Metronomske oznake

Izvor: Wikipedia

Metronom[1] je sprava za određivanje–merenje brzine izvođenja neke kompozicije, skale ili etide. Svaki metronomski otkucaj predstavlja jedan taktov deo.

Metronomske oznake[uredi - уреди]

Kompozitori često na početku partiture, iznad linijskog sistema, pored oznake za tempa upisuju i metronomsku oznaku (eng. metronome mark, nem. metronomangaben),[2] da bi preciznije odredili željenu brzinu izvođenja muzičkog dela, dok u nekim slučajevima upisuju samo metronomsku oznaku, bez oznake za tempo, recimo MM = 112.[3]

MM 112.jpg Objašnjenje metronomske oznake

Napisana oznaka znači da će metronom otkucati 112 puta u minuti, tj. da tom brzinom treba da se svira svaka četvrtina note.

2/4 u tempu 60 bpm
3/4 u tempu 60 bpm
4/4 u tempu 60 bpm
6/8 u tempu 90 bpm
9/8 u tempu 90 bpm
12/8 u tempu 90 bpm

Metronomske oznake za tri vrste tempa[uredi - уреди]

  • za spora tempa MM = 40 – 68
  • za umerena tempa MM = 68 – 108
  • za brza tempa MM = 108 – 200

Kako se vežba uz metronom i metronomske oznake[uredi - уреди]

Muzičke celine ne treba odmah svirati u zadatom tempu (npr.: MM = 120). Do njega se stiže na sledeći način:

  • Vežbanje[4] počinje ponavljanjem određenog problema 3 do 4 puta u sporijem tempu (npr.: MM = 76), a zatim se ponovi 3 do 4 puta u nešto bržem tempu (sledeći podeljak, MM = 84), pa 3 do 4 puta u još bržem tempu (sledeći podeljak, MM = 92), pa još brže (MM = 100).

Ako u ovoj brzini (MM = 100) neki tehnički deo ”zapinje”, tj. izvođač se oseća ”nelagodno”, to je siguran pokazatelj da treba da snizi tempo (npr.: MM = 84) i ponovi ceo opisani postupak.

  • U ovom drugom krugu ponavlja se samo po 2 do 3 puta svaki odsek. Mnogi se iznenade kada sa lakoćom dostignu metronomski podeljak MM = 100, i sa bez problema odsviraju dotada problematično mesto.
  • Sve ovo iznova vežbati, i to primenjujući isti način, redosled i postupak, dok god se sa lakoćom ne dostigne željeni tempo (u ovom slučaju podeljak MM = 120).[5]

Reference[uredi - уреди]


Muzički pojmovi
Teorije muzikeTonski sistemLinijski sistemPomoćne linijeNotaLigaturaTačkaProduženje trajanja tonaKorona (muzika)StupanjStepenPolustepenCeo stepenNotna glavaNotni vratbarjačićRebroNotna vrednostCela notaPolovina noteČetvrtina noteOsmina noteŠesnaestina noteTridesetdvojina notePauzaPauza za više taktovaTaktTakticaZavršnicaJednostavni taktoviSloženi taktoviPromena taktovaAlla breveSinkopaNepravilne tonske grupeTriolaKvintolaSekstolaSeptolaPredtaktUzmahHromatska lestvicaTonEnharmonski tonoviTonalitetParalelna lestvicaKonsonancaDisonancaMetronomske oznakeMetronomOznake za interpretacijuDekrešendoPredznaci uz ključPredznaciPovisilicaDvostruka povisilicaSnizilicaDvostruka snizilicarazrešnicaDvostruka razrešnicaArtikulacijaLegatoAgogikaČitanje s listaTranspozicija8vaMuziciranjeMuzikalnostAbrevijatureAttaccaRepeticijaPrima i sekonda voltaNotne skraćenicebisAd libitumCezuraRečenicaFrazaFraziranjeInterpretacijaImprovizacijaA kapelaAlikvotno pevanjeTehnika dahaDuvački instrumentiKamerni tonIntonacijaŠtimovanjeZvučna viljuškaDa capoDa Capo al FineDa capo al CodaDa capo al segnoDal segnoDal segnoDal segno al FineDal segno al CodaVI-DEAkcentUkrasiKratki predudarDugi predudarPraltrilerMordentGrupetoTrilerDvostruki predudarVišestruki predudarSolistička kadencaKompozicijaOpusStilovi u muziciKorepeticijaOrkestracijaSnimanjaKoncert-priredbaKoncert-kompozicijaPublika
SviračIzvođačMuzičarSolistaInterpretatorUmetnikReproduktivni umetnikKlarinetista...
Muzičko školstvo u SrbijiOsnovna muzička školaSrednja muzička školaMuzički fakultet
Podela muzičkih instrumenataMembranofoni instrumentiIdiofoni instrumentiKordofoni instrumentiAerofoni instrumentiElektrofoni instrumenti
Podela muzike