Fagot

Izvor: Wikipedia

Fagot, skraćeno -{Fg.}-, je drveni duvački instrument, sa dvostrukim jezičkom od trske. Dosta dugačka cev (oko 2,5 metara) ima dva uporedna dela, koji su povezani u tzv. kolenu – donjem, dvostruko izbušenom, kao latinično slovo -{U}-. U kraći od gornjih krakova utaknuta je metalna cevčica, izvijena kao latinično slovo -{Ѕ}-, takozvana -{esѕo}--cev, a u nju jezičak. Drugi, duži gornji krak je završni deo cevi i okrenut je uvis. Kao i drugi drveni duvački instrumenti, fagot ima niz rupica na svim delovima cevi i složen mehanizam poklopaca i poluga koje ih pokreću. Zahvata veliki tonski raspon dubokog i srednjeg registra. Ton mu je u dubini masivan, iako ne prodoran, a u višem registru mek i raspevan (tzv. saksofonski registar). U tehničkom pogledu je dosta pokretljiv, pa se koristi i za živahne teme, često šaljivog karaktera, ali i za izrazite, mirne melodije. Čini dobar bas y grupi drvenih duvača, a osim u orkestru, ne retko nalazi mesta i u kamernim ansamblima, pre svega u duvačkom kvintetu, kao najniži glas. Fagot se razvio već početkom 16. veka iz velike basovske bombarde, ali je postepeno usavršavanje, otežano velikim dimenzijama, dovršeno tek u 19. veku. Međutim, već od baroknog doba, fagot povremenom nalazi i solističku, koncertantnu primenu.


Fagot se zapisuje i u bas- (-{F}-) ključu, kao i u tenorskom -{C}--ključu. Nekada se koristila registarska varijanta fagota, tzv. bas-fagot (zvuči kvintu niže), ali danas se više ne koriste druge registarske varijante, osim kontrafagota koji zvuči oktavu niže.

Obim fagota
Obim fagota