Stevo Žigon

Izvor: Wikipedia

Stevo Žigon

Accéder aux informations sur cette image nommée Stevo Žigon 2009 Serbian stamp.jpg.
Lični podaci
Ime po rođenju Stevo Žigon
Rođenje 8. decembar 1926.
Ljubljana
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Kraljevina SHS
Smrt 28. decembar 2005.
Beograd
 Srbija i Crna Gora
Profesionalna karijera
Nagrade Orden rada
Sedmojulska nagrada
Zlatna arena
Statueta „Joakim Vujić“
Nagrada „Bojan Stupica“
Plaketa moskovskog Malog teatra
Plaketa JDP
Plaketa Narodnog pozorišta u Beogradu
Medalja počasnog građanina Rusije
Zlatna medalja „Nikolaj Mordvinov“
Gran pri festivala „Zlatni vitez“ u Moskvi
Dobričin prsten

Stevo Žigon (Ljubljana, 8. decembra 1926. - Beograd, 28. decembar 2005.) je bio srpski filmski i pozorišni glumac i režiser.

Biografija[uredi - уреди]

Kao mlad čovek dve godine je proveo u zloglasnom konc logoru Dahau, gde je i naučio nemački jezik. Zbog znanja jezika i poznavanja mentaliteta vrlo često je kasnije igrao uloge, ciničnih i hladnih, nemačkih oficira.

Studirao glumu u Ljubljani i Lenjingradu. Diplomirao je 1952. u izvanrednoj klasi Akademije za pozorišnu umetnost u Beogradu. Na Fakultetu dramskih umetnosti je bio jedan od prvih asistenata, prilikom njegovog osnivanja 1949. Prelomni trenuci njegove umetničke karijere vezani su za Bojana Stupicu, koji je doprineo njegovom angažmanu na filmu i režiji. Tokom godina, sve manje glumi u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i Ateljeu 212, a sve više se okreće režiji. Na filmu debituje 1950. dvema malim ulogama. Kao svoje najbolje dve uloge izdvaja onu novinara u filmu Oksigen (M. Klopčić, 1970) za koju je na festivalu u Puli nagrađen Zlatnom arenom, kao i onu u filmu Rondo (Z. Berković, 1966). Zapaženo glumi i na televiziji (npr. TV-serije Otpisani i Povratak otpisanih), te u kratkim igranim filmovima (npr. N. Stojanovića).

1968. za vreme junskih studentskih demonstracija u Beogradu, njegova pojava u dvorištu filozofskog fakulteta i njegov nastup sa insertom iz pozorišnog komada „Dantonova smrt“ gde je igrao poštenog, beskompromisnog i surovog Robespjera sa njegovim govorom na suđenju Dantonu, izazvala je eksploziju oduševljenja studenata koji su ga slušali i gledali: „... kada gledamo kako se ovi markizi i grofovi Revolucije kockaju, kada njih gledamo s pravom se možemo upitati jesu li oni opljačkali narod...! Nema sporazuma, nema primirja sa ljudima za koje je Republika špekulacija, a Revolucija zanat!!..“

Po ideološkom opredeljenju se izjašnjavao kao komunista. Kategorično je branio ideje ateizma.

Oženjen, i supruga Jelena i ćerka Ivana, su poznate glumice.

Preminuo 28. decembra 2005. g. u Beogradu

Režirao[uredi - уреди]

  • Draga Rut (u Mostaru) 1954.
  • Agonija (u Malom teatru u Moskvi) 1979.
  • Ožalošćena porodica (u Boljšom dramatičeskom teatru u Lenjingradu)

Režirao je u sledećim pozorištima:

Njegova režija Hamleta posebno je zapamćena kao izazovna i polemična.

