Jakovljevo
| Јаковљево | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Јабланички |
| Општина | Власотинце |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 461 |
| Положај | |
| Координате | 42°56′34″N 22°16′22″E / 42.942666°N 22.272833°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 548 m |
  Јаковљево Јаковљево (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | VL |
Координате: 42° 56′ 34" СГШ, 22° 16′ 22" ИГДЈаковљево је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 461 становника (према попису из 1991. било је 625 становника).
Географија[uredi | uredi kod]
Село се простире на заравни брдскопланинског дела у власотиначкој општини, на левој страни планинске реке Власине, испод планинских висова добропољских и козилских чука.
Настанак села[uredi | uredi kod]
Село је према легенди добило назив по насељеницима три брата Јакова, Крсте и Рајка из Македоније. Село је пре тога имало назив Ора (Орах), у коме је живео турски бег који је био чувен у то време по доброти. Фамилија Јакова је засновала насеље Јаковљево, фамилија Крсте Крстићево и фамилија Рајка Рајичево. Крстићево и Рајичево су махале сада села Јаковљево, које су близу реке Власине према Тегошници и према Златићеву и Свођу.
Инфраструктура[uredi | uredi kod]
Село Јаковљево је повезано макадамским путем са Тегошницом и Свођем, а и са Доњим Дејаном преко Златићева. Мештани се надају скорој изградњи асфалта и тиме повезивањем са Власотинцем.
У овом крају клима је повољна за развој воћарства, пчеларства и садње кромпир, као и сточарства.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Јаковљево живи 392 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,3 година (44,2 код мушкараца и 46,4 код жена). У насељу има 164 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,81.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 2 | 4 | ||
| 75-79 | 9 | 8 | ||
| 70-74 | 21 | 21 | ||
| 65-69 | 25 | 33 | ||
| 60-64 | 18 | 19 | ||
| 55-59 | 11 | 10 | ||
| 50-54 | 15 | 15 | ||
| 45-49 | 14 | 17 | ||
| 40-44 | 21 | 11 | ||
| 35-39 | 16 | 16 | ||
| 30-34 | 17 | 4 | ||
| 25-29 | 14 | 13 | ||
| 20-24 | 20 | 9 | ||
| 15-19 | 14 | 14 | ||
| 10-14 | 7 | 13 | ||
| 5-9 | 10 | 7 | ||
| 0-4 | 5 | 8 | ||
| просек | 44.2 | 46.4 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 217 | 62 | 136 | 15 | 4 | - |
| Женски | 194 | 22 | 134 | 32 | 1 | 5 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 126 | 35 | - | - | 2 | - | 86 | 1 | - | 1 |
| Женски | 35 | 26 | - | - | 6 | - | - | 1 | - | - |
| Оба | 161 | 61 | - | - | 8 | - | 86 | 2 | - | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | - | 1 | - | - | - | - | - | |
| Женски | - | - | 1 | - | - | - | - | - | 1 | |
| Оба | - | - | 1 | 1 | - | - | - | - | 1 |
Образовање[uredi | uredi kod]
У селу постоји четворазредна основна школа, која је некада до седамдесетих година била једна од највећих у том крају, потом задружни дом. Школа је поред дома и цркве у селу. Ученици села Јаковљева су до седамдесете године XX. века похађали осмогодишњу школу у селу Свође, а сада похађају у селу Тегошница.
Занати[uredi | uredi kod]
Јаковљево има и продавнице, а имало је и ковачку, поткивачку, столарску радњу. Некада су у селу били познати печалбари циглари, длакари а сада су махом зидари печалбари. Многи Јаковљевци до данашњег дана се баве рабаџијским послом -коњима носе кромпир у села власотиначке општине и врше трампу за кукуруз или грожђе. У планинским црнотравским селима се трговало са ракијом, а и препродавала се паприка и парадајз.
Духовни живот[uredi | uredi kod]
Јаковљево има напуштену цркву око које су у XX веку се одржавале светковине и игранке у време летњих верских и државних празника, а у задружном дому су одржаване игранке и такмичења певача аматера у току зимских месеци.
Насред села, близу цркве, школе, дома и продавница постоји и спомен плоча родољубима које су стрељали Бугари у Другом светском рату током чувене гарске трагедије. Јаковљеци су узимали учешће и у Првом светском рату и садашњим ратовима у Хрватској и Косову после распада бивше Југославије.
Личности[uredi | uredi kod]
Међу Јаковљевцима је познат Жика Лепојевић доктор хемијских наука, професор на новосадском универзитету.
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
