Mišići

Izvor: Wikipedia
Grudni mišići

Mišićno tkivo je procentualno najzastupljenije tkivo u organizmu većine životinja i čoveka. Građeno je od visokospecijalizovanih ćelija (miocita), koje imaju sposobnost da transformišu hemijsku energiju u mehanički rad. Na taj način one razvijaju silu neophodnu za pokretanje tela i njegovih delova, promenu veličine i oblika organa i održavanje svih vitalnih funkcija organizma. [1]

Osnovna svojstva mišićnih ćelija su kontraktilnost i ekscitabilnost.[2] Kontrakcija (skraćivanje) se odvija zahvaljujući prisustvu proteina specifične molekulske građe i organizacije unutar miocita. Ekscitabilnost podrazumeva prisustvo receptora na ćelijskoj membrani koji reaguju na stimulaciju, a koji omogućavaju nervnom i endokrinom sistemu da kontrolišu aktivnost mišića.

Podela[uredi - уреди]

Skeletni, glatki i srčani mišić

S obzirom na citološke karakteristike miocita, inervaciju i način kontrakcije, mišići se dele na poprečno-prugasto (skeletno), glatko i srčano mišićno tkivo.

Poprečno-prugasto tkivo izgrađuje skeletne i visceralne prugaste mišiće. Njegove kontrakcije su brze, snažne i uglavnom se odvijaju pod kontrolom svesti. Glatko tkivo ulazi u sastav unutrašnjih organa i ono je specijalizovano za dugotrajne kontrakcije slabijeg intenziteta. Uglavnom se kontrahuje spontano ili pod uticajem endokrinog i autonomnog nervnog sistema. Srčano mišićno tkivo gradi najveći deo mase srca, a njegov rad je takođe automatizovan.[1]

Razvoj mišića[uredi - уреди]

Čitav mišićni sistem ima zajedničko embrionalno poreklo. Nastaje od mezoderma i jednim malim delom od ektoderma. Glatko i srčano mišićno tkivo se razvijaju od visceralnog mezoderma, a skeletni mišići od miotoma (nakupina mezenhimalnih ćelija). Ćelije od kojih nastaju mišići u procesu miogeneze se nazivaju mioblasti. Postoje primarni i sekundarni mioblasti, a ova podela se zasniva na činjenici da se mišići kičmenjaka razvijaju u dva razdoblja. Više od 90% mišićnih vlakana nastaje od sekundarnih mioblasta, a na njihov razvoj u velikoj meri utiče inervacija i ostali spoljašnji činioci.[3]

Poprečno-prugasto tkivo[uredi - уреди]

Skeletna vlakna

Poprečno-prugasto (skeletno) mišićno tkivo (lat: textus muscularis striatus) čini najveći deo mase ljudskog tela (oko 40%). Ono izgrađuje mišiće trupa, udova, lica, vrata, jezika, nepca, ždrela, grkljana, dijafragme, najvećeg dela jednjaka, mokraćne cevi, vagine itd. Ti mišići su odgovorni za kretanje, održavanje pozicije tela, mimiku, govor, gutanje, disanje i druge vitalne funkcije organizma.

Skeletno tkivo je specijalizovano za kratkotrajne snažne kontrakcije, a inervišu ga motorna i senzorna vlakna cerebrospinalnih živaca što znači da se nalazi pod kontrolom volje (sa izuzetkom jednjaka i dijafragme).[4]

Poprečno-prugaste mišiće izgrađuju dugačke i relativno tanke ćelije cilindričnog oblika, koje se nazivaju i mišićna vlakna. Vlakna su postavljena paralelno i okružena su slojem rastresitog veziva, koje se naziva endomizijum. Veći broj vlakana se udružuje i formira snop, koga okružuje omotač perimizijum. Na kraju, ovi snopovi formiraju mišić i okruženi su još jednim omotačem izgrađenim od gustog vezivnog tkiva, koji nosi naziv epimizijum. Kroz ove omotače prolaze krvni sudovi i živci.[1]

Mišićne ćelije su dugačke od 1 -{mm}- do 12 -{cm}-, a imaju promer 10-100 -{µm}-.[4] U njihovoj sarkoplazmi se nalaze brojna ovoidna jedra, veliki broj organela i mišićna vlakanca (miofibrile). Jedna od glavnih mikroskopskih karakteristika ovih ćelija je ispruganost u poprečnom pravcu. Ovaj optički fenomen je posledica strukture miofibrila, u kome se smenjuju svetle (izotropne) i tamne (anizotropne) pruge. Tu pojavu je prvi primetio Levenhuk 1685. godine.

Glatko tkivo[uredi - уреди]

Glavni članak: Glatki mišić

Glatko mišićno tkivo (lat: textus muscularis nonstriatus) ulazi u sastav krvnih i limfnih sudova, organa sistema za varenje, dušnika, mokraćne bešike, materice, kože, unutrašnjih mišića oka itd. Ono je specijalizovano za slabe i spore kontrakcije, a inervisano je od strane autonomnog nervnog sistema. Za razliku od skeletnog tkiva, ovi mišiću su sposobni za dugotrajne kontrakcije i veoma teško se zamaraju.

