Црнатово

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Disambig.svg За остале употребе, погледајте Црнатово (разврставање).
Црнатово

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Општина Власотинце
Становништво
Становништво (2011) 176
Положај
Координате 42°59′26″N 22°09′07″E / 42.9905°N 22.152°E / 42.9905; 22.152
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 301 m
Црнатово is located in Srbije
Црнатово
Црнатово
Црнатово (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака VL


Координате: 42° 59′ 26" СГШ, 22° 09′ 07" ИГД

Црнатово је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 176 становника (према попису из 1991. било је 276 становника).

Налази се на јужној падини планине Крушевица, на надморској висини између 400 и 600 метара, на десној страни реке Власине. Јужном страном је окренуто према планини Букова Глава. Садашње село је настало од старог насеља изнад Бегове турске ливаде (код села Бољаре).

Инфраструктура[uredi - уреди | uredi izvor]

Црнатово је макадамским путем преко села Бољаре повезано са Власотинцем. Село је електрифицирано, има водовод и продавницу. У насељу постоји дом у коме су некада организоване игранке, такмичења села у фолклору и натпевавању. Данас је мали број младих остао да живи на селу. Већина се иселила у Власотинце и у ужој Србији. Село је некада имало и фудбалски клуб који се такмичио у општинској лиги.

Становништво и генеалогоја[uredi - уреди | uredi izvor]

"Црни Марко“ је, као први становник Црнатова, купио на садашњем месту села имање од једног Црнобарца. За имање је „платио“ једног овна. По „Црном Марку“ је село добило назив Црнатово.

Мештани села потичу са свих страна: Косова, са планинских дела власинско-црнотравске и жнепољске области, као из околних села.

Старије фамилије:

  • Бозинци су насељени из Брезовице после ослобођења од Турака,
  • Анђелковићи су се доселили из села Дарковца. Предак Анђелковића (чукун деда) је био турски кмет и чувао свиње код Турчина.

Некада су досељени црнатовчани били циглари печалбари, данас су махом зидари печалбари. У селу има доста воћњака и винограда, тако да се пече ракија и производи вино. Становници се баве и сточарством. На пијацама у Власотинцу и осталим околним селима продају своје млечне производе, претежно сир, а може се купити и домаћа црнатовска ракија.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Црнатово живи 156 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,7 година (44,3 код мушкараца и 56,5 код жена). У насељу има 75 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,35.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 785 [1]
1953. 789
1961. 717
1971. 556
1981. 399
1991. 276 275
2002. 176 176
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
174 98,86%
непознато
  
2 1,13%


Образовање[uredi - уреди | uredi izvor]

Црнатово има четворогодишњу основну школу са два учитеља. Шездесетих и седамдесетих година је у тој школи било и до сто ученика. Најдуже су у школи предавали учитељи Буда и Смиља Петровић (брачни пар). На почетку XXI века деца из Црнатова похађају осмогодишњу основну школу у селу Крушевица. У сеоској школи у Црнатову има мали број ђака.

Сеоска кућа доњег Повласиња за време владавине турака[uredi - уреди | uredi izvor]

Сеоска кућа фамилије Анђелковић у Црнатову је стара око 200 година и спада најстарије очуване објекте доњег Повласиња. (За сеоску кућу горњег и средњег Повласиња види чланак о селу Свође.)

Објекат у облику правоугаоника са размерама 8m са 9m био је покривен турском ћеремидом. Ћеремида се производила надомак данашње сеоске школе Црнатова. Кућу са оџаком чине две собе: једна као „турска“ дивана (дневна соба), а друга као „спаваћа“ соба. Подрум је од камена. Зидови су од плетене чакме и облепљивани блатом. Плафон чине даске, такозвана шиндра. Тако грађен објекат се назива „шиндросана кућа“. Даске шиндросане куће су се скидале, прале и поново постављале. У дивани су укућани примали као госте своје турске газде, са њима пили кафу и пушили дуван на лулу. У спаваћој соби су се налазиле рагоже на којима су укућани спавали. Преко рагожа, званих асура, су се стављале черге од конопља. Огњиште куће се ложило пањевима (крњугама) из околних шума. Инвентар као и посуђе за јело, кашике и панице (тањири) су били од дрвета.

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Запис Мирослава Младеновића 1976. године: Казивања старијих мештана Црнатова.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]