Uloge u pozorištu[uredi - уреди]

Uloge[uredi - уреди]

Filmografija glumca Steve Žigona
God. Naziv Uloga
1950.-te
1950. Čudotvorni mač
1950. Crveni cvet
1955. Kala Filozof
1957. Vrnil se bom
1959. Pet minuta raja
1960.-te
1960. Veliki poduhvat
1960. Spletka i ljubav
1960. X-25 javlja Hans Binder
1961. Heda Gabler
1961. Pesma
1961. Enclosure
1964. Otrovna biljka
1964. Službeni položaj
1965. Posle odmora
1965. Maestro
1965. Bolnička soba
1966. Premijera
1966. Balada o povratku
1966. Kreštalica
1966. Amandus Žan
1966. Crni sneg Emil Margetić
1966. Rondo Mladen
1966. Tople godine
1967. Koktel
1967. Memento Vili Miler
1967. Jegor Buličov (TV)
1967. Visočka hronika
1968. Bekstvo Sergej Pavlovič Golupkov
1968. Kalendar Jovana Orlovića Darko
1968. Tišina
1968. Prljave ruke
1968. Opatica i komesar
1969. Obična priča
1969. Bezimena zvezda
1969. Bura
1969. Na dan požara Došen
1969. Nedozvani
1970.-te
1970. Oxygen
1971. Veliki posao
1971. Ulazi slobodan čovek
1971. Putovanje na mjesto nesreće Nino
1971. Čedomir Ilić
1972. Damon Damon
1972. Devojka sa Kosmaja
1972. Valter brani Sarajevo Dr. Sreten Mišković
1973. Poslednji
1973. Policajci
1973. Dubravka
1973. Izgnanici
1973. Paviljon broj VI
1973. Opasni susreti
1974. Oglas Briski
1974. Florijanović
1974. Valter brani Sarajevo Dr. Sreten Mišković
1974. Otpisani Krieger
1974. Njurci
1974. Parlog
1974. Dimitrije Tucović Lav Trocki
1974. Strah Blagot Balasica
1975. Žive veze
1975. Andesonvil - Logor smrti
1974-1975. Otpisani Kriger
1975. Sie kommen aus Agarthi
1976. Marija
1976. Disput u noći Erazmo Roterdamski
1976. Povratak otpisanih Kriger
1976. Na putu izdaje knez Pavle Karađorđević
1976. Vuci i ovce
1976. Idealist Sveštenik iz Zapolja
1978. Maska Aleksandar Bah
1978. Okupacija u 26 slika Hubicka
1978. Ljubav u jedanaestoj
1978. Paviljon VI
1978. Povratak otpisanih Kriger
1979. Slom knez Pavle Karađorđević
1979. Novinar Tomac
1979. Sećam se
1980.-te
1980. Lude godine II direktor skole
1980. Čin
1981. U agoniji
1981. Šesta brzina načelnik
1981. Žeđ
1981. Sedam sekretara SKOJ-a
1982. Nastojanje
1982. Deseti brat Mr. Piskav
1982. Priče iz radionice načelnik
1983. Strici so mi povedali
1983. Mrtvi se ne vraćaju
1983. Kako sam sistematski uništen od idiota glumio je samog sebe
1984. Ljetovanje na jugu
1985. Crvena baraka
1986. Primož Trubar
1986. Miss
1986. Heretik
1987. Slučaj Harms profesor
1987. Dom Bergmanovih Konrad
1987. Pogrešna procena Dimitrije Ljotić
1988. Haloa - praznik kurvi profesor Manfred
1988. Roman o Londonu (serija)
1988. Večernja zvona
1988. Vuk Karadžić Klemens Meternih
1988. P. S. - Post Scriptum
1990.-te
1991. Tuce svilenih čarapa
1991. Bračna putovanja
1992. Pohvala svetom knezu Lazaru
1993. Kaži zašto me ostavi starac
1993. Bolje od bekstva pozorišni reditelj
1994. Milena iz Praga SS oficir
1993-1994. Srećni ljudi doktor Lovčević
1994. Policajac sa Petlovog Brda 2 Marinin otac
1995. Nasleđe Advokat Spasoje
1995. Složna braća Rus iz Unprofora
1995. Kraj dinastije Obrenović Čarikov
1995-1996. Srećni ljudi 2 doktor Lovčević
1998. Kraljevski gambit
1998. Britanski gambit

Knjige[uredi - уреди]

Napisao je:

  • „Stevo Žigon - hronika“
  • „Monolog o pozorištu“
  • „Dramatizacije i adaptacije“

Priznanja[uredi - уреди]

Žigonov grob u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju

Spoljašnje veze[uredi - уреди]