Glatke mišićne ćelije su vretenastog oblika i imaju jedno ovalno jedro postavljeno u središnjem delu sarkoplazme. Dužina im se kreće od 20 do 500 -{µm}-, a dijametar 2-5 -{µm}-. Aktinski i miozinski filamenti su ovde drugačije organizovani, tako da nema poprečne ispruganosti.[5]

Glatki mišići se mogu podeliti na: višejedinične i jednojedinične. Višejedinični mišići su izgrađeni od odvojenih vlakana, koja su inervisana posebnim nervnim završecima i rade nezavisno jedna od drugih. Jednojedinični mišić funkcioniše kao celina, odnosno njega izgrađuju vlakna koja se zajedno kontrahuju i koja su organizovana u listove ili snopove. Ovaj tip mišića se naziva i sincicijalni zbog međusobne povezanosti mišićnih ćelija, a takođe se koristi sinonim visceralni glatki mišići jer oni grade većinu unutrašnjih organa.[5]

Srčano tkivo[uredi - уреди]

Glavni članak: Srčani mišić

Srčano mišićno tkivo (lat: textus muscularis cardiacus striatus) izgrađuje središnji sloj srčanog zida (miokard) i središnji sloj plućnih vena u blizini njihovog ušća u srce. Po strukturi je slično poprečno-prugastom, a po funkciji glatkom mišićnom tkivu.

Sastavljeno je od poprečno-prugastih vlakana, koja se razlikuju od skeletnih po dimenzijama (tanja su i kraća), rasporedu jedara, prisustvu tzv. prelaznih ploča, slabije izraženoj poprečnoj ispruganosti i dr. Srce se sastoji od dve vrste vlakana. Jedna vrsta izgrađuje radnu muskulaturu odgovornu za kontrakcije, a druga vrsta sprovodnu musklulaturu koja sadrži malo kontraktilnih fibrila i koja je odgovorna za stvaranje i sprovođenje impulsa do kontraktilnih vlakana.[5]

Srčana mišićna vlakna su sastavljena od serijski vezanih ćelija (kardiomiocita). One su široke 10-20 -{µm}-, a dugačke 50-120 -{µm}-. Svaka ćelija ima jedno ili dva centralno postavljena jedra, što omogućava razlikovanje srčanog i skeletnog mišićnog tkiva. Miofibrili takođe nemaju isti raspored kao kod poprečno-prugastih mišića, ali su aktinski i miozinski filamenti organizovani na isti način. Poprečna ispruganost nije tako izražena, zbog prisustva velikog broja mitohondrija (koje zauzimaju 40% volumena kardiomiocita). Između susednih ćelija nalaze se prelazne ploče (interkalatni diskovi).[1]

Srčani mišić se kontrahuje ritmično i automatski, a inerviše ga vegetativni nervni sistem (simpatikus i parasimpatikus). Signali koji izazivaju srčane kontrakcije nastaju u zidu desne pretkomore, ali nervni sistem utiče na njegov ritam.[4]

Mioepitelne ćelije[uredi - уреди]

Mioepitelne ćelije su vrsta mišićnih ćelija, koja se nalazi u žlezdama i njihovim izvodnim kanalima. Karakteriše ih malo zvezdoliko telo sa naglašenim produžecima. Ove ćelije stimulišu oslobađanje žlezdanog sekreta, a njihova kontrakcija je regulisana brojnim neurotransmiterima i hormonima.[6]

Miofibroblasti[uredi - уреди]

Miofibroblasti su vretenasto izdužene ćelije, koje se smatraju kontraktilnim vidom fibroblasta. Pokazuju svojstva slična glatkim mišićnim ćelijama, a nastanjuju stromu pojedinih organa.[6] Miofibroblasti produkuju kolagena vlakna, a takođe ispoljavaju kontraktilna svojstva.

Periciti[uredi - уреди]

Periciti su kontraktilne ćelije, koje se nalaze u zidovima kapilara i malih venskih sudova. Imaju ovalno jedro, slabo razvijene ostale organele i sadrže veliku količinu aktina, miozina i tropomiozina. Periciti regulišu protok krvi, propustljivost zidova sitnih krvnih sudova i imaju izraženu sposobnost fagocitoze.[1]

Izvori[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 1.2 1.3 1.4 Z. Anđelković, Lj. Somer, M. Perović, V. Avramović, Lj. Milenkova, N. Kostovska, A. Petrović: "Histološka građa organa" ("Bonafides" Niš 2001) ISBN 86-7434-003-2
  2. Dušan Trpinac: Histologija za studente farmacije, IV izdanje ("Kuća štampe" Beograd, 2000.)
  3. Mišićno tkivo, pristup 1. oktobar 2007.
  4. 4.0 4.1 4.2 Marija Mihalj, Danica Obradović: "Opšta anatomija", Novi Sad 2000. ISBN 86-489-0276-2
  5. 5.0 5.1 5.2 Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D: Medicinska fiziologija, IX izdanje ("Savremena administracija" Beograd, 1999.)
  6. 6.0 6.1 Josif Milin, Gordana Grubor-Lajšić, Živka Eri, Vera Todorović, Jovan Vojinović: "Histologija", Novi Sad 1995. ISBN 86-7120-005-1

V. također[uredi - уреди]