Борин До
| Борин До | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Јабланички |
| Општина | Власотинце |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 148 |
| Положај | |
| Координате | 42°59′07″N 22°12′26″E / 42.985166°N 22.207333°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 348 m |
  Борин До Борин До (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | VL |
Координате: 42° 59′ 07" СГШ, 22° 12′ 26" ИГД
Борин До је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 148 становника (према попису из 1991. било је 226 становника).
Географија[uredi | uredi kod]
Село, окренуто према јужној страни, се налази у једној заравни и благој падини, на надморској висини између 500 и 800 метара, рачунајући и махалу Џакмонове. Локација села је на десној страни реке Власине, а ближе је према селу Свође него према Власотинцу. Главно насеље је повезано макадамским путем са асфалтним путем Власотинце-Свође код махале Камењари.
Легенде[uredi | uredi kod]
Некада је на месту села била борова шума, а и данас има угљенисаних остатка те шуме по долинама. По једној легенди је због те борове шуме село добило назив Борин Дол. По другој легенди име потиче по Бори који се доселио из Дола.
Становништво[uredi | uredi kod]
Место је насељавано у више наварата. У првом село је насељено на месту звано селиште, а друго насељавање се састојало од изградње четири куће. Треће насељивање (Тупански Дел) је извршено из старог дела, а чинили су га Цукуровићи из Горњег Дејана. Рашинска фамилија је добила назив зато што се доселила из Рашке. На школи постоји спомен плоча палим родољубима и жртвама фашизма у Другом светском рату. Миграције едукованих становника су ишле према Власотинцу, Београду и Војводини.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Борин До живи 133 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 54,0 година (51,5 код мушкараца и 56,4 код жена). У насељу има 62 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,39.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 148 | 100,0% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 2 | ||
| 80+ | 1 | 6 | ||
| 75-79 | 6 | 10 | ||
| 70-74 | 12 | 9 | ||
| 65-69 | 9 | 12 | ||
| 60-64 | 7 | 8 | ||
| 55-59 | 1 | 3 | ||
| 50-54 | 7 | 4 | ||
| 45-49 | 7 | 5 | ||
| 40-44 | 2 | 2 | ||
| 35-39 | 1 | 1 | ||
| 30-34 | 1 | 0 | ||
| 25-29 | 3 | 1 | ||
| 20-24 | 5 | 4 | ||
| 15-19 | 3 | 3 | ||
| 10-14 | 1 | 0 | ||
| 5-9 | 1 | 4 | ||
| 0-4 | 4 | 2 | ||
| просек | 51.5 | 56.4 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 66 | 11 | 50 | 4 | 1 | - |
| Женски | 70 | 4 | 50 | 15 | 1 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 16 | 2 | - | - | 8 | - | 2 | 1 | - | - |
| Женски | 1 | 1 | - | - | - | - | - | - | - | - |
| Оба | 17 | 3 | - | - | 8 | - | 2 | 1 | - | - |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | - | - | - | - | - | - | 3 | |
| Женски | - | - | - | - | - | - | - | - | - | |
| Оба | - | - | - | - | - | - | - | - | 3 |
Занимљивости из прошлости[uredi | uredi kod]
Влајко Цукуровић (*1892), мештанин Бориног Дола, је као учесник ратова од 1912. до 1918. године, као ратник Моравске дивизије, препешачио до и преко Албаније. По преносима старијих мештана се у времену смењивања столећа на саборима власотиначког краја свирало у зурле и тупан (бубањ), док је клане (кланет) изашао 1903. године. Трубачи су почели да свирају 1920. године.
Тодор Стојановић, мештанин Бориног Дола (махала Џакмонове), је био учесник ратова од 1912. до 1918. године као официр (капетан) Моравске дивизије Војске Краљевине Србије. Прешао је преко Албаније до Вида на Крфу и касније учествовао у пробоју Солунског фронта.
Светозар Лепојевић (1894-1980) прешао Албанију у Првом светском рату и учествовао у пробоју Солунског фронта.
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
