Javorje (Vlasotince)
| Јаворје | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Јабланички |
| Општина | Власотинце |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 1 |
| Положај | |
| Координате | 42°56′05″N 22°14′34″E / 42.934833°N 22.242666°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 1057 m |
  Јаворје Јаворје (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | VL |
.jpg)
Координате: 42° 56′ 05" СГШ, 22° 14′ 34" ИГД
Јаворје је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2002. био је 1 становник (према попису из 1991. било је 14 становника). Насеље је 2007. године остало без сталних становника[1].
Назив Јаворје је село добило је према дрвету јавору од кога су прављене гусле, као народни иструмент за музику. Село Јаворје је веома старо насеље, још из средњег века. У овом делу власотиначког краја се копала руда још под Турцима и тако су се досељивали рудари и ту се настанили са својим породицама.
Историја[uredi | uredi kod]
Неке породице су се у бекству пред Турцима склањале у овај непроходни планински шумовити крај. Сматра се да су Делиманци из Крушевца најстарија породица у Јаворју. Ту су се настанили приликом бекства од Турака. Куртинци су се доселили из Дарковца.
Становништво[uredi | uredi kod]
Становници и њихова деца су били веома сиромашни. У селу као и читавом крају се живело бедно, и у околним селима Преданча, Златићево, Јаковљево и Равни Дел. Имање се стално делило и ситнило тако да није било места за проширење породице. Ипак су поједине породице у ХХ веку имале многобројно потомство. На пример, Петковићи су имали десеторо деце. Десето дете је крстио изасланик председника Тита у бившој социјалистичкој Југославији.
До шездесетих година ХХ века Јаворци су се бавили искључиво сточарством. Поред тога били су воденичари и длакари. Неки су били рабаџије - коњари. Носили су коњима дрва и кромпир и продавали до Свођа и до доњег дела Власотинца и тако издржавали своје породице. Од букове шуме се правио ћумур до пред краја ХХ века.
Јаворци су били у првој половини седамдесетих година зидари- печалбари. Већина њих је купила плацеве у Власотинцу и Великој Плани и тамо су се одселили.
Данас у Јаворју живи један становник. Старији су помрли, а остали се иселили, док се грађевински објекти распадају.
Последњих десетак година у селу слави се сеоска слава (Спасовдан). Тада се велики број бивших становника окупи у Јаворју.
Школе[uredi | uredi kod]
Најближа четворогодишња основна школа је била у селу Златићеву, а осмогодишња основну школу у селу Свође, док је средња у Власотинцу. Путовало се дневно и више од двадесет километара по планинском беспућу.
Археолошки остаци[uredi | uredi kod]
По казивањима старијих људи могле су се чути приче о остацима из времена Римљана- Латина. Постоји и старо гробље, урасло у папрат, које је још неиспитаног временског порекла. На месту звано Видња поред реке Бистрице има остатка из времена под Турцима.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Јаворје живи 1 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 80,5 година (- код мушкараца и 80,5 код жена). У насељу има 1 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 1,00.
Ово насеље је у другој половини 20. века доживело потпуну депопулацију.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1 | 100,0% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 0 | 1 | ||
| 75-79 | 0 | 0 | ||
| 70-74 | 0 | 0 | ||
| 65-69 | 0 | 0 | ||
| 60-64 | 0 | 0 | ||
| 55-59 | 0 | 0 | ||
| 50-54 | 0 | 0 | ||
| 45-49 | 0 | 0 | ||
| 40-44 | 0 | 0 | ||
| 35-39 | 0 | 0 | ||
| 30-34 | 0 | 0 | ||
| 25-29 | 0 | 0 | ||
| 20-24 | 0 | 0 | ||
| 15-19 | 0 | 0 | ||
| 10-14 | 0 | 0 | ||
| 5-9 | 0 | 0 | ||
| 0-4 | 0 | 0 | ||
| просек | - | 80.5 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | - | - | - | - | - | - |
| Женски | 1 | - | - | 1 | - | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - |
| Женски | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - |
| Оба | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | - | - | - | - | - | - | - | |
| Женски | - | - | - | - | - | - | - | - | - | |
| Оба | - | - | - | - | - | - | - | - | - |
Слике села[uredi | uredi kod]
Кликните на слику за увећање
-
Поглед на околна брда
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ SPONTANEOUSLY ABANDONED SETTLEMENTS IN SERBIA–PART 1,Marko V. Milošević, Milovan Milivojević, Jelena Ćalić GEOGRAPHICAL INSTITUTE “JOVAN CVIJIĆ” SASA, 2010
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
