Barbiturat

Izvor: Wikipedia
Barbiturna kiselina, osnovna struktura svih barbiturata

Barbiturati su psihofarmakološka sredstva, poznata i kao hipnotici, koja deluju na više psihičke procese i funkcije. Dele se na vrste sa brzim, srednjim i dugim delovanjem, uvek sa sličnim simptomima: poremećaj u proceni vremena, opadanje pažnje i budnosti, labavljenje mišićnog tonusa, sporije učenje i opadanje motoričkih veština.[1][2] Hronična upotreba stvara toleranciju na veće doze, kao i zavisnost. Unošenje prekomerne doze, kada se mešaju sa alkoholom, može uzrokovati komu i smrt.[3][4]

Izvori[uredi - уреди]

  1. Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG. (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10 izd.). New York: McGraw-Hill. DOI:10.1036/0071422803. ISBN 0071354697. http://books.mcgraw-hill.com/medical/goodmanandgilman/. 
  2. Nelson, David L.; Cox, Michael M. (2005), Principles of Biochemistry (4th izd.), New York: W. H. Freeman, ISBN 0-7167-4339-6 
  3. Delovi članka su preuzeti iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“, uz odobrenje autora.
  4. Amdur MO, Doull J, Klaassen, CD. (2001). Cassarett and Doull's Toxicology: The Basic Science of Poisons (6 izd.). New York: McGraw-Hill, Inc.. ISBN 0071347216. http://www.mhprofessional.com/product.php?isbn=0071470514. 

Vanjske veze[uredi - уреди]


Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).


Star of life.svg Nedovršeni članak Barbiturat koji govori o medicini je u začetku. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.