Linijski sistem

Izvor: Wikipedia
Neispisan linijski sistem

Svaki ton koji čujemo može da se zabeleži posebnim muzičkim znacima koji se zovu note.

Linijski (ili notni) sistem (fr. portée, eng. staff, stave, it. pentagramma, nem. Notensystem, Notenlinien))[1] služi kao osnova za beleženje nota.

Kratki istorijat[uredi - уреди]

Upotreba 4 linije u muzičkoj notaciji 14. veka.

Linije su u muzici u upotrebi još od 10. veka. Pomoću njih se određivala visina neuma. Prvo se upotrebljavala jedna do dve linije, a zatim je čuveni srednjevekovni muzički teoretičar Gvido iz Areca (995 - 1050) postavio osnove notnom sistemu odredivši da se neume pišu na 4 linije. Na njihovom početku je upisivao ključeve, tako da je pozicija notne glave označavala visinu tona (vidi sliku desno).

= Prednosti današnjeg linijskog sistema =[uredi - уреди]

Današnji linijski sistem je mnogo savršeniji od nekadašnjeg jer daje mogućnost (koju nekadašnji nije davao) tačnog zapisa:

  1. visine tonova,
  2. trajanja tona,
  3. intervalskih razmaka između tonova.
Napomena. Što se tiče načina izvođenja, muzičari iznad linijskog sistema upisuju oznake za interpretaciju.

Osnovne karakteristike linijskog sistema[uredi - уреди]

  • Linijski sistem se sastoji od 5 horizontalnih paralelnih linija i 4 praznine. Linije linijskog sistema broje se odozdo-naviše. U njega može da se ubeleži ukupno 11 različitih osnovnih nota:

Music Staff.svgMusic 1d1.svgMusic Staff.svgMusic 1e1.svgMusic Staff.svgMusic 1f1.svgMusic Staff.svgMusic 1g1.svgMusic Staff.svgMusic 1a1.svgMusic Staff.svgMusic 1b1.svgMusic Staff.svgMusic 1c2.svgMusic Staff.svgMusic 1d2.svgMusic Staff.svgMusic 1e2.svgMusic Staff.svgMusic 1f2.svgMusic Staff.svgMusic 1g2.svgMusic Staff.svg

  • Da bi se prostorno ograničen linijski sistem proširio, iznad i ispod njega dodaju se pomoćne linije - pomoćnice. Obično ne više od 4-5 naviše i 3 naniže, jer se prelazi u drugi ključ:

Notova osnova.JPG[2]

  • Pomoćne linije su u neku ruku ostatak nekadašnjeg mnogolinijskog sistema kojeg je preuredio Gvido iz Areca u 11. veku.

Elementi linijskog sistema[uredi - уреди]

1. Ključ

Na početak linijskog sistema stavlja se znak koji se zove kluč (fr. i en. clef)[1][3] na osnovu kojeg se određuje ime note i njena oktava. Današnja muzička notacija poznaje više vrsta ključeva. Ovde ćemo prikazati one koji su najviše u upotrebi:

a) G-ključ (violinski ključ)

Treble clef with note.svg beleži se od druge linije i daje ime noti (sol u prvoj oktavi). Violinski ključ najviše koriste: violina; flauta, oboa, klarinet, saksofon, harmonika, truba; desna ruka klavira i harfe; deo udaraljki. U linijski sistem beleže se tonovi iz prve i delom iz druge oktave, dok se ostali tonovi iz druge, trće, četvrte i pete oktave beleže pomoćnicama iznad linijskog sistema.

b) F-ključ (bas ključ)

Bass clef with note.svg beleži se od četvrte linije i daje ime noti f (fa u maloj oktavi). Bas ključ najviše koriste: violončelo, kontrabas; horna, trombon, bas klarinet, fagot; harmonika (basovi), leva ruka klavira i harfe. Tonove subkontra i kontra oktave beležimo pomoćnicama ispod linijskog sistema.

c) C-ključevi (vokalni ključevi)

C-ključevi se zovu i vokalni ključevi jer su pogodni za beleženje pevačkih glasova. Svi oni daju ime noti (do u prvoj oktavi). Najčešće su u upotrebi altovski i tenorski ključ.

