Јаковљево

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Jakovljevo)
Јаковљево

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Општина Власотинце
Становништво
Становништво (2011) 461
Положај
Координате 42°56′34″N 22°16′22″E / 42.942666°N 22.272833°E / 42.942666; 22.272833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 548 m
Јаковљево is located in Srbije
Јаковљево
Јаковљево
Јаковљево (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака VL


Координате: 42° 56′ 34" СГШ, 22° 16′ 22" ИГД
Јаковљево је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 461 становника (према попису из 1991. било је 625 становника).

Географија[uredi - уреди | uredi izvor]

Село се простире на заравни брдскопланинског дела у власотиначкој општини, на левој страни планинске реке Власине, испод планинских висова добропољских и козилских чука.

Настанак села[uredi - уреди | uredi izvor]

Село је према легенди добило назив по насељеницима три брата Јакова, Крсте и Рајка из Македоније. Село је пре тога имало назив Ора (Орах), у коме је живео турски бег који је био чувен у то време по доброти. Фамилија Јакова је засновала насеље Јаковљево, фамилија Крсте Крстићево и фамилија Рајка Рајичево. Крстићево и Рајичево су махале сада села Јаковљево, које су близу реке Власине према Тегошници и према Златићеву и Свођу.

Инфраструктура[uredi - уреди | uredi izvor]

Село Јаковљево је повезано макадамским путем са Тегошницом и Свођем, а и са Доњим Дејаном преко Златићева. Мештани се надају скорој изградњи асфалта и тиме повезивањем са Власотинцем.

У овом крају клима је повољна за развој воћарства, пчеларства и садње кромпир, као и сточарства.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Јаковљево живи 392 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,3 година (44,2 код мушкараца и 46,4 код жена). У насељу има 164 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,81.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 990 [1]
1953. 1043
1961. 1030
1971. 985
1981. 781
1991. 625 625
2002. 465 461
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
450 97,61%
Роми
  
10 2,16%
Румуни
  
1 0,21%
непознато
  
0 0,0%


Образовање[uredi - уреди | uredi izvor]

У селу постоји четворазредна основна школа, која је некада до седамдесетих година била једна од највећих у том крају, потом задружни дом. Школа је поред дома и цркве у селу. Ученици села Јаковљева су до седамдесете године XX. века похађали осмогодишњу школу у селу Свође, а сада похађају у селу Тегошница.

Занати[uredi - уреди | uredi izvor]

Јаковљево има и продавнице, а имало је и ковачку, поткивачку, столарску радњу. Некада су у селу били познати печалбари циглари, длакари а сада су махом зидари печалбари. Многи Јаковљевци до данашњег дана се баве рабаџијским послом -коњима носе кромпир у села власотиначке општине и врше трампу за кукуруз или грожђе. У планинским црнотравским селима се трговало са ракијом, а и препродавала се паприка и парадајз.

Духовни живот[uredi - уреди | uredi izvor]

Јаковљево има напуштену цркву око које су у XX веку се одржавале светковине и игранке у време летњих верских и државних празника, а у задружном дому су одржаване игранке и такмичења певача аматера у току зимских месеци.

Насред села, близу цркве, школе, дома и продавница постоји и спомен плоча родољубима које су стрељали Бугари у Другом светском рату током чувене гарске трагедије. Јаковљеци су узимали учешће и у Првом светском рату и садашњим ратовима у Хрватској и Косову после распада бивше Југославије.

Личности[uredi - уреди | uredi izvor]

Међу Јаковљевцима је познат Жика Лепојевић доктор хемијских наука, професор на новосадском универзитету.

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]