Универзитет у Вилниусу

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Универзитет у Вилниусу
Vilniaus Universitetas
лат. Universitas Vilnensis
Logo univerziteta
VU medicinos fakultetas.jpg
Хисторија
Мото Hinc itur ad astra.
Мото (сх.) Пут са овога мјеста води до звијезда.
Оснивање 1579.
Бивши назив Uniwersytet Stefana Batorego пољски
Генерално
Врста јавни универзитет
Администрација
Ректор Јурас Бањс
Академско особље 1,329
Студенти
Број студената
  – додипломци
  – дипломци
  – докторанти
20,643
14,256
3,495
806
Удружења ЕРАСМУС, АУЕ, УМ
Локација
Сједиште
  – град
  – покрајина
  – држава

Вилниус
Вилњус округ
Flag of Lithuania.svg Литванија
Кампус урбани кампус
Координате 54°41′″N25°17′″E
Карта
Универзитет у Вилниусу is located in Litvanije
Универзитет у Вилниусу
Веб-страница
www.vu.lt

Универзитет у Вилниусу (литвански: Vilniaus universitetas ; руски: Вильнюсский университет ; немачки: Universität Vilnius; пољски: Uniwersytet Wileński ; латински: Universitas Vilnensis) је највећи јавни универзитет који се налази у главном граду балтичке државе Литве и један од најстаријих универзитета у сјеверној Европи и најстарији у три постсовјетске балтичке републике.

Универзитет је 1579. основао велики војвода Литве и краљ Пољске Стефан Батори под називом Исусовачка академија у Вилниусу. Академија је након Краковске академије и Албертине у данашњем руском Калињинграду била трећа најстарија у оквирима големе Државне заједнице Пољске и Литваније. У контексту Треће подјеле Пољске 1795. године и Новембарског устанка 1830-1831. године, универзитет је био затворен све до 1919. године. У периоду одмах послије Првог светског рата литванске су власти неуспјело 1918. године и совјетске 1919. године покушале да обнове рад универзитета. Рад је коначно обновљен у августу 1919. од стране Друге пољске републике. 1920. град се поново нашао под совјетском влашћу у периоду Пољско-совјетског рата да би затим био дио непризнате марионетске Републике Централне Литваније до 1922. године, а затим опет дио Пољске.

Након Совјетске инвазије Пољске у септембру 1939. универзитет се на кратко, од октобра 1939. до јуна 1940. поново нашао под влашћу Литваније да би затим и ова у јуну 1940. била окупирана од стране Совјетског Савеза. Након Операције Барбароса балтичке су земље биле под окупацијом Трећег Рајха (1941-1944). 1944. Литванија је ослобођена и универзитет је ушао у образовни систем Литванске Совјетске Социјалистичке Републике (данашње власти у Литванији период након ослобођења сматрају периодом "совјетске окупације"). 1945. пољски студенти и професори напустили су институцију и прешли на Универзитет Николе Коперника у Торуњу. Био је то дио ширег процеса који су се између осталога догодили и на Универзитету у Вроцлаву и Универзитету у Лавову.

Након распада Совјетског Савеза универзитет је постао главни универзитет у новој неовисној Литванији. Кампус универзитета широко је познат по својој атрактивности и богатству архитектонских стилова који укључују готичку архитектуру, ренесансу, барок и класицизам.

Извори[uredi - уреди | uredi izvor]

Вањске везе[uredi - уреди | uredi izvor]