Јаковљево

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Jakovljevo)
Jump to navigation Jump to search
Јаковљево

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Општина Власотинце
Становништво
Становништво (2011) 461
Положај
Координате 42°56′34″N 22°16′22″E / 42.942666°N 22.272833°E / 42.942666; 22.272833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 548 m
Јаковљево is located in Srbije
Јаковљево
Јаковљево
Јаковљево (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака VL


Координате: 42° 56′ 34" СГШ, 22° 16′ 22" ИГД
Јаковљево је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 461 становника (према попису из 1991. било је 625 становника).

Географија[uredi - уреди | uredi izvor]

Село се простире на заравни брдскопланинског дела у власотиначкој општини, на левој страни планинске реке Власине, испод планинских висова добропољских и козилских чука.

Настанак села[uredi - уреди | uredi izvor]

Село је према легенди добило назив по насељеницима три брата Јакова, Крсте и Рајка из Македоније. Село је пре тога имало назив Ора (Орах), у коме је живео турски бег који је био чувен у то време по доброти. Фамилија Јакова је засновала насеље Јаковљево, фамилија Крсте Крстићево и фамилија Рајка Рајичево. Крстићево и Рајичево су махале сада села Јаковљево, које су близу реке Власине према Тегошници и према Златићеву и Свођу.

Инфраструктура[uredi - уреди | uredi izvor]

Село Јаковљево је повезано макадамским путем са Тегошницом и Свођем, а и са Доњим Дејаном преко Златићева. Мештани се надају скорој изградњи асфалта и тиме повезивањем са Власотинцем.

У овом крају клима је повољна за развој воћарства, пчеларства и садње кромпир, као и сточарства.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Јаковљево живи 392 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,3 година (44,2 код мушкараца и 46,4 код жена). У насељу има 164 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,81.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 990 [1]
1953. 1043
1961. 1030
1971. 985
1981. 781
1991. 625 625
2002. 465 461
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
450 97,61%
Роми
  
10 2,16%
Румуни
  
1 0,21%
непознато
  
0 0,0%


Образовање[uredi - уреди | uredi izvor]

У селу постоји четворазредна основна школа, која је некада до седамдесетих година била једна од највећих у том крају, потом задружни дом. Школа је поред дома и цркве у селу. Ученици села Јаковљева су до седамдесете године XX. века похађали осмогодишњу школу у селу Свође, а сада похађају у селу Тегошница.

Занати[uredi - уреди | uredi izvor]

Јаковљево има и продавнице, а имало је и ковачку, поткивачку, столарску радњу. Некада су у селу били познати печалбари циглари, длакари а сада су махом зидари печалбари. Многи Јаковљевци до данашњег дана се баве рабаџијским послом -коњима носе кромпир у села власотиначке општине и врше трампу за кукуруз или грожђе. У планинским црнотравским селима се трговало са ракијом, а и препродавала се паприка и парадајз.

Духовни живот[uredi - уреди | uredi izvor]

Јаковљево има напуштену цркву око које су у XX веку се одржавале светковине и игранке у време летњих верских и државних празника, а у задружном дому су одржаване игранке и такмичења певача аматера у току зимских месеци.

Насред села, близу цркве, школе, дома и продавница постоји и спомен плоча родољубима које су стрељали Бугари у Другом светском рату током чувене гарске трагедије. Јаковљеци су узимали учешће и у Првом светском рату и садашњим ратовима у Хрватској и Косову после распада бивше Југославије.

Личности[uredi - уреди | uredi izvor]

Међу Јаковљевцима је познат Жика Лепојевић доктор хемијских наука, професор на новосадском универзитету.

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]