Борин До

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Борин До

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Општина Власотинце
Становништво
Становништво (2011) 148
Положај
Координате 42°59′07″N 22°12′26″E / 42.985166°N 22.207333°E / 42.985166; 22.207333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 348 m
Борин До is located in Srbije
Борин До
Борин До
Борин До (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака VL


Координате: 42° 59′ 07" СГШ, 22° 12′ 26" ИГД

Борин До је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 148 становника (према попису из 1991. било је 226 становника).

Географија[uredi - уреди | uredi izvor]

Село, окренуто према јужној страни, се налази у једној заравни и благој падини, на надморској висини између 500 и 800 метара, рачунајући и махалу Џакмонове. Локација села је на десној страни реке Власине, а ближе је према селу Свође него према Власотинцу. Главно насеље је повезано макадамским путем са асфалтним путем Власотинце-Свође код махале Камењари.

Легенде[uredi - уреди | uredi izvor]

Некада је на месту села била борова шума, а и данас има угљенисаних остатка те шуме по долинама. По једној легенди је због те борове шуме село добило назив Борин Дол. По другој легенди име потиче по Бори који се доселио из Дола.

Становништво[uredi - уреди | uredi izvor]

Место је насељавано у више наварата. У првом село је насељено на месту звано селиште, а друго насељавање се састојало од изградње четири куће. Треће насељивање (Тупански Дел) је извршено из старог дела, а чинили су га Цукуровићи из Горњег Дејана. Рашинска фамилија је добила назив зато што се доселила из Рашке. На школи постоји спомен плоча палим родољубима и жртвама фашизма у Другом светском рату. Миграције едукованих становника су ишле према Власотинцу, Београду и Војводини.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Борин До живи 133 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 54,0 година (51,5 код мушкараца и 56,4 код жена). У насељу има 62 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,39.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 671 [1]
1953. 677
1961. 686
1971. 541
1981. 364
1991. 226 226
2002. 148 148
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
148 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Занимљивости из прошлости[uredi - уреди | uredi izvor]

Влајко Цукуровић (*1892), мештанин Бориног Дола, је као учесник ратова од 1912. до 1918. године, као ратник Моравске дивизије, препешачио до и преко Албаније. По преносима старијих мештана се у времену смењивања столећа на саборима власотиначког краја свирало у зурле и тупан (бубањ), док је клане (кланет) изашао 1903. године. Трубачи су почели да свирају 1920. године.

Тодор Стојановић, мештанин Бориног Дола (махала Џакмонове), је био учесник ратова од 1912. до 1918. године као официр (капетан) Моравске дивизије Војске Краљевине Србије. Прешао је преко Албаније до Вида на Крфу и касније учествовао у пробоју Солунског фронта.

Светозар Лепојевић (1894-1980) прешао Албанију у Првом светском рату и учествовао у пробоју Солунског фронта.

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]