Дадинце

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Дадинце

Центар села
Центар села

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Општина Власотинце
Становништво
Становништво (2011) 195
Положај
Координате 42°55′28″N 22°07′19″E / 42.9245°N 22.122°E / 42.9245; 22.122
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 541 m
Дадинце is located in Srbije
Дадинце
Дадинце
Дадинце (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака VL


Координате: 42° 55′ 28" СГШ, 22° 07′ 19" ИГД

Дадинце је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 195 становника (према попису из 1991. било је 266 становника). У селу Дадинце је 30. јуна 2012. године откривено спомен обележје подигнуто Драгиши Цветковићу. Споменик је подигнут поред школе чију је изградњу помогао Цветковић[1].

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

По садашњем становништву Дадинце није старо село. Њега су основали око 1780. године преци данашњих родова Грујинци и Ковачевци- Када су они дошли овде је била шума. Ти досељеници тражили су скривна места. Када су Турци палили Власотинце, за време такозвани „бојаџијске пљачке“ 1841. г., тада је било запаљено и Дадинце. Пре Другог светског рата село је имало струју, пошто је Драгиша Цветковић донирао турбину која је црпила воду из реке[1].

Порекло становништва[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Грујинци (60 к., св. Арханђео); доселио им се предак Груја око 1780. године са Косова. Грујинци су „најјаче племе“. Деле се на Цветковиће, Јанковиће, Црвљане и др. Знају ову генеалогију: Драгољуб (жив 55 година) - Марко - Цветко - Станко - ? - Груја који се доселио. Од овог рода потиче Драгиша Цветковић ранији председник владе. Он је рођен у Нишу од оца Јована из Дадинца тамо насељеног као официр.
  • Ковачевци (35 к., св. Никола); пореклом са Копаоника, доселили се крајем 18. века.
  • Поповићи (5 к., св. Никола); дошли су око 1830. године из Големог Села у Пољаници. Тамо имају рођака. Оснивач рода, који се доселио као свештеник, звао се Станислав. (Владан жив 60. година - Трајко - поп Стеван - поп Станислав).
  • Стојковци (5 к., св. Арханђео). дошли из данашљег Власотинца.
  • Банинци (2 к., св. Арханђео), дошли су из Новог Села. Даље порекло им се не зна.
  • Младеновићи или Средњо Ридци (3 к., Митровдан), дошли из Шупљег Камена близу Власотинца.
  • Торбари (4 к., св. Арханђео) и Велковци (1 к., св. Стеван), порекло им се не зна.

Исељеници: Од рода Грујинаца има старих исељеника у Нишу. - Затим доста исељеника има у Грделици. После Другог светског рата из Дадинца много школованих младића иселило се у разна места у Србији. Подаци датирају из 1964. године)[2]

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Дадинце живи 167 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,6 година (44,6 код мушкараца и 52,3 код жена). У насељу има 74 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,64.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 547 [3]
1953. 526
1961. 493
1971. 469
1981. 382
1991. 266 266
2002. 195 195
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
193 98,97%
Руси
  
2 1,02%
непознато
  
0 0,0%


Галерија фотографија[uredi - уреди | uredi izvor]

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 РТС: Споменик Драгиши Цветковићу (30.06.2012)
  2. Подаци: Насеља књ.13 (др. Јован Ф. Трифуноски: Грделичка Клисура
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]