Равни Дел (Власотинце)

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Ravni Del (Vlasotince))
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Za ostale upotrebe, v. Равни Дел (razvrstavanje).
Равни Дел

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Јабланички
Општина Власотинце
Становништво
Становништво (2011) 183
Положај
Координате 42°58′03″N 22°11′19″E / 42.9675°N 22.188666°E / 42.9675; 22.188666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 543 m
Равни Дел na mapi Srbije
Равни Дел
Равни Дел
Равни Дел (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака VL


Координате: 42° 58′ 03" СГШ, 22° 11′ 19" ИГД
Равни Дел је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 183 становника (према попису из 1991. било је 256 становника).

На планинској заравни, благих падина планининског огранка Букове главе, са леве стране реке Власине, простире се планинско село Равни Дел, на надморској висини око 700 метара.

Инфраструктура[uredi | uredi kod]

Равни Дел је повезан са макадамским путем са асфалтним путем Власотинце-Свође. Макадамски пут односи вода после сваке веће кише, па је прилаз селу отежан током кишног периода. Село је електрифицирано, а има и водовод здраве пијаће воде са планинских извора.

Село је засељено из села Крушевица, где су преко реке Власине, прво биле појате за стоку, да би касније постале куће за породице.

У почетку је било само 12 колиба, да би се потом изградиле куће, које су биле покривене сламом. Село се састоји из махала: Витиште (по вителу на који се љускало на Сирниће-верски празник), Бара, Грмађе (грмада камена-каменито место ситним белутрацима), Јабучје (по дивљим јабукама) и Манкићево.

Становништво[uredi | uredi kod]

Равноделци су познати по дрварењу као рабаџије. Од тога живи већина. Као прве инвестиције од зараде многи су купили тракторе. У прошлости су били и цигларски печалбари, а сада су махом зидари печалбари. Надомак Равног Дела у Џарковој чуци мештани саде планински кромпир, а успевају и житарице. Многи саде и винограде. Клима погодује воћарству и пчеларству. Равноделци се и данас баве сточарством - чувају се краве. Волове за вучу су заменили трактори. Постоје још домаћинства која чувају овце, које се напасају запуштеним ливадама испод Букове главе у рејону села Преданца и Козила. После Другог светског рата из села се иселило доста младих образовних људи-међу њима учитеља, наставника и медицинских радника.

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Равни Дел живи 152 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (43,8 код мушкараца и 44,4 код жена). У насељу има 61 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 369 [1]
1953. 344
1961. 362
1971. 343
1981. 298
1991. 256 256
2002. 186 183
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
180 98,36%
непознато
  
3 1,63%


Генеалогија, православље и миграције[uredi | uredi kod]

Мештани Равног Дела су православне вереисповести и поштују црквене празнике и славе. У Манкићеву живе следеће фамилије: Станчићи, Станимировци (насељени из Дубраве), Чукарци (из Чукара-Дејан), Миткинци, Падинци, Дубравци (Дубрава).

У Доњој Мали живе Велинци (славе Свети Стефан), у Витишту - Сучуровци (славе Светог Николу), у Бари Динићи, Ићићи и Ђокићи славе Свети Николу.

На средини села живе Нинићи, Крстићи, Цветковићи, Стојановићи, Јовановићи (пореклом из Модре Стене), Новковићи (из Бучумета), Сучуровци, Гацановци и Прокићи, који сви славе Светог Николу. Њихови комшије Цветковићи, Петковићи славе Ђурђевдан. Пешићи су се одселили се у Крагујевац, Пожаревац и Бријање, а Терзинци у Власотинце.

Остале фамилије у селу су: Митровићи, Станковићи, Вучићи, Кулкинци, Андрејевићи, Маринковићи, Мићкини. Од ових фамилија су се делови иселили у Власотинце, Пожаревац, Бачку, Крагујевац, Бољаре и Бргуле.

Образовање[uredi | uredi kod]

У село постоји четворазредна школа, у којој релативно још има ученика. Скоро је направљена нова школска зграда, а ученици из Равног Дела осмогодишњу школу похађају у селу Крушевица.

Анегдоте[uredi | uredi kod]

Сам назив села потиче из речи са два дела: Рамниште (Равниште) и Дел - зараван се тако зове у овом крају, па се тако вероватно и добио назив села Равни Дел. У овом крају се Равниште назива Рамниште па се тако у топографским картама село води као Рамни Дел, а у административом погледу у општини као Равни Дел. Постоји анегдота из времена владавине Турака. Када је турчин ишао коњем у успону од Равног Дела за Криви Дел, пошто се уморио упитао је: „Где смо стигли?“ Добио је одговор Равни Дел, и на то је рекао: „Ако је ово Равни Дел, какав је онда тај Криви Дел?“

Референце[uredi | uredi kod]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi | uredi kod]