Јаворје (Власотинце)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Јаворје

Јаворје
Јаворје

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Општина Власотинце
Становништво
Становништво (2011) 1
Положај
Координате 42°56′05″N 22°14′34″E / 42.934833°N 22.242666°E / 42.934833; 22.242666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 1057 m
Јаворје is located in Srbije
Јаворје
Јаворје
Јаворје (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака VL


Координате: 42° 56′ 05" СГШ, 22° 14′ 34" ИГД

Јаворје је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2002. био је 1 становник (према попису из 1991. било је 14 становника). Насеље је 2007. године остало без сталних становника[1].

Назив Јаворје је село добило је према дрвету јавору од кога су прављене гусле, као народни иструмент за музику. Село Јаворје је веома старо насеље, још из средњег века. У овом делу власотиначког краја се копала руда још под Турцима и тако су се досељивали рудари и ту се настанили са својим породицама.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Неке породице су се у бекству пред Турцима склањале у овај непроходни планински шумовити крај. Сматра се да су Делиманци из Крушевца најстарија породица у Јаворју. Ту су се настанили приликом бекства од Турака. Куртинци су се доселили из Дарковца.

Становништво[uredi - уреди | uredi izvor]

Становници и њихова деца су били веома сиромашни. У селу као и читавом крају се живело бедно, и у околним селима Преданча, Златићево, Јаковљево и Равни Дел. Имање се стално делило и ситнило тако да није било места за проширење породице. Ипак су поједине породице у ХХ веку имале многобројно потомство. На пример, Петковићи су имали десеторо деце. Десето дете је крстио изасланик председника Тита у бившој социјалистичкој Југославији.

До шездесетих година ХХ века Јаворци су се бавили искључиво сточарством. Поред тога били су воденичари и длакари. Неки су били рабаџије - коњари. Носили су коњима дрва и кромпир и продавали до Свођа и до доњег дела Власотинца и тако издржавали своје породице. Од букове шуме се правио ћумур до пред краја ХХ века.

Јаворци су били у првој половини седамдесетих година зидари- печалбари. Већина њих је купила плацеве у Власотинцу и Великој Плани и тамо су се одселили.

Данас у Јаворју живи један становник. Старији су помрли, а остали се иселили, док се грађевински објекти распадају.

Последњих десетак година у селу слави се сеоска слава (Спасовдан). Тада се велики број бивших становника окупи у Јаворју.

Школе[uredi - уреди | uredi izvor]

Најближа четворогодишња основна школа је била у селу Златићеву, а осмогодишња основну школу у селу Свође, док је средња у Власотинцу. Путовало се дневно и више од двадесет километара по планинском беспућу.

Археолошки остаци[uredi - уреди | uredi izvor]

По казивањима старијих људи могле су се чути приче о остацима из времена Римљана- Латина. Постоји и старо гробље, урасло у папрат, које је још неиспитаног временског порекла. На месту звано Видња поред реке Бистрице има остатка из времена под Турцима.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Јаворје живи 1 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 80,5 година (- код мушкараца и 80,5 код жена). У насељу има 1 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 1,00.

Ово насеље је у другој половини 20. века доживело потпуну депопулацију.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 185 [2]
1953. 175
1961. 182
1971. 171
1981. 26
1991. 14 14
2002. 1 1
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Слике села[uredi - уреди | uredi izvor]

Кликните на слику за увећање

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. SPONTANEOUSLY ABANDONED SETTLEMENTS IN SERBIA–PART 1,Marko V. Milošević, Milovan Milivojević, Jelena Ćalić GEOGRAPHICAL INSTITUTE “JOVAN CVIJIĆ” SASA, 2010
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]