на месту где су им биле некада трле за стоку. Некада је село било подељено на Горњу и Доњу малу. Куће су некада биле цакмаре, кованице, потом саграђене од цигала, а по стилу су „моравке“. Данас су направљене велелепне куће од опеке, бетона армираног, са савременим комфором.

Некада су Шишавци били сточари, потом су постали печалбари-циглари, а данас махом већина њих ради у државним службама, потом фабрикама и код приватника, а један део њих се бави и виноградарством и воћарством. Међу Шишавцима има и образованих људи па и доктора наука.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Шишаве живи 870 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (38,2 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 295 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,81.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1099 [2]
1953. 1117
1961. 1097
1971. 1076
1981. 1038
1991. 1057 1053
2002. 1127 1125
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.124 99,91%
непознато
  
0 0,0%


Учешће Шишаваца у ослободилачким ратовима[uredi - уреди | uredi izvor]

У власотиначком крају у времену под Турцима, људи овог краја су увек тежили да се ослободе турског ропства. Много је појединаца који су се одметали у хајдуке, а било је и неколико познатих власотиначких буна. У тим бунама за национално ослобођење од Турака видно место су заузимали и Шишавци. Нарочито су имали удела у борби 1877/78 против Турака за коначно ослобођење ових крајева Србије од Турака.

Шишавци су учествовали и у балканским ратовима, Првом и Другом светском рату. Шишавци, као и остала околина су много пропатили под бугарском окупацијом у Првом и Другом светском рату.

Тако новембра 1915. године Бугари побили неке свештенике из власотиначког краја, међу њима Светозара Миленковића из конопничке цркве, родом из села Шишаве. Шишавци су учествовали у познатом топличком устанку 1917. године, са својом четом од 30 комита. У току трајања устанка Бугари су запалили Шишаву и 1917. године марта месеца стрељали тридесет три Шишаваца.

У Другом светском рату шишаваца је било на свим странама: четницима, дражићевцима и партизанима. Многи су страдали у борбама са Немцима и Бугарима, а многи и у братоубилачком рату.

Једанест Шишаваца је било интернирано 1941. године од стране Немаца на почетку Другог светског рата и тек су „одробљени“ и вратили се кући 1941. године. У време од 1941. до 1945. године у партизанском покрету у борби против фашизма и коначно ослобођење, видно место је у историји овога краја имао Мија Миленковић, по коме је и основна школа у селу Шишава добила име, а погинуо је као несвршени студент. У дворишту школе стоји и његова биста.

И у време распада бивше Југославије, грађанског рата, било је шишаваца који су били на ратиштима у Хрватској и Косову.

Образовање[uredi - уреди | uredi izvor]

Шишава има осмогодишњу школу, која носи назив по „Браћи Миленковић“, који су учесници НОБ за ослобођење од фашизма у Другом светском рату. Према неким подацима школа у селу Шишава као четворогодишња школа је основана 1857., у приватној кући Константина Илића - у кући породице Констатиновић. Први учитељ је био из Смедерева, да би Турци 1858. године школу затворили и 1922. године је поново отворена, а први учитељ је био шишавац Божидар-Бора Миленковић, а радила је у згради Јове Миленковића. 1927. године тада председник Школског одбора Живан Стаменковић-Американац из села Доње Ломнице, које је спојено са Шишавом данас, је помогао да се изгради школа на његовом земљишту, на коме се и данас школа налази. То је од тада па до данас на потесу села Шишава-Доња Ломница. Данас школа има истурена одељења у селима: Црној Бари, Средору, Липовици, Скрапежу, а одељење у Горњој Ломници је затворено због миграције становништва.

Развој инфраструктуре[uredi - уреди | uredi izvor]

Село је електрифицирано, има асфалт и коцку, свака кућа је увела телефон. У селу има доста приватних трговинских радњи, а некада су биле државне. Такође има и приватна ветеринарска станица, а и амбуланта која као и мештанима Доње Ломнице служи свим околним селима. Данас скоро свака кућа има телевизор, а и кабловску телевизију. Много је младих који после школе напустају село и одлазе у град, па и ван Власотинца.

Спорт[uredi - уреди | uredi izvor]

Прву фудбалску лопту у селу Шишава 1944. године су донели браћа Раде и Зоран Катић, потом формирали фудбалски клуб и играли фудбал са суседним селима. Званично је формиран фудбалски клуб у селу Шишава 1973. године под називом „Јединство“, од играча села Шишаве и Доње Ломнице., који се такмичио у општинској, регионалној лиги, а доспео је и до нишке зоне, чак је био и испред градског тада ривала ФК „Власине“, године 1980. Клуб је био саградио и веома леп стадион, који је био пун гледалаца, који су долазили и са суседних села. Нажалост данас фудбалски клуб „Јединство“ је угашен, јер је због тешког финансиског стања морао да напусти такмичења у лиги.

1998. године у Шишави је формиран кошаркашки клуб „Шишава“, који се такмичи у општинској лиги. Септембра 2002. године у Шишави је формиран и карате клуб „Ђурђевдан“ који данас учествује на многим међународним карате турнирима. Има добре резултате, много освојених златних, сребраних и бронзаних медаља, а његови чланови су ученици из села Шишаве и Доње Ломнице.

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Статут општине Власотинце ((sh))
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]