Roman I Lakapin

Izvor: Wikipedia
Roman I Lakapin na kovanici

Roman I Lakapin (oko 870. - 15. jun 948.) je bio vizantijski car od 919. do 944. godine kao savladar legitimnog vladara Konstantina VII Porfirogenita.

Porodica[uredi - уреди]

Roman I Lakapin je bio oženjen Teodorom (†923) sa kojom je imao petoro dece, jednu ćerku i četiri sina. Jelena (†961) udata 919 za Konstantina VII. Hristofor (†931). Stefan (910-936). Konstantin (912-946). Teofilakt (917-956) budući carigradski patrijarh. Agata udata 922 za Romana Agrira.

Karijera[uredi - уреди]

Kao sin običnog stratiote karijeru je počeo kao vojnik teme Armenijaka a zatič je postao drungarije carske flote. Posle poraza od cara Simeona u bici kod Anhijala carstvo je palo u tešku situaciju. Carstvo je zahtevalo jaku i energičnu vladu, jedini čovek koji je bio dorastao ovoj situaciji je bio Roman Lakapin. On je postepeno uklonio caricu Zoju, majku mladog cara i učvrstio se na vlasti. Svoju ćerku Jelenu je oženio za mladog cara Konstantina VII i kao carev zet dobio titulu vasileopatora. Uskoro se popeo još više 24. septembra 920. je krunisan za cezara, a 17. decembra iste godine i za savladara. Roman I se nije dugo zadovoljavao položajem savladara, uskoro je on postao vrhovni car a Konstantin VII Porfirogenit je zauzeo položaj savladara.

Roman I i Bugarska[uredi - уреди]

Romanovo uzdizanje za cara je smetalo bugarskom caru Simeonu koji je zahtevao da se on ukloni. Da bi uklonio Romana postajao je samo jedan način, morao je da zauzme Carigrad. Simeon je više puta pustošio Trakiju i zauzeo Jedrene 923. ali je Roman bio siguran iza carigradskih zidina. Da bi osvojio Carigrad Simeonu je bila potrebna flota, zbog toga je stupio u kontakt sa Arabljanima. Međutim Vizantija uspela da bogatim poklonima ubedi Arabljane da odustanu od pohoda. Simeon je 924. došao pod Carigrad, ali videvši da njegova snaga nije dovoljna pozvao je Romana na sastanak. Do susreta je došlo u jesen iste godine kada je potpisan mir. Posle Simeonove smrti nasedio ga je njegov sin Petar, koji nije imao njegov ratoborni duh tako da je požurio da sklopi mir sa Vizantijom. Poman ga je priznao za cara Bugarske i dao mu za ćerku Mariju ćerku njegovog sina Hristofora.

Roman I i Rusi[uredi - уреди]

Juna 941. Vizantiju je napala flota kijevskog kneza Igora. Rusi su se iskrcali u Bitiniju i opustošili maloazijsku obalu Bosfora. Vizantinci su porazili Ruse i izbacili ih iz Bitinije, a zatim su napali rusku flotu koja se povlačila i uništili ih uz pomoć “grčke vatre”. Međutim 943. knez Igor se pojavio na Dunavu sa velikom ruskom i pečeneškom vojskom, tako da je Vizantija pristala da obnovi trgovinske ugovore sa Kijevom.

Roman I i Arabljani[uredi - уреди]

Posle smrti cara Simeona nestale je bugarska opasnost, tako da se vizantijska vojska pod vođstvom Jovana Kurkuasa mogla okrenuti istoku gde su došli u sukob sa lokalnom arabljanskom dinatijom Hamdanida. Prvi veliki uspeh bio je zauzeće Melitine 931. Septembra 938. Jovan Kurkuas je poražen, a zatim su arabljani upali u vizantijske zemlje. Međutim hamdanidski emir se povukao jer je došlo do nereda u bagdadskom kalifatu. Sukobi su nastavljeni 943. kada su vizantinci u pobedonosnoj ofanzifi osvojili više gradova i znatno pomakli vizantijsku granicu na istok.

Pad s vlasti[uredi - уреди]

Roman I je postao žrtva vlastoljublja svojih sinova. Njegov najstariji sin Hristofor koji je trebao da ga nasledi je umro 931. posle čega je Roman za naslednika odredio legitimnog cara Konstantina. Njegovi mlađi sinovi Stefan i Konstantin bojeći se da će posle smrti vlast preći na Konstantina VII odlučili su da izvrše državni udar. 16. decembra 944. Roman II je po njihovom nalogu uhvaćen i poslat u progonstvo, gde je završio život kao kaluđer 15. juna 948.

Literatura[uredi - уреди]