  • Altovski ključ
Alto clef with note.svg beleži se na trećoj liniji i daje ime noti (do u prvoj oktavi) na trećoj liniji. Altovski ključ koristi viola.
  • Tenorski ključ
Tenor clef with note.svg beleži se na četvrtoj liniji i daje ime noti (do u prvoj oktavi) na četvrtoj liniji. Tenorski ključ koristi violinčelo, fagot i trombon za visoke note da bi se izbeglo pisanje mnogo pomoćnih linija.

Pogledajmo kako se jedna ista nota (do u prvoj oktavi) beleži u pomenuta tri ključa: Music Midlle Do OnSol.jpg Music Midlle Do OnDo.jpg Music Midlle Do OnFa.jpg

2. Predznaci

Predznaci se pišu:

E major (C sharp minor).png iza notnog ključa i važe stalno za sve istoimene note u kompoziciji. Oni predstavljaju tonalitet kompozicije.
Sigurnosni predznak 3.jpg predznaci se nalaze i ispred note na istoj liniji ili praznini i odnose se samo na istoimene note u tom taktu.

3. Taktovi

Takt.png
Takt je najmanji metrički određen deo kompozicije koji se nalazi između dve taktice.
Music notation signatures.png U muzici postoje mnoge vrste taktova. Oni se beleže na početku linijskog sistema, iza ključa i eventualnih predznaka koji određuju tonalitet i to razlomkom, bez razlomačke crte.

4. Note

Music notes.png Nota je znak za beleženje tonova u linijski sistem.

5. Zagrade, spojnice (akolade)

Staff-system.jpg Staff-bracket.jpg Staff-brace.jpg Više linijskih sistema na početku partiture može se zagraditi zagradom, tj. spojiti spojnicom ili akoladom (fr. accolade, eng. brace, bracket, accolade, it. graffa, nem. Akkolade, Klammer).[1] Zagrade mogu biti uglaste  [ ] ili savijene { } (tzv. vitičaste).

U praksi ovako izgledaju partiture za 2 i 3 linijska sistema sa zagradom:

  • Vitičasta spojnica u partituri za klavir:

Brace (music).png

Bracket (music).png

Cubase6 score example.png

Vidi još[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]


Muzički pojmovi
Teorije muzikeTonski sistemLinijski sistemPomoćne linijeNotaLigaturaTačkaProduženje trajanja tonaKorona (muzika)StupanjStepenPolustepenCeo stepenNotna glavaNotni vratbarjačićRebroNotna vrednostCela notaPolovina noteČetvrtina noteOsmina noteŠesnaestina noteTridesetdvojina notePauzaPauza za više taktovaTaktTakticaZavršnicaJednostavni taktoviSloženi taktoviPromena taktovaAlla breveSinkopaNepravilne tonske grupeTriolaKvintolaSekstolaSeptolaPredtaktUzmahHromatska lestvicaTonEnharmonski tonoviTonalitetParalelna lestvicaKonsonancaDisonancaMetronomske oznakeMetronomOznake za interpretacijuDekrešendoPredznaci uz ključPredznaciPovisilicaDvostruka povisilicaSnizilicaDvostruka snizilicarazrešnicaDvostruka razrešnicaArtikulacijaLegatoAgogikaČitanje s listaTranspozicija8vaMuziciranjeMuzikalnostAbrevijatureAttaccaRepeticijaPrima i sekonda voltaNotne skraćenicebisAd libitumCezuraRečenicaFrazaFraziranjeInterpretacijaImprovizacijaA kapelaAlikvotno pevanjeTehnika dahaDuvački instrumentiKamerni tonIntonacijaŠtimovanjeZvučna viljuškaDa capoDa Capo al FineDa capo al CodaDa capo al segnoDal segnoDal segnoDal segno al FineDal segno al CodaVI-DEAkcentUkrasiKratki predudarDugi predudarPraltrilerMordentGrupetoTrilerDvostruki predudarVišestruki predudarSolistička kadencaKompozicijaOpusStilovi u muziciKorepeticijaOrkestracijaSnimanjaKoncert-priredbaKoncert-kompozicijaPublika
SviračIzvođačMuzičarSolistaInterpretatorUmetnikReproduktivni umetnikKlarinetista...
Muzičko školstvo u SrbijiOsnovna muzička školaSrednja muzička školaMuzički fakultet
Podela muzičkih instrumenataMembranofoni instrumentiIdiofoni instrumentiKordofoni instrumentiAerofoni instrumentiElektrofoni instrumenti
Podela muzike