Ton

Izvor: Wikipedia
Ton klarineta zabeležen oscilografom.

Ton (fr. son, eng. sound) [1] nastaje pravilnim, ravnomernim treperenjem (kretnjom) zvučnog izvora.

Ton je zvuk koji ima određenu:

1. visinu - određuje brzina i broj treperenja u jednoj sekundi. Što je veći broj treperenja u sekundi, ton više zvuči i obrnuto.

  • Ljudsko uho čuje od 16 (najniži ton koji naše uho može da odredi) - 20 000 (najviši ton koji naše uho može da odredi) treperenja/sec.

2. jačinu - zavisi od veličine treperenja (amplitude) izvora tona. Što je veća amplituda, ton je glasniji. Na jačinu tona utiče i visina tona. Naime, duboki tonovi se čuju znatno slabije od visokih tonova.

3. trajanje - zavisi od toga koliko dugo treperi izvor tona. Kad se umiri, zvuk prestaje.

4. boju - zavisi od vrste materijala, oblika i veličine zvučnog izvora koji treperi.

  • Ova osobina tona nam pomaže da lako razlikujemo iste otpevane tonove osnovnih ljudskih glasova (sopran, alt, tenor, bas) ili odsvirane na različitim muzičkim instrumentima (klarinet, violina, timpani). Kako svaki ljudski glas ima različitu tonsku boju, tako je ima i svaki instrument.
  • Upravo navedena 4 elementa doprinose da se ton razlikuje od šuma ili lupe koja nastaje nepravilnim treperenjem nekog tela.

Vidi još[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]

  1. Vlastimir Peričić, Višejezični rečnik muzičkih termina
  2. Štimovanje klarineta po kamernom tonu
  3. Radivoj Lazić, Škola za klarinet: Učim klarinet I.